среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:59

Вредело 240 милиона, а продато за 11 милиона евра

Зашто су потраживања пет банака, које је понудила Агенциjа за осигурање депозита, „отишла” за мање од пет одсто вредности
Аутор: Јована Рабреновићпетак, 22.02.2019. у 20:00
(Фото А. Васиљевић)

У октобру прошле године министар финансија, Синиша Мали, најавио је да ће држава да прода спорна и ненаплатива потраживања банака у стечају у износу од 240 милиона евра. Реч је о дуговима Агробанке, Нове Агробанке, Развојне банке Војводине, Универзалне банке, Привредне банке Београд и потраживањима Агенције за осигурање депозита (АОД) према правним лицима.

Пре неколико дана саопштено је да је најбољу понуду од 11,29 милиона евра дала једна немачка компанија.

Нешто што, истина, формалноправно вреди 240 милиона евра, продато је за 11 милиона евра, тачније, за мање од пет одсто првобитног дуга. Ради се о пропалим банкама, које су стечају, и проблематичним потраживањима.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да то најбоље говори о српској транзицији и односу према државној имовини, јер се у овом случају махом ради о државним банкама које су упропашћене партијским управљањем.

– На другој години факултета студент научи да хипотека мора да буде два или три пута већа од вредности кредита како би, у случају да дужник не врати зајам, банка новац могла да поврати у најбржем року. Овде се ради о аљкавом односу партијских банкара према хипотекама, јер су као средство обезбеђења узимали чак и јаловину руде и то рудника који не ради. Зато се и не треба чудити што су потраживања наплаћена са мање од пет одсто вредности – каже Савић

Економиста Милан Ковачевић каже да се откупом потраживања баве специјализоване фирме и да су они добро анализирали колико вреди понуђени портфељ ненаплативих кредита. По његовим речима, нема сумње да ће купац зарадити на продаји средстава, која су била предмет обезбеђења кредита, јер да је другачије не би то ни куповали. Подсећања ради министар финансија је изјавио да су средства обезбеђења биле зграде, опрема, земљиште, и да ће на овај начин бити враћени у привредне токове.

– Продаја и куповина имовине је најисплативији посао. То важи и за предузећа. Куповина земљишта је, на пример, врста штедње. Сведоци смо да су многи богати људи купили земљу, али да на њој ништа не граде – каже Ковачевић.

Он подсећа да се овдашњи систем осигурања депозита банака заснива на томе да оне плаћају премију осигурања АОД-у, који у случају пропасти банке, исплаћује осигуране депозите. Код нас су осигурани депозити до висине 50.000 евра, а ми имамо случају да је држава у случају старе девизне штедње исплатила и неосигуране депозите како би повратила поверење у банкарски систем. У случају пропасти пет поменутих банака у новије време АОД је исплатио само осигуране депозите до 50.000 евра и када се подвуче црта треба видети колики је то био трошак и да ли са 11 милиона евра може део тог трошка да се надокнади.

У јавности је, иначе, више пута било речи о томе да ће овде доћи страни фондови за откуп потраживања па су тако представници америчког фонда ККР, пре три године, разговарали на ту тему тада са премијером Александром Вучићем. На списку оних чије би дугове ККР наводно могао да преузме биле су и фирме неких од најзадуженијих домаћих предузетника попут: Мирослава Богићевића, Горана Перчевића и Жељка Жунића. Њихове фирме банкама дугују више од 700 милиона евра. Ковачевић каже да страни фондови купују потраживања у Србији, али да не воле о томе јавно да причају.

Министар финансија је најавио још једну продају спорних, старих, ненаплативих потраживања ове године од око 700 до 800 милиона евра.

Било како било, држава ће, самим тим што је продала поменута потраживања, годишње уштедети око 10 милиона евра, колико су просечно коштали стечајни поступци и поступци на годишњем нивоу, а који су се плаћали претходне две деценије. Значи само стечајни поступци банака коштали су око 200 милиона евра.

У случају Агробанке стари кредити предузећима имају номиналну вредност од 11,9 милиона евра, Нове Агробанке 119 милиона евра, Универзал банке 33,9 милиона евра, Привредне банке Београд 14,7 милиона евра, Развојне банке Војводине 8,8 милиона евра.


Коментари12
9e35b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MJ
verovatno zato sto ce sada novi vlasnik duga da pokusa da ga u celosti ili delimicno naplati.
Sasa Trajkovic
Tužna je ta slika Srbije ali svi treba da shvatimo nismo mi prodali dug već našu glupost i NE profesionalnost ali to je posledica partokratije i lojalnih partiskih kadrova ali bez ikakvih profesionalnih referenci... Nije sporno što i dug prodajemo u bescenje ali je sporno da oni koji su se obogatili na tim finansiskim malverzacijama i ti veliki banakarski stručnjaci nisu procesuirani a imovina stečena prevarama oduzeta pa bi i dug bio manji.
Alex
U pravu je ovaj Savić u potpunosti. Neka plene imovinu direktora ovih banaka, uzeće država bar još 2-3 miliona, pa ako je malo neka daju nezbrinutoj deci. Njima će biti mnogo.
Milojko
Cuj hipoteku 2x, 3x vecu? Smesno. Savic nema pojma. Znaci trazim od banke na zajam $1mn za obrtna sredstva i treba da dam hipoteku od $2mn-$3mn??? Savicu sedi, jedan!!!
Препоручујем 9
Lazar
Uterivaci dugova! Legalni, koje stite zakon i policija! A u stvari je cist kriminal!
Zoran
Otislo tako jeftino jer da vredi vise platili bi vise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља