уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:39
ПОГЛЕДИ

Политичка (зло)употреба антисемитизма

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 04.03.2019. у 18:00

Антисемитизам је поново постао велика тема у политичком животу Европе, тема која се са периферије полако помера (или гура) ка центру политичких збивања.

Председник Француске, Емануел Макрон, тврди да је антисемитизам у великом порасту у Европи, да његова ескалација траје већ годинама и да је реч о феномену какав није виђен још од Другог светског рата.

У Лондону се Лабуристичка партија оптужује за институционални антисемитизам, уз додатне тврдње да њен лидер Џереми Корбин затвара очи пред том чињеницом. Пре недељу дана партију је напустило девет посланика који су антисемитизам у редовима партије навели као кључни разлог, или један од кључних разлога због којих напуштају лабуристе. Оваква врста побуне одавно није виђена на британској политичкој сцени.

Да ли је заиста реч о изненадној епидемији антисемитизма, или је посреди намерно драматизовање и политичка злоупотреба овог опаког облика расизма?

Када је о Лондону реч, чини се да су оптужбе за антисемитизам само један од инструмената у снажној медијској кампањи, чији је циљ да се дискредитују Лабуристичка партија и њен лидер. Евентуални Корбинов долазак на власт и кретање Уједињеног Краљевства улево морају се спречити и зато су сва средства дозвољена. Како није лако оспорити Корбинову критику владајуће економске и социјалне политике, центри моћи су одлучили да га прогласе за притајеног антисемиту. Са таквом љагом се не може опстати у високој политици западних држава.

Корбин је и отворени критичар политике коју Израел већ дуже од пола века води на окупираним територијама Газе и Западне обале, а критика израелске политике један је од најкраћих путева до фаталне оптужбе за антисемитизам.

(Срђан Печеничић)

У Француској ће тај пут бити и додатно скраћен. Макрон је управо обећао лидерима јеврејских заједница да ће појачати мере за сузбијање антисемитизма, оживљавајући притом једну стару идеју – Макрон планира да антиционизам подведе под дефиницију антисемитизма. Тиме би антиционизам, који је до јуче третиран као легитиман политички став, могао бити криминализован као облик расизма. То је рискантан потез и може се тумачити и као гушење слободе изражавања и покушај да се блокира било каква критика израелске политике.

Непосредан повод за радикално Макроново иступање везан је за антисемитске увреде које је, током једног суботњег протеста у Паризу, група „жутих прслука” упутила филозофу Алену Финкелкроту. Реч је о утицајном париском интелектуалцу и једном од „40 бесмртника” чувене Француске академије. Иронијом судбине, филозоф који је пречесто кокетирао са расизмом, постао је и сам жртва примитивног расистичког напада.

Узгред, домаћим читаоцима који дуже памте, Финкелкрот може бити познат као човек који је деведесетих писао да су Срби инхерентно зли и упоређивао их са нацистима. Истовремено, патњу и страдање „европеизираних” Хрвата изједначио је са страдањем Јевреја. Дирљиво разумевање за хрватску ствар донело му је у Француској надимак Финкел-кроат.

Како су „жути прслуци” имали велику подршку јавног мњења, Макрон је искористио антисемитски испад да би их додатно дискредитовао – дакле, не само да су агресивни, не само да уносе неред у француске градове, већ су и антисемити, а то цивилизовано друштво не сме да толерише.

Ако је Макрон открио да бујање антисемитизма траје годинама, ако је још јула 2017. у једном говору изједначио антиционизам са антисемитизмом, због чега није раније кренуо у акцију? Шта му се то јавило баш фебруара 2019. и баш поводом протеста „жутих прслука”? Да ли је вређање Финкелкрота најтежи антисемитски инцидент у Француској, па је баш то прелило чашу?

Слична питања могла би се поставити и у Лондону. Како то да је антисемитизам наједном почео да јача баш кад су лабуристи кренули путем улево? Како се тачно мери и каквим је доказима поткрепљена теза о наглом бујању антисемитизма баш у овој партији и баш данас? Како то да је антисемитизам наједном постао ексклузивно „лабуристичка ствар”, од које су остали делови британског друштва ваљда оперисани?

Антисемитизам је зло дубоко укорењено у европским друштвима, и биће, као и други облици расизма, увек присутан. Цивилизована друштва и одлично организоване јеврејске заједнице имају механизме да то зло држе под контролом и то су до сада успешно чинили. Тим пре се оптужбе за антисемитизам не би смеле употребљавати као политичка батина којом се дискредитују социјалне побуне и протести, или којом се блокира дебата о крупним светским проблемима попут палестинског.

Реч је о опасној игри која се може вратити као бумеранг и може довести до новог јачања антисемитизма. Превише је социјалног гнева на улицама европских метропола, фрустрирана и маргинализована муслиманска мањина је све већа, и тло је све плодније за ескалацију социјалних, па и верских сукоба. Јефтине политичке манипулације су зато играње шибицом над буретом барута.

Пословни консултант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари6
08969
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Невероватно је на шта је све плутократија спремна само да не би испустила из руку баш ниједну полугу власти. Уместо да суштинским променама одрже систем од кога тако добро живе, они смишљају унутрашње и спољне непријатеље. Нама који смо живели у социјализму, овај механизам је савршено познат. Како дође до несташице шећера или бензина, тако на другом дневнику крене раскринкавање негативних појава у социјалистичком друштву. Пошто је очигледно да популизам, национализам и десница више никога не плаше, сада смо кренули са антисемитизмом. Аутор је потпуно у праву. Највеће зло у свему овоме је што се овакве приче завршавају као она о дечаку који је призивао вука. Вук на крају дође, а онда никога није брига.
dzordz
svetska politika me zanima u meri u kojoj nas tretiraju i tuku. to inace traje vec 30 godina, i nije gotovo. pa i ondasnje nazivanje gradjana srbije i jugoslavije - nacisti, cak i od strane nekoliko jevrejskih udruzenja u usa i drugde!? za mene je to slom zapadne civilizacije, koja zbog kratkorocnih dobitaka dugorocno gubi na pravu na istinu i moral. pa zapad i usa ne priznaju ustave brojnih drzava, kao da smo u kolonijalnom dobu. po zakonima prirode ima akcija ali i reakcija. nasilni su, nista im nije sveto, pa je sloboda skupa. buducu nezavisnost od rezima na zapadu morali bi da platimo desetinama hiljada zivota. dva puta su nas napadali u XX veku i oba puta su izgubili u rusiji. i ovog puta smo ih zadrzali 10 godina. ne vidim da su postali pametniji.
Бранислав Станојловић
Зашто се увек схвата да се антисемитизам односи само на Јевреје? И Арапи су Семити.
Иван Грозни
Нешто слично постоји и код псеудо левичарских политичара у Европи. Они своје противнике називају нацистима или фашистима.
Obavezno procitati
Norman Finkelstein: The Holocaust Industry

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља