среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Несавесним инвеститорима поново отписују дуговања

Репрограм важи до 1. новембра и на њега могу да рачунају градитељи који годинама нису измиривали накнаду за уређивање грађевинског земљишта
Аутор: Далиборка Мучибабићсреда, 27.02.2019. у 19:07
(Фото Д. Јевремовић)

Дирекција за грађевинско земљиште поново је одлучила да изађе у сусрет дужницима – инвеститорима који годинама не плаћају накнаду за уређивање грађевинског земљишта. Да би заробљена средства одблокирала, Дирекција је посегла за старим рецептом и омогућиће им да једнократно плате половину дуга, а остатак и камата биће им отписани уколико није донета судска одлука или да одједном измире 50 одсто главног дуга са припадајућом каматом уз опрост свега другог ако пресуда постоји.

Право на репрограм имају сви дужници против којих је Дирекција поднела тужбу, без обзира на то у којој фази се налази судски поступак, као и они са којима је закључено судско поравнање. Услов је да измире судске и трошкове извршења, односно да повуку или се одрекну тужбе у споровима против Дирекције и да се за ову погодност пријаве до 1. новембра. 

Од бахатих градитеља Дирекција потражује 14,18 милијарди динара од чега је половина главни дуг, а преостало је камата, наводи се у Одлуци о репрограму и условима отписа дела доспелог дуга по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта. За тај новац могла би да изгради стотине километара канализационе мреже, бројне саобраћајнице, мостове, планска документа...

Последњим уступком који је важио од 4. јула 2018. до 4. јануара ове године Дирекција је успела да наплати око 600 милиона динара и да смањи број дужника за 170. Несавесних инвеститора на црној листи Дирекције сада је око 1.000, а пре четири године било их је 1.600.  

Док ово јавно предузеће у репрограму види спас и овакав пословни потез правда тврдњом да „град приходује више средстава него што би за исту површину објеката био наплаћен допринос под условом да се врши једнократно плаћање и остварује право на попуст од 30 односно 40 одсто” многе редовне платише буне се што се из године у годину гледа кроз прсте појединцима и компанијама који су користили рупе у прописима и на туђи рачун још и профитирали.

– Свако ко гради поштујући законе с разлогом негодује јер од накнаде односно доприноса гради се комплетна инфраструктура града. Највећи криминал је када дужници продају станове, фирма оде у стечај, они побегну, а имају вредну имовину која би могла да покрије потраживања Дирекције. И шта онда остаје локалној самоуправи него да та практично ненаплатива потраживања делимично отписује  – каже Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије.

Изменама прописа пре пет година и уместо накнаде за уређивање земљишта увођењем доприноса инвеститори сада морају да поштују другачија правила пословања. Да би могли да зидају треба да доставе неопозиву банкарску гаранцију или да успоставе хипотеку на објекту који вреди више од 30 одсто од износа недоспелих рата које треба да плате Дирекцији. Они имају две могућности – да допринос измире једнократно уз попусте од 40 одсто или да новац уплаћују на рате 36 месеци. 


Коментари6
5769b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Dugovi pretpostavljaju potazivaoce posto jedno bez drugoga nije moguce. Logika onda ''kaze'' da samo potrazivaoci mogu ''otpisati dugove''. To od normalnih ili uobicajenih potrazivaoca nikad nismo culi. Osim u slucaju kad je drzava potrazivaoc. Drzava ocevidno vodi politiku ocuvanja radnih mesta ali ta strategija pokazuje vec godinama da se problemi uvecavaju umesto smanjuju. Dugovi se akumuliraju dok ''bolje kasno nego nikad'' ne vredi kao ''savet''. Osim toga radnici se u stecaju pojavljuju kao potrazivaoci dok je ''radna snaga'' najskuplji deo troskova proizvodnje. Na kraju ce sva preduzeca u stecajnoj situaciji otici u stecaj ali sa mnogo vecim gubitkom nego kad bi ranije otisli u stecaj. ''Stecaj'' je selekcija preduzeca izmedju dobrih i losih privrednika. Kod nas se oni nazivaju ''gubitasi''.
milan drljaca
Sirotinju izvrsitelji izbacuju iz stanova a tajkunima se oprastaju dugovi i krsenje zakona...Drzavo-hajdučijo!
apsurdistranac
koja država ?
Препоручујем 11
Cicka 23:00
Ma stvarno je dosta dajte onog Dzona da bude savetnik za vodjenje drzave , onaj sto je radio za Japansku i Kanadsku vladu , vidi se da covek ima smisla za postenu drzavu i da ima odgovornost prvenstveno prema gradjanima .
stanislavsr
Samo tako, samo tako... A ako neka samohrana majka ili neka bakica duguje uplatu za struju - zaplenite im stan i izbacite ih na ulicu - jer, bože, to je po zakonu. A po kom je ovo zakonu!Srbijo - dokle će vlast da pljačka, goni i hapsi samo sirotinju? Neki mogu da gaze ljude, ubijaju ih na rampi, ne plaćaju porez - rade baš sve što im se ćefne - i nikom ništa. Pa kome vi to pričate o vladavini prava? Mafija i korupcija su jedini zakoni koji važe u ovoj zemlji.
zmago
Cijih se para drzava odruce penzionera ili funkcionera?Ko ce da vrati te pare u drzavnu kasu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља