понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
10 ПИТАЊА О ГРИПУ: ВАКЦИНА СПАСАВА ЖИВОТ

Сви потцењујемо најопаснији вирус

Последица тога су смртни исходи, а број званично оболелих никада није реалан, јер много људи болује у својим кућама, далеко од градских центара и не стигну до болница
Аутор: Оливера Поповићсубота, 23.02.2019. у 16:44
(Фото Пиксабеј)

Читав век је прошао од Шпанске грознице, пандемије грипа, која је однела више живота него све битке у Првом светском рату, а овај вирус није зауздан. Напротив, појављује се изненада и баци у кревет пола нације. Ни мањег вируса ни веће медицинске загонетке. У тренутку када разговарамо у Румунији је умрло већ 130 особе, а језгро епидемије сматра се град Прахово, које је на граници са нашом земљом. Прича се да инфлуенца тресе и Грузију, одакле нам је, преко Карпата, стигао у јужну и источну Србију и оборио многе у кревет. У Србији, у сваком граду са инфективном клиником, најмање је петоро, шесторо пацијената животно угрожено и на апаратима за вештачко дисање. У Хрватској је од компликација умрло више од 60 људи, у Босни и Херцеговини 30. У Србији је до сада умрло 29 особа( у целој прошлох сезони било је 15 смртних исхода) Изолован је вирус Х1Н1, исти онај од кога смо страховали пре тачно деценију, називајући га прво мексичким, затим свињским и на крају пандемијским грипом.

Од примаријуса др Предрага Кона, епидемиолога и саветника Центра за контролу заразних болести у Заводу за јавно здравље Београда, великог познаваоца ћуди овог вируса, потражили смо одговоре какав нас је грип задесио ове сезоне и докле ће трајати његов поход.

1.Како наш стари знанац вирус Х1Н1 још није изгубио своју моћ, то јест епидемијски потенцијал?

Истина је да је реч о истом вирусу са којим смо се срели у сезони 2009. и 2010. године. Сигурно је вирус претрпео неке измене, али оне нису тако значајне. Тако да онај ко је прележао овај вирус или ко је вакцинисан још пре десетак година, свакако има неку врсту заштите. Исто важи и за особе које се редовно вакцинишу. Њихов ризик да се разболе је више десетина пута мањи него што постоји код особа које се никада не вакцинишу.

2.Које је објашњење епидемиолога за велики број оболелих и умрлих у региону и Европи?

Оно што ми сада имамо јесу заостали репови те пандемије, као последице тога што ни ми, ни остали у свету, нисмо одмах направили озбиљну баријеру имунизацијом, то јест остварењем плана да вакцинишемо довољан број становника.

3. О каквом је онда вирусу инфлуенце реч и зашто на пример Хрватска има тако велики број пријављених смртних случајева који се доводе у везу са грипом?

Реч је, дакле, о познатом вирусу, а Хрватска има тако велики број умрлих, јер боље региструје оболеле и умрле. Нажалост, један од проблема је што ми још нисмо научили како треба да бројимо жртве грипа. Код нас се само утврђује смртни исход због грипа, ако је преминулом лабораторијском анализом потврђено присуство вируса. Осим тога, у Србији постоји само једна установа која то може да уради, па замислите колика је мука транспорт тих узорака од болесника из целе земље. Нажалост, далеко је већи број умрлих од званично приказаних.

4. Највише угрожава хроничне болеснике и старе особе, али видели смо да умиру и млади у двадесетим годинама и они средовечни. Зашто?

То је опште познато за вирус Х1Н1. О томе се није размишљало током 2009. и 2010. године када су умирали углавном млади људи. Умрло нам је чак десет трудница! Тада о томе нико није хтео да пише и прича, а сваки појединачни случај је био страшна трагедија. Тада нам скоро уопште нису умирали стари људи.

5. Сви говоре да се грип одликује типичним симптомима и да се лако поставља дијагноза. Да ли је тако?

Није тачно да постоје типични симптоми и да се лако открива: никад не може да се постави дијагноза ако претходно нема упозорења епидемиолога. Да нема регистровања пријављених случајева и надзора над грипом, иза којег стоји мукотрпан рад епидемиолога, никада не бисте знали шта се дешава. Сигурно да се грип у раном стадијуму, када помоћ лекара тражимо на време, лакше лечи. Такође, лекари морају да користе антивирусне лекове, а њих нема. Оно што смо држали у резерви је нестало, таблетама је прошао рок.

6. Шта је главно оружје у борби са грипом?

Правовремено лечење са антивирусним лековима. Држава по плану још из доба пандемије мора да има резерве антивирусних лекова.

7. Читав век је прошао од Шпанске грознице, пандемије грипа, а грип није стављен под контролу. Побеђен је чак и ХИВ вирус, изазивач сиде. Колико је медицина напредовала заиста у овој области?

Урађено је тако много тога да је тешко очекивати да ће икада да се појави пандемија каква је била Шпанска грозница. Не може вирус грипа да се пореди са ХИВ-ом јер је грип најмасовнија заразна болест и од ње умире сваке године огроман број људи. Било би наравно боље да имамо бољу, ефикаснију и дуготрајну вакцину, али вирус мења својства и не може да се створи вакцина коју би било довољно да примимо једном у животу. Догоди се да у једној сезони грађани добијају вакцину која нема потпуну ефикасност, јер се у међувремену вирус променио. Отприлике се на сваких седам година догађа промена вируса. Ове сезоне то се није догодило и имамо врло ефикасну вакцину. Друга ствар су утисци људи који ових дана имају озбиљну форму грипа.

8. Некада смо вакцинисали у Србији и пола милиона грађана, сада сваке године здравствено осигурање обезбеђује око 260.000 доза вакцина из увоза. Да ли је то довољно?

За ефикасну заштиту појединаца који желе да се вакцинишу је довољна и ова количина која се набавља према плановима потреба из домова здравља Ове године интересовање за вакцину је било далеко веће. По плану сачињеном у време пандемије: сваке године би требало да вакцинишемо око милион и по људи у Србији.

9. Колико су тачне приче оних који тврде да су примили вакцину а да су се ипак разболели?

То је нешто потпуно могуће. Скоро половина оних који су старији од 60 година и који се вакцинишу, ипак се разболе, јер вакцина којом ми вакцинишемо је ефикасна свега од 30 до 40 одсто. Ако после овога питате, па која је онда сврха вакцинисања, одговарам: да се спаси живот!

10. Каква је ваша оцена досадашње сезоне? Сви говоре о ниском епидемијском потенцијалу вируса грипа, а умрли на све стране. Очекујете ли још умрлих и повећање броја оболелих?

Нажалост, смрт је нешто што прати грип и то у много већој мери него што знамо. Много људи болује у својим кућама, далеко од градских центара и не стигну до болница. Да не причам да се лабораторијски налази узимају само из неких болница. Сви потцењују грип! Последица тога су смртни исходи. Тешко је прогнозирати било шта. Како ће се развијати и колико ће оболелих на крају бити, знаћемо тек када се ђаци врате и проведу недељу, две у школама.


Респиратор задња шанса

– У време пандемије, током 2009 и 2010. године набављено је 64 респиратора. Овај податак није довољно познат. Мислим да су ове машине ефикасне и има доста пацијената који су били на вештачким плућима и који су захваљујући томе „прегурали” грип и остали живи. ЕКМО, апарат за екстракорпоралну размену гасова је савременији медицински уређај који помаже оксигенацију крви изван тела, то јест плућа пацијента – подсећа др Кон.


Заразан и болесник са благим обликом

– У садашњој епидемиолошкој ситуацији особе које припадају ризичним групама или су хронични болесници или старије особе, заиста треба да избегавају затворени простор где борави много особа, да не одлазе у биоскоп, позоришта… Битно је да особа која има респираторне тегобе не одлази на посао, али ни да обилази, ни на кратко, старије људе, породице са малом децом. Треба да има свест да може да пренесе вирус, чак и када има јако благу форму грипа. Имамо случајеве грипа са екстремно благом клиничком сликом, а ми лекари упућујемо јавна обавештења и причамо да грип увек иде са високом температуром, што је нетачно – истиче др Предраг Кон.


Колико је заразан

– Истина је да се по заразности грип не може мерити, на пример са вирусом малих богиња. Једна особа са морбилима зарази од 15 до 18 особа, а код грипа један болестан може да зарази максимално две особе – подсећа епидемиолог


Не може једна маска за цео дан

– Маска нам може бити од користи у борби да избегнемо вирус грипа, али само под условом да се правилно користи. То значи да се често мења, не може се стално користити иста маска. Када се дуго носи она постане влажна и постане бескорисна. Треба да се носи у затвореном и треба да је носе они који шире вирус, на пример када имају благу форму – порука је др Кона.


Коментари3
79308
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша
Познаник из Београда(28 година)је био болестан 7 дана, каже да је најкритичнија друга и трећа ноћ кад се температура пење до 40 степени, па и више.Питао је свог љекара о каквом се вирусу ради, како то да људи масовно умиру и сл.Љекар му је рекао да је проблем што људи исти не прележе, већ болесни иду на посао, да не би добијали умањену плату или из страха за радно мјесто.Мислим да је све речено.
Горан
Прахово јесте на граници али са наше стране !
Đorđe
I nije grad. A u susednoj zemlji postoji veći grad Prahova.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља