уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:16

Органска храна – хит у свету и наша развојна шанса

Аутор: Бранко Пејовићсубота, 23.02.2019. у 16:05
Са сајма у немачком граду Нирнбергу (Фотодокументација Центра за органску пољопривреду)

Ужице – Пуна утисака вратила се група пољопривредника ужичког, чачанског и пожешког краја са 29. Међународног сајма органске хране „Биофах” у немачком граду Нирнбергу, највећег таквог у свету, одржаног минулог викенда. Путовало је 26 домаћина који производе органску храну, а то њиховo путовање помогле су локалне самоуправе Ужице, Чачак и Пожега као и РРА „Златибор”. Имали су, кажу, шта да виде и науче, схватили су да је органска пољопривредна производња будућност којој нема алтернативе.

На овом сајму, организован je и наступ Србије: наш национални штанд (на 63 квадрата) представио је разноврсне органске производе, од сушеног и замрзнутог воћа до житарица и снејкова. Тај сајамски наступ организовале су Привредна комора Србије и Развојна агенција Србије уз подршку асоцијације „Сербиа органика” и немачког ГИЗ-а. Групу произвођача из западне Србије предводио је директор Центра за органску пољопривреду Ужице проф. др Никола Бајић.

– На сајму у Нирнбергу учествовало је више од 140 држава. Видљив је тренд да се у целом свету знатно повећава органска производња. Посебно то чине најразвијенији –Швајцарска, Немачка, Данска, скандинавске земље... Органска храна је хит у свету, купци је траже и добро плаћају, свуда се пакује у изузетно дизајнирану амбалажу. Установили смо да је све више производа виших фаза прераде – преноси нам утиске искусни проф. Бајић, коме ни у 83. години није било тешко да путује у Нирнберг, иако је неки дан пре сајма организовао тродневну Зимску школу за пољопривреднике у којој је у Пожеги окупио око 100 домаћина из овог краја, 30 доктора наука и друге стручњаке.

Он подсећа да је у Србији свега 0,4 одсто укупних површина под органским засадима, иако за то постоје добри услови, посебно на подручју јужно од Саве и Дунава: земљиште је ту мање третирано хемијом, чистије су нам воде, има много малих газдинстава идеалних за органску производњу.

– Тржиште за те производе постоји и код нас, а извоз је сигуран. Посебно се тражи органско воће (малина, боровница, купина) и поврће (лук, грашак, шаргарепа, кромпир), велика је потражња за органским живинским месом и јајима... Мањи су приноси него код стандардне пољопривреде и већа улагања, с више ручног рада, али су цене производа битно веће. Ове године је наше Министарство пољопривреде повећало субвенције за органску производњу за 120 одсто по хектару и за 40 одсто у сточарству. Наш ужички центар ради на козарству, а држава за обичну производњу коза даје 7.000 динара субвенција по грлу, док за органску – 9.800 – напомиње Бајић, додајући да од наших произвођача сада очекује да примене оно што су тамо видели. – То су предузимљиви људи, већ на тезгама пијаца неких наших градова продају органске производе које купци увек траже. Помажемо им преко наше задруге „Здравац” организујемо групну сертификацију њихових производњи.

Дарко Милић из Ужица на имању у оближњем селу Биоска гаји козе и кокошке и чека да добије сертификат о органској производњи: „Код живине чувам старе расе које нестају, банатски голошијан и сомборска капорка, продајем од њих органска јаја по цени од 25 динара по комаду. Правим и продајем козји сир, кајмак и сурутку, има купаца и добра је цена. Имао сам знатних улагања и трошкова и сматрам да је посебно важна и потребна помоћ државе у овом послу. Сада проширујем стадо и јато, реновирам објекте и предузимам све што треба, а рачунам да ће се то временом исплатити – наглашава Милић, који уз органску производњу намерава да живот у граду замени животом у селу.


Коментари14
cfcd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Подржавамо !
Органска храна заиста јесте најтраженија у иностранству и плаћа се десетоструко више. Србија је одавно могла бити водећа у томе јер има изузетно кавлитетно воће и поврће каквог немате северније у Европи. То јесте наша велика могуност и треба радити на томе, а овако негативне и ускоумне коментаре као доле не треба увек ни објављивати јер ствара погрешну слику. Многим нашим младима производња еколошке хране био би много бољи животни избор него чишћење немачког ђубра.
Бранислав Станојловић
Шта је важније: произвести мало за парајлије или нахранити све гладне?
Бранислав Станојловић
Органско! Све расло на чистом стајском ђубрету!
Леон Давидович
Naravno, prirodnim procesom organske materije iz stajskog đubriva prelaze u mineralne materije to jest hranu za biljke. Ovo podrazumeva i da je stajsko đubrivo prirodno bez kakvih dodatnih materija koje bi mogle menjati njegov sastav.U veštačkim đubrivima pored korisnih materija za biljke nađu se i štetne materije poput teških metala i drugih materija. Naravno veštačka đubriva su još daleko manja kategorija zagađivača , a enormno povećavaju prinose,u odnosu na razne hemikalije kojim se pršću korovi, te zašzita od insekata, štetočina , bolesti itdNaravno da se sa stajskim đubrivom ne bi moglo danas proizvesti dovoljno hrane. U neku ruku organska hrana postaje i neka vrsta diskriminacije jer je mogu plaćati bogatiji stanovnici, a siromašnim daj šta daš.
Препоручујем 7
Muradin Rebronja
Mislim da bi luksuzni hoteli u Srbiji trebali, pored ostalog, da u svom sastavu imaju i jedan a la carte restoran sa ponudom organski gajenih namirnica: mesa, povrća, salata, voća...Direktno povezivanje proizvođača i hotela, bez posrednika bi te proizvode učinilo cenovno konkurentne a kvalitet vrhunski. Takvi hotelski gosti žele za sebe najbolje u svakom pogledu i spremni su da to i plate. Malo li je za početak?
Zoran
Ma kako da nije, potraznja ogromna u svetu. Garantujem da su proizvodnja i potraznja nikakvi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља