уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.02.2019. у 20:59 Јелена Копривица
ИНТЕРВЈУ: ДАРКО РУНДЕК, кантаутор

Из перспективе Париза, другачије се види Загреб

За писање песама потребно је пуно посвећености, рада и труда, који понекад, ако се има среће, изроде и понеки бисер
(Фото Емир Сркаловић)

Пет наступа за седам дана на три локације у београдском Дому омладине са четири различита пратећа бенда – овако се укратко могу сумирати предстојећи „Дани Дарка Рундека”. Један од највећих кантаутора на простору бивше Југославије Дарко Рундек концертно ће „окупирати” Београд од 1. до 7. марта, наступајући са различитим саставима: „Рундек карго трио”, „Екипа”, „Кул де сак”, Андреја и „Екипе”.

После четири деценије каријере хрватски музичар, некадашњи члан „Хаустора” и велики борац за екологију, који је пре неколико година покренуо и пољопривредну задругу на острву Брач, објашњава у разговору за „Политику” да је намера јединствене манифестације, у организацији куће „Лонг плеј”, да „покаже разне облике у којима се његов музичарски и кантауторски ангажман исказује и да стави заједно његове познатије и мање познате аспекте и пројекте у настајању”. На једном од концерата београдској публици ће представити и нови албум „Мура Мура”, инспирисан међимурским песмама:

– Међимурске народне песме су за мене, још од самих почетака, биле врата према старинском музичком извору који препознајем у души. Када је Санда Хржић (редитељка и Рундекова партнерка, прим. аут.) предложила да заједно са „Екипом” уђемо у сарадњу са загребачком певачицом Андрејом Курелец-Кошавић, указала се прилика да се том старом, тајанственом везом конкретно позабавим. Та је сарадња била изузетно инспиративна и, наравно, стало ми је да је поделим са публиком.

У 63. години наступате истовремено са четири потпуно различита бенда. Како мирите своје и хитове „Хаустора”, међимурске песме и експерименталну музику?

По мени, реч је о истој музици која, у сарадњи са различитим сарадницима и жанровским оријентацијама, задобија различите боје и форме. За мене је ово врло захтеван подухват јер тражи пуно проба, рада, припрема и подељену концентрацију.

Ове 2019. године навршава се 40 година од оснивања „Хаустора”. Какву је улогу, по Вашем мишљењу, бенд одиграо на музичкој сцени бивше Југославије?

„Хаустор” смо основали Срђан Сахер и ја. У формирању стила групе, Сахер је, можда, одиграо и важнију улогу од мене. Тешко ми је да објективно проценим улогу „Хаустора” на тој сцени и то радије препуштам људима чија је таква контекстуализација посао.

„Земља за нас” је за познаваоце музике асоцијација на култну песму „Екатарине Велике”, али за Вас је симбол нечег сасвим другачијег једног пољопривредног подухвата?

Тај је подухват и добио име по тој песми. То није само пољопривредни подухват, него је превасходно покушај истраживања једног другачијег начина организације живота који је ближи људској природи. Такође, живота који је у складу са природом, чији су људи део.

Последњих година пуно радите на подизању еколошке свести. Колико је тешко допрети до људи, нарочито ако упоредите нацистичке логоре са кланицама у Чикагу или еколошко питање назовете духовним питањем?

Обе ствари ми се чине очигледним и, као такве, не би требало да буде тешко да се објасне било коме. Нацистички логори, по признању самих нациста, и јесу били организовани по узору на чикашке кланице. Губљење везе са природом и поштовања према целини, која нас надилази, јесте израз губљења везе са извором свега постојећег, што је, очигледно, духовно питање. За око духа сваки камен, цвет, животиња или ваздух израз су светог. Погледајте само шта се догађа са рекама Старе планине…

Делите или сте делили своје време између Француске, Брача и Загреба. Где се најбоље осећате?

Моје добро или лоше осећање се не веже уз место. Некад се добро осећам ту, некад тамо. Из перспективе Париза другачије се види Загреб и обратно. Из перспективе села се другачије види град. А кад се све зброји и одузме, из више перспектива, боље се види припадност планетарном, а не локалном простору. Мисли глобално, делуј локално!

Уметничку инспирацију често сте поредили са трансом из давних времена, називајући је тајанственом ствари. Да ли сте, после толико година каријере, проникли тајну?

Да мало то спустимо на земљу, рекао бих да је за писање песама или музике, као и за било који други креативни посао, потребно, пре свега, пуно посвећености, рада и труда који понекад, и ако се има среће, изродe и понеки бисер. То се догађа, како су нас учили у психологији, у тренуцима сублимације који по својој природи долазе неочекивано и изненада. У мом случају то је, најчешће, у тренуцима крајњег очаја.

Радио-режисер, то прија

Дарко Рундек је дипломирао на Академији за драмску умјетност у Загребу, на одсеку за позоришну режију. Током протеклих деценија опробао се на филму, радију, телевизији и позоришту. Иза њега је више од 50 режија радио-драма и документараца, тридесетак пута био је аутор музике за позориште где се, уз филм и телевизију, појављивао и као глумац. Који медиј или улога су му највише пријали?

– Морам да признам да ми је највише пријало да будем радио-режисер и композитор музике за позориште. У осталим функцијама сам се осећао изложенијим и морао сам да носим терет јавне личности који, понекад, зна да буде тежак.

Коментари6
c5ea9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Darko Rundek je bio personifikacija jednog vremena novog talasa koji je nosio jedan revolucionarni i kosmopolitski duh 80- ih, 90-ih je sa nestankom Jugoslavije i on postao beskućnik bez pasoša, državljanstva nacionalne ili bilo kakve Balkanske kvalifikacije osim onog što jeste UMETNIK. Svestran u muzici je uneo pozorište u pozorište muziku, divne Artističke crno-bele fotografije u svojim stihovima nosi nostalgiju prema jednom vremenu i jedne zemlje kojeg više nema i nekih ljudi koje više nema... Zato je on za sve nas koji smo 80 -ih rasli deo naše nostalgije i sete za onim što smo bili i tuge zbog onog što smo postali.
Sarajlija
Rundek voli da dodje u Srbiju. Ne vidim ga da svira po drugim mjestima. Gledao sam ga u osamdesetim u Sarajevu, nije mi se svidio koncert. Previse pozorista, premalo muzike. Azrini koncerti bili si mnogo bolji u to vrijeme. I Orgazam, Disciplina, EKV, svi su rado dolazili u Sarajevo. Lijepa vremena.
ipak...
Ipak je ovo megalomanija.
MilanM
Dobro je da ljudi koji slusaju turbo folk ponekad procitaju i ovakav intervju.
Владија Шарац
Један од најзанимљивијих ликова са подручја бивше Југославије. И свуда радо виђен гост.
Bojan Zec
Obozavam Darka Rundeka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља