Српска кошаркашка репрезентација – олимпијски, светски и европски вицешампион – преживела је квалификације за Светско првенство у Кини, па ће се крајем овог лета (31. август – 15. септембар) борити за своју четврту медаљу на последњих пет великих такмичења. Кад кажемо „преживела”, мислимо на нешто више од уобичајеног спортског речника, о чему је на прес-конференцији после прекјучерашње победе против Израела (97:76) у дупке пуној дворани „Александар Николић” говорио и селектор Александар Ђорђевић.
– Хвала свима. Често нисам емотиван, али сада ћу да будем. Ја сам говорио од почетка да је ово најважнија победа за нас. Нико није схватио колико је било тешко и колико се све што смо радили на терену и резултати које смо правили променило правилима ових квалификација. Ми смо спортисти и хоћемо фер-плеј, да ја имам своје најбоље играче и противник своје, па да видимо ко је бољи. Овако смо морали да играмо шах! Верујем да сви знате о чему говорим. Надао сам се да нико неће бити повређен. Верујте ми, знам зашто причам на енглеском оволико дуго. Од почетка квалификација петорица играча су повредила укрштене лигаменте! Треба да ставимо прст на чело и да видимо како овај календар убија њихове каријере и њихова тела.
Због новог календара такмичења Светске кошаркашке федерације (ФИБА) репрезентације нису могле да рачунају на своје перјанице из НБА, а европске селекције ни на оне који играју у Евролиги (осим у ретким случајевима). Квалификације су некако угуране у ионако густе календаре, па је било мало времена за опоравак. Највећу цену оваквог система (ако играче оставимо по страни) платили су европски шампион Словенија и четвртфиналиста Олимпијских игара из Рија Хрватска, екипе које би у најјачем саставу могле да конкуришу и за медаљу у Кини, а овако их тамо неће бити.
Од 12 европских селекција које су се пласирале на „Мундобаскет 2019”, оне најбоље су „потрошиле” највише кошаркаша у протеклим квалификацијама: Грчка 31, Србија 30, Француска 30, Литванија 30, Шпанија 27… Дакле, репрезентације чија снага почива на играчима из НБА и Евролиге, које су од меча до меча тумбале саставе, у зависности од тога ко је кад слободан и здрав. Највећи апсурд ових квалификација јесте то што су многи играчи у њима „чували” место онима који су били спречени да играју. То се посебно односи на светске шампионе Американце, зато што су играли и са резервним тимом и селектором, пошто је шеф стручног штаба селекције САД Грег Поповић био заузет због обавеза у НБА.
Селектор Ђорђевић је прексиноћ, непосредно после двобоја са Израелом „на све или ништа”, емотивно говорио о многим невољама с којима се репрезентација борила протеклих годину и по. Посебно је нагласио Драгана Милосављевића који је „дао и душу и срце екипи у овим квалификацијама и показао како се игра за репрезентацију”.
Од 30 играча који су у протеклом периоду носили дрес националног тима, само је Марко Симоновић одиграо свих 12 утакмица (и највише минута, 269). Затим следе: М. Радуљица 10, С. Јеловац 9, Д. Милосављевић 8, С. Пено 8, И. Ђоковић 8, Ђ. Гагић 8, С. Бирчевић 7, М. Тепић 6, Д. Тодоровић 5, В. Мицић 5, Н. Милутинов 5, И. Паунић 4, А. Аврамовић 4, С. Јовић 3, В. Лучић 3, О. Добрић 3, М. Теодосић 2, Н. Бјелица 2, М. Мачван 2, Б. Марјановић 2, Б. Богдановић 2, Н. Недовић 2, Б. Лазић 2, Н. Калинић 2, С. Лешић 2, О. Јарамаз 2, В. Маринковић 2, А. Раданов 2, Н. Јовановић 1.
Радуљица је најбољи стрелац са просеком 13,3 поена, други је Јеловац са 11,8, а трећи Милосављевић са 11,5. Од играча који су одиграли барем половину утакмица, на паркету је просечно најдуже био Милосављевић (26,5 минута), затим Симоновић (22,4), Јеловац (22,3), Радуљица (21,2)…
Мирослав Радуљица, центар Ђангсу Драгонса из Нанкинга (један од осам кинеских градова домаћина Светског првенства 2019), могао би мирне душе да добије признање „најпожртвованији играч у квалификацијама” (за читав свет). Када се има у виду то да је пет пута долазио из Нанкинга до Београда и да је за један „прозор” (две утакмице) квалификација морао да превали и 20.000 километара у оба смера. Једном је путовао од Нанкинга, преко Шангаја, Москве и Штутгарта до Београда, а затим продужио у Тел Авив на меч са Израелом. У овим квалификацијама прешао је око 100.000 километара, што су два и по обима Земљине кугле.
Свуда где је то било могуће, Кошаркашки савез Србије је играчима олакшао путовања. О томе је после сусрета са Израелом говорио и селектор Ђорђевић:
– Захвалност и људима из КСС-а, раде велики посао. Путовали смо и чартером, а знате колико је то важно да би играчи имали времена за одмор. Честитам и свим мојим сарадницима из стручног штаба, јер они дају све од себе и више него што се захтева, мада сам ја почео да тражим мање у последње време, мораћу мало више да их нагазим. Не потцењујте никог ко ради у Кошаркашком савезу Србије, поготово у овој земљи, где сви радимо за добробит репрезентације! Не сме нико да потцени Кошаркашки савез и све оно шта је изградио у последњих 90 година.
