петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.02.2019. у 23:00 Ђуро Ђукић

Шта све може задруга

Ратари тврде да би село најпре могло да се опорави удруживањем ситних газдинстава, јер би они тако били у стању да се одупру конкуренцији
(Фото Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Може ли се зауставити пропадање села? До сада се о том питању годинама само расправљало, али се у последње време предузимају и неки конкретни кораци. Село првенствено пропада зато што из њега одлазе млади људи – раније су се селили у градове да би нашли посао, а данас у иностранство. Одлазак из руралних средина поспешивало је и пропадање мањих газдинстава која су масовно гутали новопечени бизнисмени. Држава сада подстиче оснивање задруга, не би ли оне окупиле ситна газдинства која би удружена могла да опстану и тиме се омогућио опстанак на селу ширег круга млађих људи.

У Зрењанину се недавно разговарало баш о спасавању села у светлу оживљавања задруга које су некада, како је речено, уз школу, цркву и фудбалски клуб, биле главна обележја наших сеоских насеља и носилац њиховог економског развоја. Сада су оне у сумњивим власничким трансформацијама углавном пропале, а њихова су места заузела поједина приватна предузећа чији се власници у селима и не знају.

Мали пољопривредни произвођачи су нестајали, а млади су почели масовно да одлазе са села.

Никола Божовић, новинар који је с ратарима провео цео радни век, указао је да некадашње задруге у Србији потражују чак 220.000 хектара земље, што је на волшебан начин нестала у транзицији. Илуструјући стање с одливом становништва са села, навео је пример да се у првом разреду основне школе у општини Сечањ сада школује 105 првака, а пре три деценије их је било седам пута више. Дакле, са гашењем земљорадничких задруга посао су изгубила ситнија газдинства која су кроз кооперантске односе са њима сарађивале.

Поред реанимације задруга на другачијим основама, за шта се залаже држава, у средњем Банату се оснивају и приватне задруге које окупљају баш кооперанте из свог окружења и тако стварају услове да се одрже и поседници мањих имања.

На поменутом скупу у Зрењанину говорио је и Нандор Вереш, директор породичне Земљорадничке задруге „Агросој” из Неузине у општини Сечањ. Они обрађују око хиљаду хектара ораница и уназад неколико година „Агросој” стално бележи раст промета и са 300 коопераната ближи се врхунцу ове фазе свог 13 година дугог постојања.

– У наредних седам година намеравамо да системима за наводњавање обухватимо 150 хектара, па смо инвестирали у два бунара и настављамо у том правцу. На приближно петини поменуте површине гајићемо воће (конзумну вишњу, дуњу, шљиву, трешњу), а на осталом земљишту поврће. Вишњу смо већ посадили на четири хектара, а у 2019. планирамо да јој наменимо још 12 хектара. Као део дугорочног плана, прошле године изградили смо складиште капацитета 4.000 тона, а ове године скоро трећину тог простора модификоваћемо у хладњачу – објашњава млади директор Вереш, који је дипломирао на Факултету организационих наука на смеру за менаџере, своју процену да се и у пољопривреди ваља окренути економији, то јест тржишту.

Са измењеним условима рачунају да ће воће и поврће моћи да продају када га на тржишту има најмање. Такође, развијаће се и у правцу прераде и паковања производа.

– Желимо да и наше мање кооперанте убедимо да се преоријентишу на производњу поврћа и воћа. Не у пластеницима већ на отвореном и под системима за наводњавање. То тражи више људског рада, али то је нешто за шта капацитете поседује скоро свака породица на селу. Много је вредних људи, само им треба понудити правац којим ће моћи сигурно да крену, знајући да њихови напори неће бити узалуд. Треба да искористимо чињеницу да свет тражи здраву храну и на нама је да ту шансу искористимо. Потребна су нам нова знања, прерада производа, логистика, маркетинг. У прелазном периоду у то се морају укључити и месне заједнице, општине, пољопривредно стручне службе – каже Нандор Вереш, који сматра да би таква пракса задржала младе људе на селу.

Он закључује да људима треба омогућити да на делу виде какве им се шансе предлажу. „Оно што смо постигли у ратарству покушаћемо да поновимо у повртарству и воћарству. На пољопривредницима је да произведу, а ми ћемо решити све остало – вели Нандор Вереш, менаџер у пољопривреди.

Коментари11
0a5f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Umesto prorocansva o zadrugama uciti od primera drugih. Holandija je jos pre rata formulisala ''zemljisnu politiku'' sa spajanjem (razbacanih) parcela u jedinstvene, pogodne za masinsku obradu. Isto tako specijalni tretman agrarnog zemljista za zemljoradnike bez poseda tako da su zakupi bili podnosljivi. Pored toga je osnovana ''zemljoradnicka banka'' (sadasnji RABO) za finansiranje zemljoradnika. Uvedeno je posebno pravno tumacenje ''rucne zaloge'' kako bi i pokretne stvari (masine,stoka ,itd) mogle biti predmet zaloge za kredte. Sa zalogama su naravno nize kamate. Rucna zaloga je ''prevedena'' u fiducijarni prenos svojine na pokretnim svarima). Holandska zemljoradnja je , posle Amerike, najvezi izvoznik zemljoradnickih proizvoda u svetu. Sa 70 milijardi evra prihoda godisnje; 10% holandskog nacionalnog proizvoda. Zemljoradnjom se bavi samo 2% stanovnistva dok su 95% proizvodjaca porodicne firme.
Леон Давидович
Мислим да су људи из три основна разлога напустали село: економског, школовања деце, и неизвесне старости.Још у првим деценијама социјализма сељаци су били дискриминисани у односу на раднике , У то време од сељака су тражили само порез и то значајан порез, а нису им давали никакве потстицаје, били су дискриминисани и у погледу здравственог осигурања и пензионог. Зато су већ тада масовно одлазили у градове јер су се осећали сигурније уз пензиони стаж и здравствену заштиту. Ипак то су биле генерације сељака које су стоички подносиле све тешкоће и некако опстајали али како су те генерације стариле тако је и село нестајало. Многи су одлазили у градове због школовања деце мада многима нарочито у задње време ни школа није донела успех. Неизвесност од старости многе је одвела са села. Можда је свим сељацима са одређеном старости требало обезбедити неку загарантовану пензију , мимо оног што се уплаћује јер би им то пружило већу сигурност за опстанак на селу.
Sotir Gardačić
Zadruga kao udruzenje sitnih gazdinstva je utopija jer dva brata u jednoj kuci ne mogu da se dogovore a kamoli celo selo. Fiktivne zadruge služe danas da se ispumpaju finansijska sredstva iz Brisela. Jedini spas za selo su stabilne otkupne cene proizvoda ali i borba protiv izvoznog monopola, odnosno oligarha.
Miki
Dva brata u zadruzi nemaju šta da se dogovaraju jer razgovor se vodi sa menađerom zadruge kome trebaju poljoprivredni proizvodi. Voleo bih da vidim brata koji će 3 tone jabuka da izveze u Rusiju. Pitaj gde je selo Karbulovo i dođi da vidiš ne dva brata već 100 brata koje jedino interesuje cena jabuka i kada će dobiti pare. Za monopol se u potpunosti slažem jer je neverovatno da Dragan J. Vučićević bude glavni izvoznik malina u Srbiji.
Саша Јовановић
Задруга (Кркина или Митровићева, свеједно) може исто што и Парови. Да чува власт.
Milos miokovic
..... moze od vas da napravi estradnu licnost i da vas materijalno osigura.......

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља