четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:25
ПОГЛЕДИ

Република Српска – Западна Србија

​„Западна Србија” не мора да значи уједињење са „матицом”, него стварање друге српске државе, као што и Албанци, уз подршку САД и ЕУ, стварају другу националну државу
Аутор: Ненад Кецмановићсреда, 27.02.2019. у 18:00

Како се зове земља у којој живе западни Срби? Додик је назив „Западна Србија” уместо РС лансирао као одговор на бошњачку претњу апелацијом пред Уставним судом БиХ да Српска промени име. А судијски колегијум са троје иностраних судија и два из нације предлагача, као и увек до сада, лако би прегласао српске и хрватске.

Прича, међутим, почиње давне 2004, док су у РС још озбиљно схватали независност судске гране власти у БиХ и наивно следили њене одлуке. Тако је влада у Бањалуци по описаној процедури била преименовала Српско Сарајево, Србиње, Српски Брод и сл. Било је то за претходне власти у РС и Додик је прошле године у предизборној кампањи сугерисао српским Сарајлијама да локалним референдумом то промене. Али то би сада ваљало учинити у десетак општина широм РС, а пре него што се и почело из Сарајева су се осилили да запрете деноминацијом Републике.

Зашто? Пандорина кутија се отвара одозго, а не одоздо, па захтеви за промену имена нису ишли надоле ка називима улица и тргова који могу да иритирају углавном само оне малобројне другонационале који живе у једном или другом ентитету. Ишли су према горе и називу целог ентитета, како је писац ових редова прогнозирао већ 2016, а ономад подсетио „Дневни аваз”. Написао сам још пре две године на овом месту да ће следећи бошњачки захтев бити да се и РС преименује у Федерацију Срба, Бошњака и Хрвата и учинио корак даље, јер из Сарајева још није издиктирано како српски ентитет убудуће мора да се зове.

Додикова реакција „ако вам се не свиђа РС, добићете Западну Србију” само је наставак његових јавних молби Вучићу да у разговорима у Бриселу и Вашингтону помене и Републику Српску. Порука је вишесмислена. Може да значи размену КиМ за РС, што у матици изазива бурно негодовање, па то више и не помиње. Може, такође, да буде схваћено и као ојачавање Вучићеве аргументације да не да КиМ, јер помињући РС подсећа „међународну заједницу” да, отме ли јужну покрајину Србији, мора да пусти и „мањи ентитет” да оде из БиХ.

(Срђан Печеничић)

Најзад, може да буде протумачено и као удруживање два српска захтева: не дамо КиМ и хоћемо РС као независну државу. Можда је ово последње и најадекватнији одговор на двоструке стандарде Запада, на које већ деценијама узалуд упозоравамо свет апелујући на доследност, право, здрав разум. Уместо полемике, треба прихватити њихову „логику” и инсистирати истовремено на оба захтева јер на основу два принципа који се признају у међународним односима имамо право на обоје. На КиМ имамо уставноправни и историјски аргумент, а на РС имамо територијално-етнички и међународноправни. Дакле, не КиМ ван Србије и не РС у БиХ, него и КиМ у Србији и РС ван БиХ.

Ако право Србије на КиМ као колевку српске духовности и државности оставимо ван дискусије, ваља подсетити да је после сецесије Словеније и Хрватске, прва опција Срба у БиХ била „останак у Југославији са Србијом, Црном Гором и републикама и народима који то желе”. Такво опредељење је потврђено са 98 одсто гласова на плебисциту одржаном у децембру 1991, али у Вашингтону и Бриселу нису обратили пажњу. Међутим, два месеца касније резултат бошњачко-хрватског референдума о сецесији је међународно признат, иако излазак из Југославије, и то по званичним подацима, није био подржан од уставно неопходне двотрећинске већине. После три и по године грађанског рата и споља изнуђеног од Београда признања границе Србије на Дрини, Срби пречани су створили Републике Српску у оквиру БиХ, која је и верификована Дејтонским споразумом. Била је то тек друга, или резервна опција.

Српска је, међутим, упркос потписима све три националне стране у БиХ и највишим гаранцијама председника и премијера великих сила, непрестано и споља и изнутра оспоравана. Зато није необично да се јавила идеја о тражењу треће опције. „Западна Србија” не мора да значи повратак на прву опцију, односно на уједињење са „матицом”, него стварање друге српске државе, као што и Албанци, уз подршку САД и ЕУ, стварају другу националну државу.

Истина, прва опција и данас је опредељење српског народа „преко Дрине” и на референдуму 2019. победила би са процентом не мањим него на плебисциту 1991. Не заборавимо да су уочи уједињења у прву Југославију многе општине у БиХ искорачиле испред политичара да се директно присаједине Краљевини Србији. Индикативно, право пограничних општина да се прикључе суседној републици постојало је у Уставу СРБиХ све до пред распад СФРЈ, када је одлуком Скупштине укинуто да две трећине БиХ не би било прикључено Србији и Хрватској.

Политичко вођство у Српској мора да води рачуна о спољним и унутрашњим претњама и ризицима. Но, пошто из Сарајева негирају чак и дан рођења и име Републике, записане у њеном родном листу, онда се ваља борити не само за враћање отетих изворних дејтонских надлежности „мањег ентитета”, него и гласно размишљати о алтернативама. „Западна Србија”, како год је схватили, једна од њих бар као упозорење зловољним комшијама. „Западна Србија” да Српска не би постала „Североисточна Босанска”.

Професор емеритус

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари42
a521a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gospodin Dr Nenad Kecmanovic
Gospodine Kecmanovicu, bivsi moj profesore sa sarajevskog FPN : mozda cemo se, ko zna, jednom, a sad, eto, vec u 'nekim godinama', kad dodjemo u Sarajevo naci u kafani "Tito", u prizemlju bivseg Muzeja revolucije BiH, a ciji je direktor bio Vas kolega profesor istorije, gospodin Boro Pistalo. Nadam se da Vam nece promaci reportaza Vaseg studenta "Tri dana u Sarajevu" objavljena u "Politici" u rubrici 'komentari' (uskoro ce nestati sa stranice 'komentara' zato Vam se obracam). Pozdrav, Dj.T.
Ana Babic
Ako bi se usvojio ovaj predlog da postoji Zapadna Srbija, onda bi nuzno morala postojati i Istocna Srbija. Da li mi iz Srbije zelimo da nam se drzava zove Istocna Srbija.
Ludolph
postoji drzava Zapadna Samoa ali ne i Istocna Samoa, samo jedan primer.
Препоручујем 6
Otvoreni svet
Zapadna Srbija, Istočna Bosna, Severna Makedonija, južno od Ibra, severno od Ibra, Piranski zaliv, Prevlaka, parčići, mrvice, krhotine Jugoslavije - zemlje koja je nešto značila u Evropi i u svetu, zemlje bogate, raznolike, nesavršene, ali pune nade. Pohadjao sam gimnaziju u glavnom gradu te zemlje i nisam znao koje nacionalnosti je drug ili drugarica iz školske klupe, to mi je bila poslednja briga. Danas se pripadnici nekakve intelektualne elite u toj istoj zemlji (recimo ovaj autor - "profesor") svadjaju oko parčića teritorije, oko mikro-identiteta koji sežu stotinjak kilometara desno ili levo od palanke u kojoj su rodjeni. Komšije iz susedne palanke su neprijatelji u ime srednjevekovnih mitova a mladi odlaze, odlaze što dalje od Balkana ukletog. Imaju pravo. Svet je prostran a život je jedan.
Nikola
Odlična analiza Nenada Kecmanovića. Ako su pravo na samoopredeljenje imali Hrvati, Slovenci i Makedonci, a onda protivustavno i kosovskometohijski Albanci, ko na ovom svetu ima pravo da Srbima Republike Srpske zabranjuje da ostvare svoja prava?!
dony83
Ovo što Kecmanović predlaže jeste zaista jedan od zanimljivih činova komedije Izetbegović-Dodik dok narod gladuje i mladi odlaze. Kao prvo, Zapad neće dozvoliti nikada formiranje neke muslimanske države na Balkanu, pa bila Bosna cijela ili rasparčana. Kao drugo, postavlja se pitanje: ako bi se krenuli da se rasparčavamo, gdje bi nam bio kraj. Bojim se da bi tek onda nastali sukobi unutar čistih etnonacionalnih korpusa, dakle, kada bi i dobili ''etnički čiste teritorije'' što bi u Evropi možda bilo i nemoguće. Crnogorci su najpametniji narod na Balkanu. Izetbegović je krenuo grlom u jagode po nagovoru Tuđmana, a ovaj mu usred rata nož u leđa zabio. Ovi su kulturno šutili i kada se prilika ukazala, kada nije bilo nikakve šanse za vojnom intervencijom, raspisali referendum, odcijepili se bez ispaljenog metka.
Radomir
Auuu dony83, gde ti zivis? Pa vec postoje tri muslimanske drzave i dve u procesu stvaranja u Evropi. To su Albanija, Kosovo i deo Bosne, dok su u procesu stvaranja Sandzak i Nemacka. Doduse, za ovu zadnju bice potrebno mnogo vise vremena nego za Sandzak, ali bice, Muslimani imaju strpljenja i rade polako, decenijama i vekovima, ispod zita.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља