недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Предаторски часописи вребају научнике

Издавачи сумњивих научних „гласила” траже од аутора новац за објаву радова, не придржавају се рецензентских процедура, а зарад лакше проходности не презају ни од отимања идентитета реномираних публикација
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 24.02.2019. у 21:00
Некада су и године потребне за један квалитетан научни рад (Фото Драган Јевремовић)

Понуда је наизглед звучала идилично. „Веома смо заинтересовани да објавимо ваш чланак, молимо вас да нам пошаљете енглеску верзију”, писало је, између осталог, у подужем мејлу. Тим речима, амерички „Часопис за бизнис и економију” (Journal of Business and Economics) самоиницијативно се и поименце обратио писцу овог текста, иначе докторанду социологије.

Ако се изузме питање зашто би америчку стручну јавност интересовао превод чланка о утицају транзиције на београдске кафане, изворно објављен у зборнику с једне научне конференције у Србији, сам текст мејла је остављао утисак аљкавости, због комбиновања фонтова различитих величина. Претенциозно је звучала и успутна понуда да се пошаље радна биографија зарад могуће сарадње у уређивачком одбору овог „научног гласила”. А поврх свега, кад се оде на сајт издавача, готово да нема опције која ради.

Брза претрага по интернету је показала да је реч о „предаторском” часопису. Ови публицистички сваштоједи настају под окриљем волшебних издавача сумњивог квалитета, зарад стицања личне користи. Функционишу тако што „пецају” потенцијалне ауторе слањем типских мејлова на хиљаде адреса да би им, после њиховог пристанка, затражили новац за објављивање чланка. У случају „Journal of Business and Economics” „тарифа” је педесет долара по страни текста, а све због тобожњег покривања трошкова штампе. Издавачи оваквих публикација најчешће лажирају податке о сопственом кредибилитету, а по правилу се не придржавају ни рецензентских процедура. Неки не презају ни од тога да фалсификују интернет презентације постојећих, па и реномираних научних часописа, отимајући им идентитет зарад лакше проходности.

Све ове „методе” су побројане и у упозорењу Ректорског колегијума Универзитета у Београду, у којем се ауторима скреће пажња да објављивање у „предаторским” часописима може веома негативно да утиче на каријеру младих истраживача, односно на систем вредновања научноистраживачког рада.

„У таквим часописима се на исти начин третирају и резултат скрупулозно изведеног истраживања и компилација општих знања или тривијални налази, с обзиром на то да је једини критеријум за објављивање уплата предвиђеног износа новца”, наводи се у упозорењу, доступном на сајту Ректората Универзитета.

Зато се ауторима препоручује да најпре провере да ли часопис којем шаљу рад има ISSN (међународни серијски број), од када излази, колико бројева годишње се издаје, ко су чланови уредништва и каква је политика рецензирања. Ти подаци су доступни на платформи „COBISS” или порталу „Кобсон”. Наставници, истраживачи, сарадници и студенти којима је потребна додатна консултација, како се наводи, могу да се обрате и Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”.

Све до јануара 2017. најдетаљнија светска база података о „предаторским” часописима и издавачима је био сајт scholarloay.com, који је 2010. године покренуо Џефри Бил, библиотекар с Универзитета Колорадо у Денверу. А онда је „Билова листа” напрасно трајно нестала, наводно због претњи тужбама појединих прозваних издавача. Према другој верзији, сајт је угашен јер је компанија „Cabell’s International” из Тексаса, у којој је Бил радио као консултант, намеравала да објави своју „црну листу”, што је касније и учинила, али уз наплату приступа. Ипак, на појединим порталима и даље се може наћи изворни списак, који су махом анонимни уредници наставили да допуњавају.

С друге стране, сумња се да има аутора који свесно шаљу радове сваштоједима, не би ли укњижили бодове за напредовање у научној каријери. Такве слутње подгрева и статистика. Откако је пре десетак година кренула светска експанзија спорних научних гласила, научници из Србије су у таквим часописима само до 2013. године објавили 750 радова. Тако пише у публикацији „Наука у Србији 2010–2013” Националног савета за научни и технолошки развој. Није, при том, познато да ли је ико од тих аутора трпео било какве последице, иако се сумња да су поједини међу њима објављивали и по десетак радова, а један научник је имао чак 17 спорних публикација.

Шиља раскринкао „Металургију”

Најпознатији случај раскринкавања „предаторских” часописа се десио пре неколико година, када су професори београдског Факултета организационих наука Драган Ђурић и Борис Делибашић у „коауторству” са сарадником Стевицом Радишићем објавили „чланак” у румунском гласилу „Металургија”. У лажном раду, насловљеном „Евалуација трансформативних херменеутичних хеуристика за процесирање случајних података”, написаном на „тарзан инглишу”, намерно су направили збрку од најразличитијих појмова – од информатичке терминологије, до ЕУ и образовног нивоа жена и религије. Од „референци” су се позивали на „најновије” налазе одавно преминулих научника, али и на „Микијев забавник”, односно на Дизнијевог јунака Шиљу. Аутори су послали и своје фотографије с лажним брковима и перикама. И све је то објављено, без иједне исправке.


Коментари8
dc701
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Професор др Драган Павловић
@Vladija Sarac. Моlim vas! још коју реч да додам јер видим да читаоци не разумеју суштину и хвале ваш коментар који је празан. Издавање часописа је СЛОБОДНО,свако може да прави какав часопис жели. Слобода штампе! Ми који их читамо можемо да неке од њих оцењујемо као недовољно квалитетне. Универзитет могу да не узимају у обзир то што је у неким од тих часописа штампано, али не могу да забрањују академском особљу да објављује у некима од тих часописа. Или чак да кажњавају за објављивање (као што је неко у Србији предлагао)! То је зато јер уз слободу коју сам споменуо, постоји и доста нејасноћа око квалитета часописа, јер се тривијалности објављују и у „најквалитетнијим“ часописима, а неки веома квалитетни текстови и у „предаторским“ часописима. Суштина је да је наука СЛОБОДНА. Да ли је сад јасније, господине Владија?
Dobitnik tranzicije
Није ми јасно о каквом предаторству може бити реч ако је накнада по објљављеној страници 50 долара. Не видим никакву економску рачуницу у свему томе.
PS
Sve je autor lepo napisao. Ja dobijam jednu takvu ponudu svake nedelje. Takvi casopisi uglavnom se lako mogu prepoznati po isuvise sirokom obuhvatu disciplina ("International Journal of Arts and Humanities" i slicno), po pretencioznom nazivu i pretencioznim tvrdnjama na svojim internet stranicama koje inace mahom izgledaju grozno. Na internet prezentacijama casopisa uglavnom nema podataka o urednistvu i uredjivackom odboru, a kada ih ima uvek je rec o naucnicima iz treceg sveta, mahom Indije, Pakistana, ili Malezije (uz ponekog zalutalog profesora sa cetvrtorazrednog zapadnog univerziteta). Izdaju ih fantomske organizacije poput 'Americkog medjunarodnog centra za promociju nauke" i slicno, a objavljivanje se naplacuje. Ko hoce ovo da izbegne lako to moze da ucini: ako casopis kontaktira vas a ne obratno, bezite; ako traze da platite, bezite glavom bez obzira.
joca
Profesore, uglavnom se piše kao jedna reč, a ne "u glavnom". Pozdrav.
Cato Minor
Niste u pravu, oba su jednako pravilna. A logički, samo bi razdvojeno pisanje bilo prihvatljivo.... naravno, osim za ljude koji se drže SANU-ovog tumačenja srpskog jezika kao nekog svetog pisma, bez uključivanja zdravog razuma i komparativne lingvistike.
Препоручујем 8
Професор др Драган Павловић
Много је часописа који објављују текстове које њихови издавачки одбори не контролишу, а некад одборе и немају. Ређе је то "из поверења" према ауторима (који већ сами имају обавезу да брину о квалитету сопственог рада) а чешће јер се траже неки финасијске користи. Нисам тражио да сазнам коју стручност поседује господин Буквић, мада бих по тексту закључио да се не бави науком. То кажем јер нам представља проблем "једнодимензионално". Сваки универзитет има свој научни одбор, свака катедра делегира чланове те се радови који се објављују не гомилају слепо у списковима објављених радова кандидата за напредовање у каријери и добијање посла, не гомилају се - а да нису читани и оцењивани. Кад та таква комисија то не ради, онда објављивање у слабим (не лошим већ слабим!) часописима може да буде злоупотребљено. А скандал око "Metalurgia International" је у главном била наша брука и то сам објашњавао у својим текстовима и књизи "Етика научног текста". Ал коме је сад до читања, господине Буквићу!?
Професор др Драган Павловић
@Vladija Sarac. Управо и говорим о "одређивању стручности" која се не може одредити на основу спискова радова већ садржаја радова. И не на основу титула и изјава (што ви сугеришете), већ поново на основу производа, значи научне активности где спадају садржај радова а не листе и поени, не њихов број. А моји текстови о "Metalurgia International" су готово сви били објављени и у "Политици" те нема потребе да купујете моју књигу. Све то се може данас наћи на Интернету. Превара са "Metalurgia International" је зато била само "превара", јер су вајне комисије нашег БУ увек могле да проверавају докторанде и научнике којима су наводно давали докторате на основу објављивања у предаторсјим часописима. Што нису читали радове кандидата? Тај скандал само маскира њихову одговорност. А објавити превару је најлакше, јер написати идеалан научни рад где све пасује, је необично лако. Тешко се пишу прави научни радови јер природа није тако "идеална" како је ми описујемо да би је лакше разумели.
Препоручујем 7
Vladija Sarac
Gospodin Bukvic vec u prvom pasusu objasnjava koja mu je strucnost (doktorand) i kojom se naukom bavi (sociologijom, to jest naukom o drustvu). Izgleda da ste pozurili da ga kritikujete a da njegov napis niste ni procitali. Uostalom, svrha vaseg komentara je reklama vase knjige.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља