понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:34
АМЕРИЧКИ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗАМ У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ

Мадуру истиче време

Следећа смена власти у режији Вашингтона могла би да се одигра у земљи са највећим светским резервама нафте
Аутор: Јелена Стевановићпонедељак, 25.02.2019. у 20:00
Ни­ко­лас Ма­ду­ро (Фо­то Бе­та/АП)

Иако је земљу са највећим светским резервама нафте, богату и гасом, златом и дијамантима, довео до просјачког штапа, Николас Мадуро за све невоље у Венецуели криви „амерички империјализам”. Свестан да ће призвати сећања на дугу историју америчког мешања по Латинској Америци, шеф владе у Каракасу помиње ову и сличне синтагме кад год му се укаже прилика.

„Не желимо поново гринго интервенције. САД покушавају да изведу државни удар и инсталирају послушничку владу да би заштитиле своје интересе у Венецуели”, казао је недавно наследник Уга Чавеза, обраћајући се подржаваоцима са балкона председничке палате Мирафлорес.

Управо би смена Мадуровог режима била циљ нове америчке интервенције  у Латинској Америци. Доналд Трамп је изјавио да не искључује ниједно, па ни војно решење и за легитимног венецуеланског председника признаје тамошњег опозиционара Хуана Гваида. Прошлог месеца се Гваидо, први човек скупштине, прогласио за шефа државе до расписивања слободних и фер избора уз благослов САД, Канаде и већине латиноамеричких и европских земаља. Бела кућа је затражила да се Мадуро повуче, али није незамисливо да ће га, ако буде одбијао да оде, она „погурати” из палате Мирафлорес. Шеф владе у Вашингтону окружен је спољнополитичким јастребовима – саветником за националну безбедност Џоном Болтоном, државним секретаром Мајком Помпеом и специјалним изаслаником за Венецуелу Елиотом Ејбрамсом.

Хладни рат као окидач

Како амерички историчар Џон Коутсворт пише у часопису „Ревиста” у издању Универзитета Харвард, Сједињене Државе су од 1898. до 1994. године 41 пут успешно извеле смену власти у Латинској Америци. Директно су интервенисале 17 пута, шаљући војску и обавештајце или ангажујући локално становништво које је радило за америчке службе. У осталим случајевима главну улогу су имали Латиноамериканци, али њихове групе не би освојиле власт без подршке Вашингтона. Овде нису урачунати примери кад су се САД умешале да би заштитиле савезнике да не буду уклоњени с власти. Нису побројани ни пропали амерички покушаји свргавања непожељних латиноамеричких владара, попут инвазије у Заливу свиња на Куби, коју су извели Централнообавештајна агенција (ЦИА) и кубански мигранти у САД у намери да оборе Фидела Кастра.

Према подацима невладиног њујоршког института „Глоубал полиси форум”, САД су од свог настанка до 2005. јужно од своје границе интервенисале око 80 пута. Доктрина шефа Беле куће Џејмса Монроа је 1823. установила да Вашингтон неће толерисати мешање европских земаља у Латинској Америци. Да у целој западној хемисфери види америчку зону утицаја потврдио је и председник Теодор Рузвелт, који је 1904. истакао да ће се САД мешати у унутрашње послове латиноамеричких земаља кад год буду сматрале да је то потребно.

Замајац америчког интервенционизма стигао је са хладним ратом, кад су се на простору од Тихуане до Огњене земље, који Америка сматра својим двориштем, будили прогресивни покрети, оспоравајући огромне друштвене и економске разлике међу грађанима. Зато што је у левичарским владама видео претњу по америчке компаније и опасност од ширења социјализма и совјетског утицаја у западној хемисфери, Вашингтон је помагао свргавање непожељних и устоличење десничарских владара. У Бразилу је 1964, уз помоћ ЦИА, изведен државни удар, после чега је на власт дошла војна хунта, која је управљала највећом јужноамеричком земљом 20 година. Уживала је подршку најмоћније државе на планети иако је хапсила политичке противнике и убила и мучила најмање 500 људи.

Кад је Салвадор Аљенде као марксиста дошао на чело Чилеа 1970, у Авенији Пенсилванија су помислили да би Сантијаго могао да крене стопама Хаване и национализује америчке компаније. Зато је ЦИА 1973. подржала генерала Августа Пиночеа, који је војним пучем свргао Аљендеа и завео диктатуру. Током Пиночеове владавине побијено је више од 3.000 људи, али то није угрозило његово савезништво са најјачом суперсилом.

И Бразил и Чиле су касније демократизовани и двехиљадитих су, што се дешавало и другде у региону, бирали социјалистичке лидере (Лула да Силва и Дилма Русеф у Бразилу и Мишел Башеле у Чилеу). Ипак, левичарски талас је заустављен, и десница данас влада у свим јужноамеричким државама, изузев у Боливији, Уругвају и Венецуели. У Бразилији је почетком године на власт дошао крајњи десничар Жаир Болсонаро, познат по величању двадесетогодишње бразилске диктатуре.

Централноамерички каравани као бумеранг

Болсонаро је омиљен у Трамповој администрацији, која жели да подигне зид на граници са Мексиком да би спречила долазак имиграната, међу којима преовладавају грађани Гватемале, Хондураса и Салвадора. Како пише „Хафингтон пост”, данашњи каравани на улазу у Калифорнију или Тексас су посредна последица вишедеценијског мешања Вашингтона у централноамеричка збивања. САД су свргле демократски изабрану гватемалску владу 1954. јер је њена аграрна реформа претила да оштети америчку компанију „Јунајтид фрут компани”. Осамдесетих се Вашингтон ангажовао у Никарагви да би подржао десничарске побуњенике у борби против социјалистичке сандинистичке владе. Потпиривање сукоба је изазвало деценију насиља у Никарагви и живот је изгубило 50.000 људи. Како конгресмени нису дозволили председнику Роналду Регану да финансира антикомунистичке побуњенике познате као „Контрас”, његова администрација је тајно и илегално продавала оружје Ирану и слала паре у Никарагву без сазнања и одобрења Капитола.

Ма­ну­ел Но­ри­је­га  (Фо­то EPA/EFE)

Америка је стајала и иза Мануела Норијеге, који је обучаван у америчкој војној бази, да би касније почео да ради за ЦИА. После државног удара и доласка војне хунте на власт у Панами, Норијега се пео у хијерархији, да би 1983. постао де факто владар. Остао је амерички партнер и кад је у Стејт департменту постало јасно да он контролише шверц дроге и прање новца. Легендарни амерички истраживачки новинар Симор Херш је у „Њујорк тајмсу” 1986. писао да је „војни заповедник Панаме, земље од виталног значаја за САД у Латинској Америци, умешан у прање новца и трговину наркотицима а снабдевао је и латиноамеричке герилце оружјем”. Како је објаснио Херш, вашингтонски званичници су затварали очи пред овим чињеницама јер је Норијега сарађивао са америчким службама и дозвољавао трупама Пентагона да буду у Панами. Кад је Норијега коначно изгубио америчку наклоност, то је изазвало још једну интервенцију Вашингтона. Пошто је у САД подигнута оптужница, председник Џорџ Буш старији наредио је инвазију са 28.000 војника. Норијега је доведен у САД, где је и осуђен. Панама је и пре и после њега била место где се перу паре. Да је тако и данас, показали су „панамски папири”, откривши 2016. да се на размеђи два континента отварају фиктивне компаније да би бизнисмени и политичари из целог света сакрили богатство и утајили порез и да би се нарко-дилери укључили у регуларне токове новца.

Према критичарима Западног крила, иако капитализам никад није био стварно угрожен у Латинској Америци, нити је она  била безбедносна претња по Вашингтон, Сједињене Државе су одлучивале да се мешају, навлачећи омразу у добром делу западне хемисфере. Зато Мадуро за обележја своје владавине – хиперинфлацију, несташице хране, лекова и струје, презадуженост код Русије и Кине и хапшења опозиционара – криви „гринго интервенционизам”. Мада америчке компаније и данас послују у Венецуели и купују тамошњу нафту, Вашингтон очекује од нове владе у Каракасу да буде отворенији према капиталу из Сједињених Држава. Уколико помогне свргавање Мадуровог режима, Трампова администрација рачуна с тим да ће Гваидо ослабити и везе које су чависти изградили са америчким ривалима.

Искуство из Салвадора и Никарагве за Венецуелу

Руке даље од Венецуеле – писало је на мајицама активиста док је Елиот Ејбрамс недавно говорио пред
конгресним одбором (Фото EPA-EFE/Јim Lo Scal­zo) 

За човека који тврди да жели да се држи подаље од страних сукоба и ратова, Доналд Трамп је направио чудан избор кад је за специјалног изасланика за Венецуелу недавно одабрао осведоченог спољнополитичког јастреба с интервенционистичким искуством у Латинској Америци.

Као високи званичник Реганове владе, Елиот Ејбрамс је прикривао доказе о томе да је салвадорска хунта, која је уживала америчку подршку, масакрирала хиљаду цивила у једном селу. Током сукоба за време војне управе живот је изгубило 70.000 грађана Салвадора.

Ејбрамс је био и истакнута личност скандала познатог као Иран – Контра, кад је вашингтонска администрација незаконито продавала оружје Ирану да би без знања и одобрења Капитола финансирала антикомунистичке побуњенике у Никарагви (Контрас). Због тога што је о афери лагао у Конгресу, осуђен је на затворску казну, али је помилован за време Буша старијег. Буш млађи га је вратио у администрацију, где се истакао као архитекта инвазије на Ирак и подржавалац неуспелог државног удара против Чавеза 2002. Један је од ретких критичара републиканског кандидата на изборима 2016. коме је пошло за руком да уђу у садашњу владу.

Док су многи републиканци и неоконзервативци честитали Трампу на одабиру, Ејбрамсу се најгласније супротставила Илхан Омар, демократкиња која од ове године на Капитолу представља изборну јединицу из Минесоте. Муслиманска конгресменка сомалијског порекла пита се како да законодавци верују званичнику који је кривично осуђен због лагања у Конгресу. На критику да је незамисливо да ће Ејбрамс бити посредник који ће довести до преговора и мирног разрешења кризе, специјални изасланик одговара: „Нисмо усредсређени на догађаје из осамдесетих већ на догађаје из 2019.”


Коментари60
29f05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лакић Мики из Предворице
Ово шта се дешава са Венецуелом то није здрав разум здравих политичара. Овако понашање појединаца ништа друго већ су непријатељи и желе само робовласништво и експлоатисање. И поред овако тешке ситуације у Венецуели желим Господину Председнику Николи Мадури све најбоље и што пре да окрене другу политику јер је Венецуела богата Рудом и Нафтом. Овим Путем хтео бих посаветовати Николас Мадура да и он промени мало његове неправилне линије. Мадуро треба да уведе огромну и јако строгу контролу у свим ресорима а исто и у самом Гиганту ПДВСА. Има много пропуста. Мадуро одузима приватницима њихова добра Фабрике и много приватних предузећа је затворено или под државном управом. Треба други закони у пословном систему Венецуеле. Банкама треба да буде дозвољено у Банци да узима народ кредите да отвори пословност са Банкарсим менеџерима не само Државна Нафта и нико други невиди ништа. није ни то баш најбоље. Ако хоће Социјалиста бити онда треба да узме Кинески Социјализам да се држава изграђује.
ladislav zulj
Ovo je Funny:-))) Ameri su Bogovi. Venecuela Bogata svacim e sad da to slucajno narod Venecuele nebi uzivao puknes Sankcije drzavi tako da nemogu to bogastvo prodavat. I cekaju cekaju dok drzava nepadne na koljena. Puknu Puc muka takvu drzavu osvojit. Ulete Americki kaputalisti pokupe sva Bogastva drzave. Otvore radna mjesta da lokalno stavnovnistvo robija za 300$ i svi sretni :-))))) Ako mislite da niste robovi Amerike kolka je prosjecna plata? Sve isto Afrika Amerika latinska Balkan svi dmo pod jedom cizmom i jedemo McDolands :-))) a da i neznamo. I jos se divimp nasim Robovlasnicima :-)
Данијел
Мадуро може бити да није добар, али Гваидо је зло које отвара врата још већем злу званом САД!
Despotović
Maduro je grdna bruka za levicu i socijalizam u svetu. On nije ono sta mu mnogi Srbi uporno pripisuju vec obican aparachik koji se dokopao vlasti i postao despot.
Zoran
Ma on nije sporan i treba da ode, ali način...to je ono što podiše želudac
Препоручујем 6
Miloš Janković
SAD kao jedina supersila u poslednjih 30 godina postavljaju pravila igre u velikom delu sveta u kome to mogu da učine i koji je za njih od posebnog nacionalnog interesa (npr. Južna Amerika, Evropa, Bliski istok). Pametne zemlje i pametni narodi se prilagode i usklade svoje interese sa interesima SAD. Kanadu, Češku, Dansku ili Južnu Koreju SAD neće bombardovati ili uvesti im sankcije. Ne vidim da ljudi u tim zemljama nisu slobodni, da su siromašni, da se iseljavaju. Čak suprotno. Kanada ima prirodna bogatstva pa ne vidim da SAD eksploatišu ta bogatstva. Sa druge strane su države koje ne uzimaju u obzir ono što govore SAD i svi znamo kako prolaze. Libija, Irak, Avganistan, Severna Koreja, Kuba itd. Tu je i jedna evropska država koja je 90-tih nagrabusila, svi znamo koja.To je realnost današnjeg sveta.
Aleksa Petrović
Па ја сам и мислио да су државе требале тада да се усагласе са Немачком. Најпре, ситуација у 2.св.рату се је променила када је совјетска Црвена армија одбила напад немачке војске и кренула у котраофанзиву. Господа Американци нису улазили у рат све до пред крај односно до момента када су совјетске трупе почеле да се приближавају Берлину.За све време рата амери су продавали оружје другим државама и од дужника англо-француским банкама постадоше поверилац. Док је на источном фронту изгинуло 20 милиона Руса, амери су се фатирали парама. А искрено да ти кажем, кад се узме у обзир колико су људи, у својим тзв. интервенцијама побили,(не знам због чега историчари немачка бомбардовања нису називали интервенцијама) колико народа унесрећили и држава разорили, колико породица уништили, својим бомбама земље затровали, бацили атомску бомбу на јапанске градове изазивајући генетске модификације и конгениталне аномалије код генерација људи у Јапану, не видим да су нешто много бољи и од Хитлера.
Препоручујем 15
Ivan
re. Miloš Janković# Nije to nikakvo priliagodjavanje i uskladjivanje, vec klasicno saginjanje i podanistvo. Kao takvi zaista ne morate strahovati od bombardovanja, sankcija i ucena. Oni narodi koji odbijaju prisilu, zele da sami izaberu svoj put i svoje prijatelji onda nisu pametni ili kako? Sloboda bi bila da i ove od vas drugonavedene drzave mogu bez straha od posledica odbiti da se prilagode i usklade sa nekim, ko im iz kojih god razloga ne odgovara. Dakle…ko pristane da eksploatise svoja bogatstva sa SAD on je slobodan i pametan. Ove druge treba bombardovati, sankcionistai, otimati. Koje nakaradno razmisljanje i poimanje slobode.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља