понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:06

Пријављивање запуштених ораница

Ова обавеза за власнике приватних парцела се уводи како би необрађена земља могла да будe понуђенa у закуп
Аутор: Ивана Албуновићнедеља, 24.02.2019. у 23:30
(Фото Анђелко Васиљевић)

Повећање површина државних ораница издатих у закуп основни је циљ измена Закона о пољопривредном земљишту, чији би предлог требао да буде завршен до јесени, изјавио је за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште. Како каже, први корак ће би начињен већ средином лета када ће пољопривредницима бити омогућено да за ово земљиште лицитирају на више од три године.

– Желимо да поступак издавања државне земље учинимо бржим и ефикаснијим. Тражимо законска решења која ће омогућити да се поштују агроекономски рокови као и издавање земље на дужи временски период. Тако ћемо пољопривредницима омогућити да на време планирају пољопривредну производњу што до сада често није било могуће из различитих разлога – каже Лакић.

Реституцијом обухваћено 100.000 хектара
На основу Закона о реституцији, старим власницима треба да будe враћено око 100.000 хектара пољопривредне земље. Око 72.000 тих парцела треба да буде враћено у Војводини. Неки од саговорника „Политике”, представници покрајинских локалних самоуправа, кажу да већ сада имају проблемa када праве уговоре на годину дана јер, практично, сваке недеље морају да их исправљају за онолико земље колико се реституише. Сматрају да би у случају вишегодишњих закупа произвођачи били још више оштећени јер би на дужи временски период изгубили могућност да поново лицитирају.

У Србији је у оптицају за закуп око 515.000 хектара државне земље, а према последњим подацима тренутно је издато нешто мање од 300.000 хектара.

– Неки се питају шта је са тим преосталим земљиштем. То су углавном пашњаци, ливаде, мочваре… Све те парцеле се нуде у закуп у два, три круга али се нико не јавља – објашњава наш саговорник. Он најављује и да је план да се напуштено земљиште, запуштени воћњаци и ливаде ставе у функцију пољопривредне производње. Да би анимирали пољопривреднике да га користе, такве парцеле ће бити нуђене под повољнијим условима. Попут неких држава у региону и код нас ће детаљно бити прописана процедура за поступање са земљиштем у приватној својини, које се не обрађује. Како каже, осим што је држава на губитку, јер нема производње, таква земља је зарасла у коров, што прави проблемe пољопривредницима на суседним парцелама. Најављује још једну од законских новина а то је да држава намерава да за власнике приватних парцела уведе обавезу пријављивања парцела, које неће бити обрађиване у наредној години.

– Ова обавеза је нужна како би држава могла такво земљиште да понуди у закуп у складу са годишњим програмом. Ако власници не буду поштовали прописе, видећемо који ће бити механизми за санкционисање – истиче наш саговорник.

Траже се, такође, и законска решења која ће спречити злоупотребу права пречег закупа државног земљишта као и све видове узурпaције.

Директор Управе за пољопривредно земљиште каже да су анализе показале да неки пољопривредници, који имају право пречег закупа, пре свега на основу сточарства, државно земљиште нелегално нуде у подзакуп. Добили су га под привилегованим условима и цени а онда га другима дају у најам како би зарадили.

– Ово је забрањено али имамо потешкоће да то утврдимо и санкционишемо. Сада смо пронашли решење. Будући да сточари добијаjу земљиште, како би обезбедили храну за стоку, на тим парцелама неће моћи да буду посејане културе које нису прилагођене тој намени – каже он.

И поред тога што се хиљаде хектара државних ораница не обрађује, и не користи, велики број општина у Србији има проблем са недостатком таквих парцела. У многим општинама, посебно у Војводини, пољопривредници могу да лицитирају за закуп на највише годину дана. Систем једногодишњег закупа, по мишљењу стручњака, направио је велике штете када је реч о квалитету земљишта. Произвођачи желе да на кратак рок „извуку” што више од земље, немају интереса да улажу, поштују плодоред…

Наш саговорник каже да и садашња регулатива дозвољава вишегодишњи закуп. Проблем је што се (све до ове године) земља није често у пракси издавала на дужи рок и то због низа околности.

Међутим, прошле године пољопривредницима, јужно од Саве и Дунава, понуђен је закуп на 10 година што је значајно повећало потражњу за државним земљиштем.

– То је било изводљиво јер смо провером установили у којим катастарским општинама нема реституције. Тако да сада у 35 локалних самоуправа имамо издатог земљишта више него икада – каже Лакић.

Наш саговорник објашњава да су око 70 одсто површина у Војводини подручја у којима је спроведена комасација. До прошле године, по закону, у реституцији је могла да буде враћена било која парцела из комасационе масе, која је државна и која одговара вредности парцеле која је одузета. У априлу, прошле године, донета је уредба по којој су одређене површине пољопривредног земљишта које ће бити враћене у поступку реституције – довољне да се тај поступак спроведе до краја. То значи да сада постоји фонд за реституцију из комасационих подручја. Остатак парцела, објашњава, које нису у том фонду, а у свакој општини их има, моћи ће да идe у закуп на више година.

– То је суштински различита ситуација у односу на ону коју смо имали раније. Није препрека ни да оне парцеле које су предвиђене за реституцију иду у вишегодишњи закуп. Међутим, закон каже да ако је земљиште враћено, бивши власник мора да „трпи” закупца још три године. Ако је уговор на годину дана, онда само у том периоду – каже Бранко Лакић. 


Коментари10
e95e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милутин ковачевић
Парадоксално је, али су највећи кочничари повратка на село и развој села управо бирократе из Министарства за пољопривреду а нарочито из Дирекције РС за пољопривредно землјиште. Под изговором да штите државне интересе на сваком кораку саплићу сељаке да дођу до своје отете имовине ( пашнјака, пољ.землјишта, шума и сл.). Праве такве двосмислене законе који одговарају само тајкунима и мешетарима. Па кад тражите да вам врате отети пашњак они кажу: "Е, мајке ми радо би вам то вратили, али је то сада по култури шума", а кад кажете да вам врате шуму, кажу: "Е, миле нам мајке криво нам је али шуму не враћамо". А кад се појаве тајкуни и Арапи, кажу: "БРАТЕ, где си био досада". Легло криминала, корупције и неподобштине. Све су преузели од тита и изигравају газде на туђој землји! А, село, зар је то њихова брига?!
Лала из Самоша
"Ова обавеза за власнике приватних парцела се уводи како би необрађена земља могла да будe понуђенa у закуп". Баш ме брига за државно земљиште, али ови хоће да дају у закуп ПРИВАТНО земљиште!?!? Ако ја не радим МОЈЕ земљиште, ваљда имам разлог за то, а не да ми булумента на власти одређује како ћу да управљам њиме!?!? Ја хоћу на мојих 8 ланаца да запатим коров и шикару да се на њој населе фазани, јаребице и зечеви, а они ће то моје земљиште да дају у закуп?! Много су се ови на власти најели еу-ропејски буника. Много и превише. Док у исто време поклањају сурим Арапима најквалитетнију војвођанску земљу 3 ПУТА испод цене! То није лоповлук, него пљачка миленијума!
Zorka Papadopolos
U cemu je problem, zasto toliko dugo traje vracanje zemljista starim vlasnicima? Moj utisak o Agenciji za restituciju je da su brzi i efikasni. Da li je problem u sudu, koji treba da rehabilituje stare vlasnike da bi mogla njima ili naslednicima da se vrati zemlja?
Братимир
Мирише на још једну отимачину приватне својине. Деца и унуци лопова из 1944-45 иду стопама својих предака.
pera
a pre 45 nije bilo lopova? mislis da su se silni dvorci pod Karadjordjevicima gradili legalno?
Препоручујем 2
nikola andric
Cuda od zakona. Kod nagomilavanja zakona se uvek zaboravlja kao posledica problem izvrsavanja zakona. Ali politicari zakonima pokazuju ds se necim bave dok je izvrsavanje zakona necija druga nadleznost. Svojinsko pravo (stvarno pravo) polazi od pretpostavke prava raspolaganja vlasnika stvari. Sto je ocevidno umaklo ''zakonodavcu'' je okolnost da nasi zemljoradnici nisu toliko glupi da se nisu setili da prodaju ili daju u zakup zemljiste koje sami ne upotrebljavaju. Zapusteno drzavno zemljiste pokazuje kakva je ''drzavna briga'' ne samo o zemljistu nego, sire, o drzavnoj imovini. O napustenim selima se vec godinama prica ali se ''sijalica'' nikako ne pali. Pored toga imamo ozbiljan otpor naroda protiv prodaje ili zakupa strancima. To znaci da radije imaju (iluziju) ''narodne svojine'' koja se ne obradjuje niti daje bilo kakve doprinose nego da se ''da'' strancima na koriscenje. Bojazan da ce kupiti celu Srbiju. Sto se ne razume je da pravo ne poznaje strance nego LICA u Srbiji.
Братимир
Власник средстава за производњу (земље) одређује и расподелу капитала. Погледајте власничку структуру у бившим британским и француским колонијама... исто се сада реализује и у Србији. Обогатиће се само управљачи (плантажа банана), односно, странци, државни врх и њихова камарила, остали ће живети као надничари и робови у сопственој земљи. То је класичан пример банана републике, односно нео-колонијалног друштвеног поретка.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља