Срби „мањина” у Клубу Срба

Сарајево – Након више од четири месеца, колико је прошло од општих избора у БиХ, Федерација БиХ(ФБиХ) добила је  прошле седмице нову законодавну власт која је, као и сваки пут до сада, успостављена уз игнорисање права и интереса малобројних Срба који живе у том ентитету. Наиме, Дом народа федералног парламента поново је конституисан са крњим сазивом  Клуба Срба - од 17 делегата, колико би их требало бити у клубовима сваког од конститутивних народа, изабрано је  њих 14.

Да апсурд буде већи, од тих 14 само четири су из реда српских странака и бирао их је српски народ, а сви остали долазе из пробосанских странака и изабрани су у срединама у којима живе Бошњаци. Шест их је из СДП-а Нермина Никшића, а има их и из СДА Бакира Изетбеговића, једна од њих је Смиљана Витешкић.

Неприхватљива устаљена пракса конституисања  законодавне власти у ФБиХ, према мишљењу новоизабраног  српског делегата у Дому народа Горана Броћете,  „најјасније говори о положају и стању српског становништва у том ентитету”. То је, каже он, и доказ да су „Срби у Федерацији сведени на статистичку грешку”.

Да ли ће у досадашњој историји федералног Дома народа Срби први пут добити шансу да  у том дому „снагом већине” могу бранити интересе српског народа, или ће у њихово име и даље одлучивати неко други, то зависи од тога из које страначке опције ће доћи три  недостајућа делегата које ће, на основу посебног упутства, одабрати Централна изборна комисија(ЦИК). Већ постоји бојазан од могуће попуне из редова пробосанских странака, јер уколико се то догоди „положај малобројних Срба у Федерацији биће још гори”.

У новоконституисаном федералном Дому народа празно је и место председавајућег тог дома из реда српског народа. На ту позицију група делегата из Клуба Срба предложила је Жарка Вујовића, али он  због недостатака руку, то јест потребне већине, као последице ситуације која јесте, није изабран.

Шта је, заправо, крајња намера и циљ бошњачке стране може се закључити и из изјаве новоизабраног заменика председавајућег из реда бошњачког народа, СДА-овог Аљоше Чампаре да  ће „СДА  за заменика из реда српског народа подржати оног кандидата који буде за евроатлантске интеграције” и који долази из „пробосанских странака и пробосанског блока”.

„То треба да буде представник српског народа који долази с подручја  Федерације, јер је ово парламент Федерације БиХ”, рекао је Чампара за сарајевски портал „Кликс” .

На неравноправан положај малобројних Срба у Федерацији БиХ ( на територији тог ентитета 1991. године живело је око 600.000 Срба, а данас их има око 50.000) и дискриминаторски однос према њима, указали су пре три дана  на састанку у Сарајеву и представници Савеза српских удружења ФБиХ, Савеза општинских удружења избеглих и расељених РС и Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

На том састанку могло се чути, између осталог, да се „Срби од рата до данас осећају несигурно у ФБиХ”, да  се „врши атак на њихову имовину”, да  и након 24 године од рата, локалне заједнице у ФБиХ „красе“ опустошена и разорена српска села, те да се Србима, као конститутивном народу, „ускраћује и право на запошљавање”. Као пример поменуто је Министарство унутрашњих послова Кантона Сарајево у коме од 320 запослених има само 10 Срба, а на руководећим местима ниједан.

„Федералне власти чине све да се Срби у ФБиХ осећају несигурно”, казао је на састанку у Сарајеву Игњат Симић, председник Савеза општинских удружења избеглих и расељених РС. Понекад му се, каже он, чини да „већа права  од Срба повратника у ФБиХ уживају илегални мигранти који су преплавили БиХ”.