уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44
47. ФЕСТ – ИНТЕРВЈУ: РЕЈФ ФАЈНС, британски глумац и редитељ

Слобода на врховима прстију

У Европи можемо да славимо разлике у језику, култури, обичајима, али истовремено и нашу заједничку хуманост, и заиста сматрам да треба да останемо део Европе
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 24.02.2019. у 23:30
Рејфу Фајнсу је у Центру „Сава”, у оквиру 47. Феста, уручен „Београдски победник” за досадашње стваралаштво (Фо­то Танјуг)

Гост београдског Феста поново је британски глумац и редитељ, оскаровац и власник српског пасоша – Рејф Фајнс. Сада поводом српске премијере филма „Бела врана” о легендарном руском и светском балетану Рудолфу Нурејеву.

Фајнс овај филм потписује као редитељ. У њему и глуми заједно и с нашим глумцима и балетанима: Небојшом Дугалићем, Игором Филиповићем, Јовом Максићем, Радославом Ралетом Миленковићем, Павлом Чемерикићем, Милутином Милошевићем, Костом Костјуковим, Франом Ласићем... јер је филм сниман и као српска копродукција и у Београду, о чему Рејф Фајнс има само речи хвале и захвалности.

Недавно је у Севиљи, где се одржавала 31. церемонија додела награда Европске академије за филм, Фајнсу уручен „европски оскар” за изузетан допринос управо европском филму, а у Театру де Аламеда се сусрео с публиком када је говорио и о својим улогама у „Шиндлеровој листи”, „Енглеском пацијенту”, „Харију Потеру”, „Хотелу Будимпешта”, „Бонду”, али и о „Белој врани”, који је синоћ видела и београдска публика, а који је – како то у разговору за „Политику” каже Рејф Фајнс, „представљао посебан и продуцентски и редитељски изазов”.

Откуда интересовање за причу о балетској легенди Рудолфу Нурејеву?

Нисам имао неко превелико интересовање за балет као балет, већ сам био импресиониран силом и духом младог уметника из сиромашне средине, с његовим дубоким уверењем у сопствену судбину уметника и плесача. Много је биографија написано о Нурејеву, а ја сам се ослонио на ону коју је написала Џули Кавана, у којој је фокус на одлазак Нурејева из Совјетског Савеза 16. јуна 1961. године. То јесте и фокус мог филма.

За разлику од два претходна филма који сте режирали овај је некако, с те своје три временске линије, испао најкласичнији?

Велика помоћ Србије
И овај филм сте добрим делом снимили у Србији, имали сте подршку?
И вама могу само да потврдим да смо филм „Бела врана” снимили захваљујући Београду, с огромном подршком продуцентске куће „Work in progress”. Филм је било јако тешко снимити, а овај град, влада и многи ваши људи пружили су невероватну подршку без које филма не би било. Треба да знате да ваша земља има изванредан капацитет да подржи и помогне међународној филмској индустрији. Имао сам већ дивна искуства с веома професионалном српском филмском екипом, снимајући и „Кориолана” у Београду.

Када сам се суочио са сценаријем нисам имао ону свесну жељу да режирам, а нисам ни помишљао да бих могао да играм Нурејева. Те три временске линије: детињство, студентске године и пребег Нурејева, заједно, чине једно необично животно путовање уметника и необичну филмску причу. Чиста линеарна прича не би била толико занимљива. Сматрао сам да је делотворније начинити портрет духа Рудолфа Нурејева, а то сам могао да постигнем само супротстављањем његовог детињства, студентских дана с тим недељама проведеним у Паризу, где је и одлучио да се не врати у Совјетски Савез. Градио сам различите аспекте његове личности усклађујући та три временска оквира, без икаквих флешбекова.

За улогу Нурејева нисте одабрали глумца него балетана Олега Ивенка. Да ли је то могао да буде и ризик?

Од почетка сам био прилично убеђен да нам треба плесач који уме да глуми и почели смо да га тражимо. И дуго смо то чинили док нисмо на аудицији нашли Олега, Украјинца који игра у Казанском позоришту у Русији, где је једна од водећих балетских звезда. Такође сам желео и да плесач који ће глумити Нурејева не буде лице које филмски гледаоци већ познају иако сам био свестан да тиме могу да угрозим дистрибуцију филма, јер дистрибутери увек радије желе филмске звезде.

Имате и српски пасош, јесте ли га до сада користили?

Нисам, није било прилике.

Недавно сте у Севиљи, на додели „европских оскара”, одржали прави политички говор?

Само сам говорио оно што ми је на срцу, не бавим се политиком, био бих грозан политичар.

Рекли сте да је депресивно и узнемирујуће сведочити дебатама у вашој земљи на тему ко сте ви Британци у односу на Европу?

И јесте депресивно. У Енглеској постоји само тај шум поделе и мислим да је већина људи у Енглеској веома забринута. Не мислим да је Европа неки свети грал или заједница без проблема, али заиста сматрам да треба да останемо део Европе и да ћемо много изгубити уколико не останемо заједно.

Брегзит није и ваш избор?

Није. Фрустрира ме када се каже „па већина је гласала за то”. Која већина? Већина становништва, није тачно. Само већина од оних који су изашли да гласају на референдуму, а и то је само 52 спрам 48 одсто. Све то ме веома љути, мислим да није уопште требало да имамо такав референдум.

Али, имали сте га и шта сада?

Сада је Енглеска подељена, реторика наше премијерке (Тереза Меј) таква је да се она приказује као фактор уједињења, права истина је да је она под великим утицајем људи који желе брегзит, а они нису будућност. После свега што нам се десило, уколико би сада дошло до новог референдума, сигуран сам да би већина у Великој Британији гласала за останак у Европи. Брегзит би само остао добра тема за филм.

Ви сте и добили награду за изузетан допринос европском филму?

И на то сам поносан. Филм и филмски израз може да буде наш прозор да видимо друго људско биће, другачије искуство. У Европи можемо да славимо разлике у језику, култури, обичајима, али истовремено и нашу заједничку хуманост. Чин гледања филма је и чин сведочења, гледања на себе самог кроз другачије сочиво и ми који се бавимо филмом то добро знамо и зато међу нама може да постоји истинска веза и разумевање. Ми можемо да будемо и субверзивни, и анархични, и провокатори, и идеалисти, али не смемо да изгубимо наш поетски глас. Наши филмови могу да буду песме које својим хармонијама у облику светла и звука са својим сликама прелазе наметнуте границе и друге језике.

Филм може и тамо где слободан живот не може?

Може, али мислим да сада живимо у клими у којој је идеја слободног живљења доведена у опасност да буде изазвана. Не само од стране нарастајућих популистичких осећања, већ и од споротињајуће политичке коректности и све уочљивије манипулације друштвеним медијима. Ми филмски ствараоци и радници треба то стално да имамо у виду како бисмо избегли замке и следили идеју слободног живљења.

У то име снимили сте „Белу врану” и на руском и на енглеском језику?

Желео сам да филм буде аутентичан у смислу језика. Руски се говори тамо где се и говорило, а чињеница је да је Нурејев узимао часове енглеског језика и да је у Паризу с француским колегама говорио на енглеском језику. Мислим да нам је то помало помогло у нашој комерцијалној привлачности.

Осећате ли се потпуно сигурни као редитељ?

Још се учим режији, још се више ослањам на своја глумачка искуства рада с великим редитељима. Када режирам осећам се чудно, постајем упоран, али имам још много тога да откривам на тему шта значи бити редитељ. Режирао сам три филма, али сам још почетник. Режираћу и даље, па ћемо видети хоћу ли се оснажити.


Коментари0
ff3fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља