субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:13
Личности Марко Савић

Спремно у другу сезону

Ниједна од познатих прича наших кошаркаша није узета за основу сценарија и то се види. Али јесте све оно што се догодило свима нама, па и људима који су играли ту кошарку у истим екипама, истој репрезентацији. Наши ликови јесу симболички носиоци једне велике приче која се свима нама догодила. Испричана на реалан и људски начин. Без патетике и претензије да се трагедија истакне у први план и без вредносног суда, каже Марко Савић, креатор серије „Жигосани у рекету”
Аутор: Снежана Чикарићсубота, 23.02.2019. у 13:39
Марко Савић (Фото: Анђелко Васиљевић

Професионално поље којим корача Марко Савић прилично је широко. Овај дипломирани правник и редитељ у животу се бавио сасвим различитим стварима. Имао је продукцијску кућу, радио у маркетингу, са групом пријатеља основао интернет магазин, упловио у свет писања, кроз неколико врло посећених пројеката приказао и своју страст ка спајању нових технологија и културе. Једино се никада није бавио правом. Домаћи гледаоци га знају са одјавне шпице серије „Жигосани у рекету”, где је потписан као креатор серије.

Шта заправо то значи и како се родила идеја за „Жигосане”?

Драган Бјелогрлић је дошао на идеју о тој теми, он је осмислио заплет. А онда је мене звао да будем шоу ранер или, преведено код нас, креатор серије.

Ви његову идеју треба да преточите у речи, дијалоге...?

Креатор серије је особа која развија идеју од белог папира до краја. Значи, добије одређену идеју, представи је продуцентима који одобре неки буџет за тај пројекат и онда он окупи тим људи и надгледа све креативне процесе од белог папира до постпродукције, чак и избор музике. Практично је нека врста споне између продукције и свих креативних сектора са којима сарађује, врши неку врсту супервизије, надгледа њихов рад... Да не би било забуне, креатори серија су и до сада постојали код нас. Бјелогрлић је, рецимо, био креатор серије „Сенке над Балканом”, „Монтевидео”, Радош Бајић серије „Село гори, a баба се чешља” и да не набрајамо даље.... Али оно што јесте другачије него што је било раније јесте да је неко добио идеју, а онда је ангажовао особу у коју има поверења и сматра да има довољно капацитета и знања да може ту ствар да изведе до краја. Значи, ангажован је професионални шоу ранер што на западном тржишту постоји одавно као пракса. И то је оно што сам ја радио у „Жигосанима”. Идеја је била Бјелина, али смо ми онда окупили тим писаца и кроз нашу собу прошло их је чак 12. Тако да није све изашло из једне главе и у томе и јесте предност овог начина рада.

Заправо, координирате њихов рад и уклапате у причу?

Тачно тако. Ми, обичним речником речено, дамо костур приче, а остали пишу дијалоге, радњу, оно што се дешава. Ми им, заправо, дамо прецизно упутство за сваку сцену, а они су ти који напишу ту сцену. Када је напишу, врате је мени, ја је погледам, напишем шта би евентуално требало кориговати, дам неку сугестију, они то опет среде, врате мени... На крају ту сцену едитујем, јер сам и нека врста уредника. И када то, новинарским речником речено, погледам, средим, одобрим, дам редитељима који то развију и дају свој ауторски печат. И тако настаје серија. Радио сам са свим секторима, сектором режије, сценографије, костима, шминке, договарао се са глумцима који су ме звали када су имали неке недоумице да ли би њихов лик поступио тако како то каже сценарио или не. Али сарађујем и са сектором постпродукције. Једном речју, то ради креатор серије.

Колико дуго сте радили на ових првих 45 епизода?

Годину дана, што је врло мало и што је подвиг читаве екипе. У суштини, пракса је да се за једну квалитетну серију од десет или петнаест епизода само сценарио ради од годину и по до две. А ми смо успели да сценарио, продукцију и постпродукцију сместимо у годину дана. Ако кажем да је то врло интензиван темпо схватићете да је то еуфемизам. Истини за вољу, то је лудачки, исцрпљујући темпо. Темпо у којем ја и многи моји сарадници, посебно писци и људи из продукције, нисмо имали ниједан једини слободан дан. Ја сам чак на Ускрс отишао само на ручак са породицом и вратио се назад у канцеларију. Често то не разумеју ни људи који су радили неке друге сегменте посла са нама у серији. То није сапуница већ 45 епизода озбиљне драмске серије. При том смо због договорених рокова били принуђени да уђемо у снимање, а да нисмо имали готов сценарио за све. Сви смо дали свој максимум и успели као тим да изгурамо целу ствар и направимо подвиг у нашим кинематографским оквирима.

Очигледно, задовољни сте урађеним?

У свакој врсти ауторства знате да је то могло да буде и боље, а посебно када је филм у питању, кинематографија уопштено, јер знате да нисте сами у том послу. Ово је посао у којем учествује сто и више људи и свако даје неки свој допринос. Наравно да на крају то не буде онако како сте замишљали, некада буде и боље, али смо генерално сви задовољни. И бројеви потврђују то наше задовољство. Колико знам, репризно емитоване епизоде на ТВ Прва, упркос томе што се не приказујемо у ударном термину већ у 22 часа и упркос чињеници да их је одређени број људи већ одгледао на Топ каналу, имале су изузетно велику гледаност.

То је прича и о пријатељству и о разилажењу некадашњих саиграча. Има ли нека истинита прича из прошлости некакве везе са сценаријем?

Ниједна од познатих прича наших кошаркаша није узета за основу сценарија и то се види. Али јесте све оно што се догодило свима нама, па и људима који су играли ту кошарку у истим екипама, истој репрезентацији. Наши ликови јесу просто симболички носиоци једне велике приче која се свима нама догодила. Испричана на један реалан и људски начин. Без патетике и претензије да се трагедија истакне у први план и без вредносног суда.

У плану је и друга сезона?

Ово што се сада приказује јесу први и други део прве сезоне. Што се тиче друге сезоне, она је договорена и већ смо почели да радимо.

Биће нових ликова?

Биће, биће и нових заплета. Нисмо још сигурни у ком правцу ће се развијати та друга сезона. Наша прича и наши ликови су се развили до једне одређене тачке, преживели су одређене драме, научили су одређене лекције и сада морају да наставе даље. Нема повратка назад.

То је прича о другој шанси: Добијају ли је ?

То је прича о искупљењу, о потрази и смислу у животу. Ми имамо главног лика Воју Тодоровића, који је најуспешнији кошаркашки менаџер на овим просторима, можда и у Европи, човек остварен и као кошаркаш и као менаџер, имућан, а опет незадовољан. Схвата да је морао да прави сувише много компромиса у животу да би дошао ту где јесте. Замислили смо га као човека који, поред свега тога, ипак има добро срце.

Колико сам схватила, већина ликова су добри људи, али ови таблоидни новинари су карикатурално приказани. То сте намерно урадили?

Много људи нам се јавило, гледаоци пре свега, али и ваше колеге, који сматрају да је реално приказана ситуација у новинарству. Није нам била намера да по сваку цену реално портретишемо данашње новинарство у Србији. То је нека врста пародије са елементима црног хумора. А то што људи препознају неку слику стварности у тој пародији говори о томе шта је наш живот. То је била нека врста карикатуре, нека врста вентила кроз неке комичне ситуације и мислим да смо и у томе успели на неки начин.

Хрватски и српски глумци сарађују као да су имали много заједничких пројеката раније.

Сарадња је била феноменална, а формула је врло једноставна. То су добри глумци и добри људи. Заиста је тако. Глумце из Загреба често су чекала кола да их после одигране позоришне представе возе у Београд и да одмах уђу на сет на ноћно снимање, да раде без престанка, па да се то преточи у дневно снимање. И да тек потом оду до хотелске собе да се одморе. Некада ни то нису могли, већ би поново сели у кола и враћали се у Загреб. И тако годину дана. Бјелогрлић, као да је знао шта нас чека, одабрао је добре, поуздане професионалце и изузетне глумце. Филип Шоваговић и Небојша Дугалић не само што су истог часа кликнули као људи него су створили изузетно упечатљиве, уверљиве ликове. Наравно, ту је и читава плејада младих глумаца која се показала шта уме.

Да ли ћете се у „Жигосанима” представити и као редитељ?

У прво време Бјела ме је звао да сарађујем са писцима и то сам остао да радим до краја. После сам преузео улогу креатора за „Жигосане”, па нисам могао да дођем у позицију да режирам. Али требало би у другој сезони и да режирам.

Планови за нека будућа времена?

Спремам своја три пројекта. Такође су серије у питању. Видећемо шта ће бити. Темпо ми не дозвољава да било који од та три пројекта финиширам. Али лагано радим на њима. Један је историјско-политичко-шпијунски трилер смештен у 19. век, време развоја модерне српске државе.

 


Коментари0
cbef4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља