понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Топло време и кошава очистиће ваздух у граду

Данима се тешко дише, а међу најопаснијим састојцима аерозагађења измерене су велике количине суспендованих честица којe достижу много више од 50 прихватљивих микрограма по кубном метру: чађи, дима, уз тешке метале – олово, арсен и кадмијум
Аутор: Бранислава Јакшићпетак, 22.02.2019. у 20:30
(Фото Д. Јевремовић)

Прекомерно загађен Београд у последња три дана бележи високе концентрације штетних материја у ваздуху. Јуче је, према подацима светске агенције „Аир Visual”, наш град био на петој позицији са индексом загађења 166, што је мало боље него пре два дана када је са индексом 188 био други најзагађенији град у свету. Ове зиме главни град је данима нездраво место за живот, а међу најопаснијим састојцима аерозагађења измерене су велике количине суспендованих честица којe достижу много више од 50 прихватљивих микрограма по кубном метру: чађи, дима, уз тешке метале – олово, арсен и кадмијум. Узроци аерозагађења су грејна сезона са доста ложишта на угаљ и дрва, превише издувних гасова аутомобила и временски услови без ветра, кажу у Агенцији за заштиту животне седине. Београђанима, дакле, нема спаса док не стигну топли дани, кошава и – електроаутомобили!

И док одговорни за заштиту животне средине смишљају мере за побољшање ситуације, ми смо од стручњака потражили информације о степену угрожености здравља становника велеграда, као и одговор на питање шта то заправо удишемо.

– У јавности се највише помињу суспендоване честице аеросола које нису добродошле плућима, али далеко су опаснији гасови сумпор-диоксид и озон – истиче проф. др Бранимир Несторовић, педијатар-пулмолог у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.

Гасови у организам не улазе само удисањем, већ и кроз кожу па тако доспевају и у цревни систем. Доктор Несторовић је навео пример истраживања аерозагађења у Немачкој. Испоставило се да људи чешће оболевају од плућних болести у развијенијој западној Немачкој него у много загађенијој источној Немачкој која има прљаве технологије и термоелектране. Кључно је управо то што у западној Немачкој због развијенијег саобраћаја има далеко више сумпор-диоксида и озона, који су опаснији за човеково здравље од суспендованих честица којих је много у источној Немачкој. Пулмолог сматра да не можемо да се спасемо типа аерозагађења у Београду, али саветује да ношењем шала преко уста и носа спречимо удисање и до 70 одсто отровних честица и гасова.

– У доба грејне сезоне повећан је број респираторних тегоба и вероватно томе доприноси аерозагађење. Загушљивци као угљен-моноксид, цијановодоник, сумпор-диоксид, иританси, алергени, сви они, сваки у своје доба, штетно утичу на организам и није исто да ли је човек кратко или дуго изложен тим супстанцама. Најситније честице су најопасније јер могу да продру најдубље у дисајне органе, па и да покрену напад бронхијалне астме – каже прим. др Љиљана Митровић, пнеумофтизиолог (специјалиста за плућне болести и туберкулозу). Најосетљивија популација су деца до десет година, плућни и кардиоваскуларни болесници. Према подацима Светске здравствене организације, годишње се смрт око два милиона људи повезује са аерозагађењем.

Доктор Иван Гржетић, професор и декан Хемијског факултета, каже да је актуелно загађење ваздуха веома штетно, али да је ситуација била још гора до 2010. када је укинута производња оловног бензина. Данас у Европи за аутомобиле важи стандард евро 6, а код нас евро 3 и 4. Каснимо за Европом. Додатни проблем је што се допушта увоз дизел аутомобила стандарда евро 3 и евро 4 протераних из Немачке па нашим улицама „језде” возила просечно стара 15 година која и те како загађују атмосферу. У хемијском саставу суспендованих честица чађи има највише, 50 одсто, остало су аеросоли, сулфати из сумпора и горива, нитрати из издувних гасова аутомобила. Значајан извор суспендованих честица су и индивидуална ложишта јер сагоревају угаљ и дрва који производе много суспендованих честица. Све заједно чини смог обогаћен издувним гасовима, суспендованим честицама, озоном и аеросолима.

Концентрација честица у ваздуху, иако се не виде, достижу вредност од 10 до 100 милијарди по кубном метру. Велика студија с почетка 2000. године показала је да су суспендоване честице најопасније јер узрокују астму, кардиоваскуларне болести и знатно повећавају број укупно оболелих.

Како да очистимо ваздух?

– Најпре би ваљало да уведемо аутомобиле евро 6 стандарда. У граду ће наставак гасификације угасити индивидуална ложишта. За то је неопходно много новца, рећи ће надлежни. Јесте, али много новца може да се уштеди смањењем трошкова здравственог осигурања када се ради о тегобама изазваним затрованим ваздухом: болестима плућа и кардиоваскуларним обољењима. Ту је огромна уштеда новца. Напредни свет баш због уштеде капитала спречава аерозагађење – оценио је др Гржетић.


Коментари5
7dd32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kljajić Kobas
Kada smo kod kvaliteta vazduha. Koliko su efikasni prečišćivači i hoće li neko uraditi istraživanje koliko Zepter Ion prečišćivač oslobađa ozona, dok čisti vazduh od čestica. Poznato je svuda na zapadu da jonizatori proizvode Ozon i da je on otrovan. Sav marketing koji su imali kako proizvodi ozon i kako je to zdravo su uklonili a zadržali iste proizvode.
Ja bre
'bes grad koji zavisi od kosave a ne od ministarstva ekologije.
Pera Kojot
Ма мора да је опет грешка у софтверу?
Kurtz
Moram da prokomentarisem, nije objashnjeno odakle olovo, arsen i kadmijum, dodao bih tu i dioksin, koji je produkt spaljivanja smeca. Naime, pored lozista i automobila koji su izvor cestica i gasova, odakle poticu teski metali, nije objasnjeno. U samom Beogradu ima nekoliko crnih tacaka, sto se tice spaljivanja kablova to su legalne i ilegalne deponije, odnosno mesta gde se spaljuje izolacija od kablova, memorije od racunara sve sto je izvor bakra i plemenitih metala. Spaljuju nocu ali postoje snimci i cela dokumentacija bar sto se tice bloka 45, Ledine, Ivana Ribara. Zatim ispod Pancevackom mosta, Mirijevski potok, stanari Cukarice se takodje godinama zale na ovaj problem, i ko zna na jos kolko mesta. Pisem ovo jel je to sistemski problem koji muci ljude godinama, a oni su potpuno nemocni da to sprece. Voleo bih kada bi nedlezni na nivou cele Srbije ozbiljno shvatili ovaj problem zato ovo i pishem. Da ne detaljishem ali bilo bi posteno da nasa deca zive u zdravijem okruzenju.
Kurtz
Moram da dodam jos dopunu. Toplo vreme nece ocistiti Beograd. Elem, sakupljaci i spaljivaci sekundarnih sirovina su aktivniji leti kad je toplije vreme, konstantno se desava da na +40 spaljuju nocu kad ljudi spavaju i drze otvorene prozore, pa ih budi ultra toksicni smrad koji im se uvlaci u kuce. Plus, djubre po ulicama koje se na Novom Beogradu meri tonama, zasigurno, toplo vreme nece ocistiti. Pozivam sve ljude dobre volje kad prodje ovo blato da ociste ispred svojih zgrada djubre kao sto ja radim ispred moje.
Препоручујем 21

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља