петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА МИШЕ АНАСТАСИЈЕВИЋА

Ктитор српског двора просвете

Ризница најбогатијег Србина 19. века вазда је била отворена за просветне потребе: сматрао је, а то и личним примером потврђивао, да су имућни људи дужни да помажу уздизање народа
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 24.02.2019. у 20:30
Капетан Миша Ана­ста­си­је­ви­ћ: од сирочета до власника прве мултинационалне компаније и добротвора српског народа

Да је 1859. године Светоандрејска скупштина окончана другачије, раскошно здање у центру Београда било би двор кнеза Ђорђа Карађорђевића и кнегиње Саре, заслугом њеног оца Мише Анастасијевића, најбогатијег Србина у 19. веку. Овако, велелепна грађевина, у којој је данас Ректорат Београдског универзитета, постала је 1863. двор српске просвећености – вољом Мише Анастасијевића, једног од највећих доброчинитеља свог народа.

Рођен је на данашњи дан 1803. године, у месту Пореч у Ђердапској клисури, на граници турског и аустријског царства. Мајка му је умрла неколико месеци по порођају, а отац је преминуо пре Мишиног трећег рођендана. Током бурних година Првог и Другог српског устанка, дечака је одгајила помајка Миља. Њена је заслуга што је Миша у Поречу 1808. стекао први „капитал”: уписала га је у основну школу, једну од првих у Карађорђевој Србији, где је изучио „буквар, псалтир и рачуницу”. Захваљујући стеченим знањима, постављен је 1814. за привременог учитеља у Поречу – имао је тада непуних 12 година. Радио је потом као писар и трговачки помоћник, свугде се доказујући као отресит, бистар и марљив момак. Зато не чуди да је 1817. књаз Милош голобрадог Мишу поставио за цариника на Дунаву, што је била изузетно одговорна и утицајна дужност. Службовао је наредних пет година, а онда запловио трговачким водама. Од тада започиње животопис налик америчком сну. Сироче које је добар део детињства провело по збеговима, пре навршене тридесете године постаје власник праве мултинационалне компаније. Управа је била у Београду, а главна канцеларија у Букурешту. Пословна империја, израсла на монополској трговини стоком и сољу, упошљавала је 10.000 људи у 23 велика стоваришта у подунавским и посавским градовима, Мишина флота бројала је осамдесетак бродова, а поседовао је и девет спахилука у Влашкој.

Ризница Мише Анастасијевића вазда је била отворена за просветне потребе. Сматрао је, а то и личним примером потврђивао, да су имућни људи дужни да помажу уздизање народа. Писце је новчано подупирао, плаћао им штампање и дистрибуцију књига. Када је 1846. основано Београдско читалиште, здушно је финансијски подржао његов рад. Широке руке био је и када је давао прилоге за школе, цркве и сиротишта у Србији и Румунији.

Личност с толиким богатством и утицајем нужно је била укључена и у политички живот. На том пољу, имао је једну велику, али неостварену амбицију. Наиме, најмлађа од његових пет кћери, Сара, била је удата за Ђорђа Карађорђевића, вождовог унука и синовца Александра Карађорђевића, кнеза Србије од 1842. до 1858. године. Анастасијевићева план је био да свог зета доведе на престо, уместо кнеза Александра. Корак у остварењу те намере био је и подизање палате у центру Београда, која је требало да буде дом новог владара и његове ћерке мезимице. Сукоб кнеза Александра и Државног савета кулминирао је сазивањем Светоандрејске народне скупштине у децембру 1858, која је после једномесечног заседања принудила кнеза на абдикацију. Међутим, већина посланика била је за повратак књаза Милоша на власт, па се Мишина замисао изјаловила.

Анастасијевић се након Светоандрејске скупштине, чији је председавајући био, потпуно повукао из политичког живота Србије. Преселио се у Румунију, а у Београд је долазио само у посебним приликама. Једна од таквих збила се 13. фебруара 1863. године. Тада је заступнику министра просвете и црквених дела Кости Цукићу предао завештајно писмо, у коме је навео: „Решио сам да поклоним за потребе отечества моју велику новосаграђену кућу на овдашњој Великој пијаци подигнутој.”

На Малу госпојину исте године, зграду је у име Велике школе, ондашње највише образовне институције, примио њен ректор, професор Константин Бранковић. Осим Велике школе, коју су чинили Правни, Филозофски и Технички факултет, у највећу и најлепшу престоничку зграду уселила се и гимназија, Народна библиотека, музеј и министарство просвете. Капетан Мишино здање, од тада до данас, престони је дом просвете, надживевши тако све династичке, политичке и идеолошке мене у минулих век и по српске историје.

Симболички печат на Анастасијевићева прегнућа у помагању просвећивања народа из кога је потекао, ставила је смрт – капетан Миша преминуо је на Светог Саву, 1885. године, у свом дому у Букурешту. Сахрањен је у цркви Светог Архангела Михаила, коју је као задужбину подигао на свом имању у оближњем селу Клежањ.


Коментари9
6cbca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
artiljerac@ Jeste, ja sam iz Donjeg Milanovca. Porec je bio ostrvo , 1832. dekretom Kneza Milosa biva preseljen na kopno. Gradi se varosica po prvom urbanistickom planu. Kapetan Misa gradi sebi najlepsu kucu Kapetan Misino zdanje. To je bila predivna varosica sediste Porecke nahije, pod vojvodom Milenka Stojkovica, sediste Poreckog sreza. Tacno, izgradnjom hidroelektrane Djerdap sve je potopljeno, ali izgradjen je Donji Milanovac, najlepsi gradic na Dunavu, pravni sledbenik Poreca i Starog Donjeg Milanovca. Izgradjeno je reprint Misinog zdanja i citav kraj se i dalje zove Porecka Krajina po obliznjoj Poreckoj reci. Danasnji Donjomilanovcani jos tuguju za svojim potopljenim delom znacajnog istorijskog nasledja
Raca Milosavljevic
... e kako dobro podsecanje ... i par lepih sitnica o Donjem Milanovcu da znamo ...a ne treba tako lakonski uporedjivati Misu,Kolarca i Luku ... svi su bili na svoj nacin veliki,ucinili su mnogo za svoj narod,ostavili vredan za vecita vremena putokaz sta je zivot i sta je otadzbina ...
citalac
Мислим да су ово чланци драгуљи у новинама.Задужбина поклоњена народу а диван текст читаоцима.Коларац је личност великог формата. Задужбинарство се мора обновити јер то је ватра на којој се напаја душа народа. Ово су садржаји са којима се морају упознавати сви млади. Свака генерација. Довести их у здање и одржати јавни час. Било би им занимљив живот овог широкогрудог човека. За пример и поштовање. Тада не би било бојазни да ли треба Задужбину Илије М. Коларца чувати за народ, да траје и да му и даље служи. Честике за новинарско умеће и хумани текст. Младима пример доброте и људскости.Најбоља кратка лектира у школама Србије!
Милош Лазић
Када би Београдски универзитет пресавио табак и захтевао да му се врате све задужбине и легати који су му одузети на правди бога, завио би државу у црно, али би се установило и да је његов највећи добротвор био добри Лука Ћеловић Требињац, а не Миша Анастасијевић. Узгред, капетан Миша је по чину био пуковник, што је онда било чиновничко а не војно звање.
Петар,Загреб.
И као што бива у Србаља,отечество га заборавило. Према чланку у Политици од прије годину,двије његова црква маузолеј у селу Клежањ је девастирана и у жалосном стању.
mr
Па ми можемо да имамо луксуз и да заборавимо неког нашег, а неки немају тај луксуз да могу да забораве туђег. Но добро, није то тема, некима је просто суђено да буду поданици. Оно што јесте тема то је да овог човека није заборавила Србија, пошто је његово име видљиво на самој згради која је више пута обнављана, он је само још један случај деловања комуниста којима је био главни циљ прекид са прошлошћу.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља