четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.02.2019. у 20:10
НУМИЗМАТИКА

Историја новчаница Народне банке

Исте године када је основана банка, 2. јула 1884, емитована је и новчаница од 100 динара
Банкнота од сто динара у злату Привилеговане народне банке Краљевине Србије (Фотодокументација „Политике”)

Привилегована народна банка Краљевине Србије основана је 2. јула 1884, чиме су створени услови за издавање новчаница. Све до тада, у Србији се унутрашњи промет обављао искључиво кованим новцем, а новчанице су видели само они који су одлазили у иностранство.

Употреба претежно кованог новца код најширег слоја становништва у Србији проузроковала је да појава прве српске новчанице, која је издата у периоду када је и у Европи папирни новац тек увођен у праксу (са суштинским карактеристикама које папирни новац има и данас), буде праћена израженим неповерењем код становништва које је ову новчаницу још на шалтерима банке мењало за злато. Тек је са издавањем новчанице од 10 динара 1885, плативе у сребру, грађанство стекло поверење у папирни новац, чије коришћење од тада, постепеним увођењем у оптицај нових новчаница различитих номиналних вредности, постаје пракса.

Извршни одбор банке одлучио је да из иностранства доведе стручњака који би помогао око организовања банкарске службе, с обзиром на то да у Србији у то време није било довољно стручњака из те области. Тим поводом упућена је молба Белгијској народној банци, која је важила за једну од најбоље организованих емисионих банака. Белгијска банка послала је свог шефа књиговодства Шарла Бошмана.

Како је почетак рада Народне банке зависио од објављивања првих новчаница, Бошман се заузео код Белгијске банке да уступи Србији своју резервну банкноту од 100 франака. Тадашњи министар народне привреде затражио је од Стевана Каћанског, председника уметничког друштва у Београду, да уметници пошаљу предлоге за српске симболе који би се појавили уместо белгијских на новчаници од 100 динара. Управни одбор Народне банке добио је шест нацрта од истог друштва на увиђај и даљу употребу, али није познато ко су били аутори предлога и чији је предлог на крају усвојен.

Исте године када је основана банка (2. јула 1884), емитована је и новчаница од 100 динара. Била је то прва динарска папирна новчаница наплатива у злату, а израђена је у Бриселу у Белгији.

Вредност новчаница од 100 динара била је идентична вредности новчанице од 100 француских, 100 швајцарских и 100 белгијских франака и за толико се мењала тада у тим европским државама. Њена вредност није много опала ни за време Првог светског рата, када се на тржишту новца мењала за 88 франака.

Мада је издата само као привремена новчаница, коначно је застарела 5. фебруара 1921, а у пракси се задржала у оптицају до Првог светског рата. Укупно је пуштено у оптицај 50.000 комада. Није забележен ниједан њен фалсификат.

Године 1914. издате су новчанице од 50 динара плативе у сребру, штампане у Паризу, и заједно са доштампаним тиражима већ постојећих новчаница у оптицају, ратним бродом преко Солуна доспеле су у Србију.

Да би се успоставила јединствена монета на простору Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца држава 1919. уводи у оптицај новчанице у апоенима од пола динара и динара, које ће затим бити штампане и са означеном вредношћу у крунама како би биле лакше прихваћене код становништва.

Привилегована Народна банка Краљевине Србије 1920. прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а прве новчанице које исте године издаје јесу новчанице од 10, 100 и 1000 динара. Израда новчанице од 10 динара поверена је америчкој компанији из Њујорка, док су новчанице од 100 и 1.000 динара, које су осмислили француски уметници, настале у штампарији Француске банке у Паризу.

Новчаница од 10 динара која носи датум 1. децембар 1929. била је прва новчаница штампана у Заводу за израду новчаница Краљевине Југославије, који је 1930. започео производњу папирног новца.

Р. М.

Коментари0
aac69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља