четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.02.2019. у 15:15 Јасна Петровић-Стојановић

Диктат ЕУ: више зелене енергије

НИС је још пре пет година развио програм когенерација – добијање електричне и топлотне енергије из гаса
Фото А.Васиљевић

До­го­вор Европ­ског пар­ла­мен­та и чла­ни­ца Европ­ске уни­је да се до 2030. го­ди­не 32 од­сто енер­ги­је про­из­во­ди из об­но­вљи­вих из­во­ра, ви­ше не­го што је ини­ци­јал­но пред­ла­га­но, али ма­ње не­го што су тра­жи­ли по­сла­ни­ци и по­је­ди­не зе­мље, оба­ве­зу­је и Ср­би­ју да по­ве­ћа­ва уче­шће зе­ле­не енер­ги­је у укуп­ном енер­гет­ском мик­су.

Ово тим пре ако се зна да сва­ко ма­ло с исте адре­се сти­жу апе­ли о га­ше­њу тер­мо­е­лек­тра­на на угаљ, јер би у су­прот­ном мо­гле да бу­ду уве­де­не так­се на угљен-ди­ок­сид. Ин­те­ре­со­ва­ње за Ср­би­ју по пи­та­њу град­ње по­стро­је­ња, ко­ја про­из­во­де чи­сту енер­ги­ју, ни­је за­не­мар­љи­во. По­го­то­во што за раз­ли­ку од дру­гих европ­ских зе­ма­ља Ср­би­ја и да­ље да­је под­сти­ца­је за про­из­вод­њу чи­сте енер­ги­је кроз фи­дин та­ри­фе.

Ме­ђу ком­па­ни­ја­ма ко­је су се укљу­чи­ле у про­из­вод­њу чи­сте енер­ги­је је „Елек­тро­при­вре­да Ср­би­је”, чи­ји ће ве­тро­парк у Ко­стол­цу по­че­ти да се гра­ди у тре­ћем квар­та­лу ове го­ди­не, ка­да се оче­ку­је да на мре­жи бу­де го­то­во 150 ме­га­ва­та из енер­ги­је ве­тра и да ће ЕМС енер­ги­ју при­ми­ти у си­стем и обез­бе­ди­ти ње­ну пу­ну ста­бил­ност. У Ср­би­ји већ има ви­ше од 350 ме­га­ва­та но­ве енер­ги­је из ве­тра и то кроз про­јек­те „Чи­бук и Али­бу­нар”, „Ма­ли­бу­нар”…

Нафт­на ин­ду­стри­ја Ср­би­је је још пре пет го­ди­на раз­ви­ла про­грам ко­ге­не­ра­ци­је – до­би­ја­ње елек­трич­не и то­плот­не енер­ги­је из га­са. На нафт­ним и га­сним по­љи­ма у Ср­би­ји отво­ре­но је 14 ма­лих елек­тра­на, а у цео про­грам уло­же­но је око 20 ми­ли­о­на евра. Ту су и два ка­пи­тал­на про­јек­та НИС-а по­ве­за­на са еко­ло­шким на­чи­ном до­би­ја­ња елек­трич­не енер­ги­је ТЕ-ТО „Пан­че­во” и ве­тро­парк „План­ди­ште”. Пу­шта­ње у рад ТЕ-ТО „Пан­че­во”, објек­та укуп­не ин­ста­ли­са­не сна­ге око 200 ме­га­ва­та, пла­ни­ра­но је 2020. го­ди­не, а реч је о елек­тра­ни ко­ја ће омо­гу­ћи­ти до­би­ја­ње то­плот­не енер­ги­је за ра­фи­не­ри­ју у Пан­че­ву, док ће елек­трич­на енер­ги­ја би­ти по­ну­ђе­на на сло­бод­ном тр­жи­шту. Дру­ги зна­ча­јан про­је­кат је ре­а­ли­за­ци­ја из­град­ње ве­тро­пар­ка „План­ди­ште” вре­дан око 140 ми­ли­о­на евра. Укуп­на пла­ни­ра­на ин­ста­ли­са­на сна­га ве­тро­пар­ка ве­ћа је од 100 ме­га­ва­та, а за­вр­ше­так про­јек­та та­ко­ђе је пла­ни­ран за 2020. го­ди­ну. На­кон тог пе­ри­о­да НИС и парт­не­ри рас­по­ла­га­ће по­стро­је­њи­ма за про­из­вод­њу елек­трич­не енер­ги­је ка­па­ци­те­та ве­ћег од 300 МW, а ујед­но ће до­при­не­ти за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не у Ср­би­ји.

Иако ни­је то­ли­ко за­сту­пље­на би­о­ма­са има нај­ве­ћи по­тен­ци­јал у Ср­би­ји, удео од чак 61 од­сто у об­но­вљи­вим из­во­ри­ма енер­ги­је. Ре­сур­си су про­це­ње­ни на чак 3,405 ми­ли­о­на то­на нафт­ног екви­ва­лен­та, по­љо­при­вред­не би­о­ма­се има око 1,67 ми­ли­о­на то­на нафт­ног екви­ва­лен­та, али сте­пен ње­не ис­ко­ри­шће­но­сти ни­је ве­ћи од два од­сто.

 

Коментари7
4606e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andreja Analiticar Belosvetski
Opet reklama. Znate, oni prodaju vetrenjace po paprenim cenama. Njih nije briga sto je zelena energija deset puta skuplja.
BozidarLA
Pravite brikete od otpadaka drva i kuruzovine pa ponudite to po pristupacnoj ceni gradjanima..?!?!
Боривоје Банковић
Мој пријатељ је пре десетак година увезао из Данске ветрењачу - ветрогенератор. После три године шетања од врата до врата натезања није успео да сазна ни шта му све треба да би уопште поднео захтев да је постави на свом имању. И ја сам поред њега изгубио много времена обијајући прагове.
Горан
Зелена енергија је за нас скупа јер немамо технологију коју на силу хоће да нам продају.А шта ћемо са јефтиним угљем и новцем уложеним у термоелектране?
Ivanča
Hoćete ugalj i jeftina ulja, a kukate kad ne može da se diše. Da li znate da taj vazduh ubija hiljade ljudi godišnje u Srbiji?
Gastarbajter
Gorane, Ugalj ce da nas potruje. I ne samo nas nego i pola Evrope. Mi sagorevamo najgoru vrstu uglja sa najvise otrovnih gasova i ugljene prasine po kilovatu u Evropi. Jos malo pa cemo nositi gas maske kao Kinezi.
Zoran
Palite drvece, travu i zbunje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља