понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Богатство и разноврсност живог света на Балкану

Аутор: А. Куртешуторак, 26.02.2019. у 09:00
Изложба „Колевка и склониште – истраживање живог света Западног Балкана” у „Колегијум Хунгарикуму” (Фотографије Иван Милутиновић)

Слепо куче је најспецифичнији сисар на Балкану и у Карпатском басену. Нема ушне шкољке, већ ушне отворе који се затварају, а очи му покривају кожа и длака. Слепо куче је потпуно слепо, али има оштра чула мириса и слуха. Човечја рибица такође је аутохтона врста, живи искључиво у хладним водама богатим кисеоником пећинског система динарског крша. У сталном мраку њена кожа је постала прозирна, а очи су јој атрофирале. Пошто и плен мора да нађе у потпуном мраку, њено чуло мириса, укуса, слуха, као и електромагнетска сензибилност су посебно развијени. Њен метаболизам је толико спор да може издржати чак десет година без хране. Према проценама, човечја рибица може да живи више од 100 година. Ово су неке од занимљивости на које се публика подсетила обилазећи изложбу у Мађарском културном центру „Колегијум Хунгарикум” под називом  „Колевка и склониште – истраживање живог света Западног Балкана”.

Слепо куче

Ова поставка казује и да у настанку чудновате биолошке разноврсности на Балкану велику улогу играју климатски догађаји прошлих времена. У време леденог доба Балкан је био склониште многим биљкама и животињама  истиснутим са севернијих подручја Европе. Преживеле јединке су се за време загревања између ледених периода могле вратити на своје изворно станиште, али су неке и остале.

Ова приказана грађа је путујућа изложба Мађарског природњачког музеја и циљ јој је да укаже на богатство и разноврсност живог света на Балкану које је од светске важности. Његово подручје је једно од 35 истакнутих регија живог света наше планете, такозване вруће тачке биодиверзитета.

  Човечја рибица 

Балкан је и сам по себи интересантна и атрактивна територија за истраживање, али се не може разумети ни настанак флоре и фауне Мађарске без упознавања живог света Балкана. Тако је истраживање живог света Балкана већ вековима једно од значајних подручја рада мађарских природњака.

Од деведесетих година прошлог века нова генерација истраживача модерним методама и захваљујући новим могућностима донела је квалитетну промену у сарадњи биолога Мађарске и биолога балканских земаља. Стручњаци Мађарског природњачког музеја су у току три деценије учествовали у готово 300 експедиција на Балкану. Ове експедиције заједнички су радиле са локалним стручњацима.


Коментари0
08a1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља