уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:58

Европска унија тражи 3,8 милиона радника

Уз Немачку, највише радне снаге траже Велика Британија, и то 851.000, Чешка 271.000, Холандија 256.000, Пољска 156.000, Белгија 149.000 људи
петак, 22.02.2019. у 13:58
Програмери су на врху листе тражених занимања (Фото Пиксабеј)

БРИСЕЛ – Европској унији недостаје три милиона и 800 хиљада радника, највише медицинског особља, стручњака и квалификованих радника металске струке, као и особља на подручју информативних технологија, показали су подаци статистичке службе Еуростат.

Мањак стручњака и радника у ЕУ је у наглом порасту и то 27 одсто само у поређењу с 2016. годином кад је у 28 земаља Уније било непопуњено три милиона радних места.

Највише, преко милион и 200 хиљада средње и висококвалификованих радника тражи Немачка у којој ће од јануара 2020. ступити на снагу поједностављено одобравање шестомесечних виза за оне који желе посао, а највише их и потражују немачка предузећа.

Та мера се односи на безмало све земље изван ЕУ, укључујући Западни Балкан, преноси Бета.

Наравно, посао ће без икаквих препрека одмах добити држављани чланица Европске уније.

Уз Немачку, највише нових радника траже Велика Британија, и то 851.000, Чешка 271.000, Холандија 256.000, Пољска 156.000, Белгија 149.000.

Знатан број непопуњених битних радних места имају и Аустрија 126.000, Шпанија 125.000, док Шведска тражи 103.000, а Мађарска 87.000 стручњака и квалификованих радника.

У анализи Еуростата се наводи да „предузећа у ЕУ имају све више муке да нађу раднике с одговарајућом стручношћу, а све већи је парадокс да образовани млади из земаља Уније не успевају да нађу посао”.

Једна од највећих компанија за регрутовање радне снаге на Западу Менпауер, наводи да је потрага за радним местима стално у порасту и да сад 45 одсто компанија у ЕУ истичу да нису у стању да нађу профиле запослених с одговарајућом стручношћу.

Али шта то траже европске и најмоћније светске привреде да би могле да наставе производњу која има тражњу на тржишту?

Менпауер објашњава да се у кључним светским економијама догађају битне промене и да нове технологије, а посебно вештачка интелигенција осетно освајају простор аутоматизације, тако да се ускоро може очекивати и да таква технологија замени људе на многим радним местима.

Потрага за стручњацима и за потребе компанија обученим радницима, међутим, још ће потрајати, поред осталог и због јењавања наталитета нарочито у Европи.

Тражња нарочито расте за квалификованим радницима и то највише електричарима, вариоцима, механичарима, као и ваљано обученим продавцима, инжењерима, стручњацима за аутомобиле и технолозима свих профила.

Највећи недостатак стручњака и радника је у економији Немачке, најмоћнијој у Европи, а кад је реч о информатичарима, чак и немачки језик се ставља у страну и важно је само да се добро влада енглеским.

Водећа немачка индустријска савезна држава Баден-Виртемберг и њено средиште Штутгарт су највише погођени недостатком радне снаге, јер тамошња предузећа траже преко 200.000 стручњака и квалификованих радника.

Према проценама немачке владе, старење становништва ће у Немачкој до 2030. изазвати мањак радне снаге од осам одсто, а дигитализација индустрије тражи нове стручне профиле и потрага за новим кадровима узрокује и нову конкуренцију.

У немачкој индустрији се тренутно веома траже факултетски образовани инжењери, информатичари, математичари, стручњаци за сајбер безбедност и заштиту, као и експерти за вештачку интелигенцију.

Немачком друштву су такође потребни васпитачи у дечјим центрима и домовима за старе људе, болничари, кувари, угоститељски радници и помоћно особље.

Тражени су и шофери и магационери, а нужно је да ови и пређашњи профили запослених знају, имају потврду о положеном од државе плаћеном Б1 течају немачког језика, уз обавезу да, кад почну да раде, наставе да уче да би стекли више знање Б2 немачког језика.

Да би запослени добио државно уверење о добром знању немачког потребно је да положи високи течај Ц1.

Мере немачке владе имају за циљ да омогуће запошљавање и бар дела имиграната, нарочито њих око 200.000 који су затражили политички азил у Немачкој.


Коментари11
de88c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Не воле рађати и дизати децу али зато воле новац. А да би се зарадио новац треба радне снаге. Радну снагу налазе у сиромашним земљама. Зато се у тим земљама и не развија привреда јер су те земље намењене за резерве јефтине радне снаге. Шта их брига како се живи у неразвијеним земљама, важно је да у сваком тренутку могу позвати нову радну снагу.
Amir Čamdžić
Hvala Evropskoj uniji kada spašava, da se može za hleba zaraditi.
Mustafa Aga
Blago Zapadnoj Evropi shto Afrika i Azija imaju taj profil struchnjaka koji su im potrebni...!!! Samo ne zaboravimo da ti ljudi dolaze zbog nepovoljne ekonomske situacije a ne dolaze zato shto su zeljni da postanu nekakvi Nemci, Englezi ili Holandjani...
Milosav Popadic
Ovo izgleda kao oglas za medicinsko osoblje i druge kvalifikovane radnike u Srbiji da odu.
Ljupco Andreev
Nedostaju radnici koi bi radili za crkavicu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља