субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:39

„Моралност” и национално признање

Представници репрезентативних удружења овај критеријум протумачили су као могућност за разрачунавање са неистомишљеницима
Аутор: М. Вулићевићчетвртак, 28.02.2019. у 09:58
(Фото Пиксабеј)

После закључка прошлогодишњег циклуса скупова о томе да треба наставити са додељивањем признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина, Министарство културе и информисања, у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, јуче је организовало округли сто о прецизним критеријумима које треба утврдити поводом овог важног националног признања.

Округлом столу присуствовали су представници Министарства културе и информисања и представници репрезентативних удружења из области књижевног стваралаштва, преводилаштва и издаваштва, коментаришући члан 14. Закона о култури, који ће претрпети одређене измене, као и саму постојећу уредбу о условима и начину доделе признања. Највише коментара представника репрезентативних удружења изазвало је законско одређење да право на признање може стећи уметник, односно стручњак у култури, који „поседује високе моралне квалитете”, што се по мишљењу Јована Зивлака, председника Друштва књижевника Војводине, може претворити у елиминацију политичких неистомишљеника, према нечијој субјективној процени подобности. Милош Константиновић, председник Удружења књижевних преводилаца Србије, приметио је да је пожељно да уметници не буду сувише политички „коректни” и да о њиховој моралности не треба на тај начин да се просуђује. Живорад Ајдачић у негативном смислу навео је пример Боре Ћосића, који живи у Немачкој, али се, по његовим речима, критички односио према Србији. Снежана Кутрички, потпредседница Удружења драмских писаца, запазила је да је потребно да постоји одређена одговорност према држави која признање додељује, али да реч „морално” треба заменити одређењем професионалног и етичког угледа у друштву. По угледу на слично признање које се додељује у Црној Гори, предложено је да се одређење „морално” замени са унапређењем националних вредности и њиховој међународној афирмацији.

Са јучерашњег округлог стола (Фото Завод за проучавање културног развитка)

Још неки од критеријума који би требало да буду усаглашени у сарадњи са репрезентативним удружењима, али и са институцијама културе (које такође могу да предложе кандидате за признање), јесу и број предложених чланова, као и то које су награде заиста важне у свакој од области. Драган Мраовић, члан Управног одбора Удружења књижевника Србије, подсетио је на то да национално признање не може да се упореди са пензијом, као стеченим правом, већ да је ту фокус пре свега у врхунским заслугама уметника у погледу националне културе. Због тога је апеловао на удружења да издвоје најважније награде, али и да број предложених кандидата ограниче на оне који су заиста дали врхунски допринос у својој области. Притом, Мраовић је предложио да у обзир буду узете и некадашње велике награде, попут Октобарске.

Васа Павковић, представник Српског књижевног друштва, указао је на важност избора комисије која ће одлучивати о предлозима кандидата.

– Ако је комисија лоша, неће вредети ни најбољи предлози – додао је Павковић.

Сви учесници у расправи били су сагласни у оцени да би требало избацити законско одређење да влада „изузетно може доделити признање за врхунски допринос националној култури”. Драган Мраовић објаснио је да је реч „изузетно” била додата за мандата министра културе Ивана Тасовца, како би закон могао да се изузме.

До следеће расправе, репрезентативним удружењима преостаје да дефинишу најважније награде и вредности у свакој од уметничких области и да их доставе Министарству културе.


Коментари5
c32b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kata
Te "penzije" treba dodeljivati posle 70 godina starosti jer ta vrsta posla ni ne moze da se vodi kao rad iz obicnog radnog vremena kao kod obicnih penzionera. Ako se neko smatra kulturnim radnikom i ide u penziju sa sezdesetak godina taj sigurno i nije to sto misli da jeste. Pravi knjizevnici pisu dok su zivi, itd...
muzičar5
U oblasti klasične muzike ima ukupno 3 nagrade, dok književnih trenutno ima 190 u Srbiji. Nije fer da glavni kriterijum budu nagrade, jer znamo kako se dodeljuju, pogotovu ako ih je samo 3. Moraju ostati gradske nagrade, Vukova, itd. jer drugih nema. Ali, Ima divnih umetnika koji nikad nisu dobili nagradu iz raznoraznih razloga. Da li su zato manje zadužili Srbiju? Mislite o tome.
Sinisa Stojcic
Srbija u kulturnoj delatnosti ima znacajnih licnosti sa kojima treba da se ponosi. I to u svim segmentima, i izvan Beograda i centara. Bojazan je samo da moralnost tih komisija koje odlucuju ne bude na partijskom, a ne profesionalnom nivou, i na taj nacin obezvredi te nagrade koje znacajni pojedinci svakako zaslizuju
Sasa Trajkovic
Posle decenijsi zatvorenih muzeja ali i zatvorenih kulturnih centara ili biblioteka ili njihovo preimenovanje u komercijalne sadržaje svi smo svesni da je najveća koleteralna šteta decenijske tranzicije iz ničeg u ništa upravo kultura a gubitnici umetnici. Koliki je zančaj kulture treba da shvatimo značajkulutre kao identiteta jednog naroda ali i umetnika kao promotera naše kulture i umetnosti u svetu. Kako smo se svi kao društvo odužili ovim ljudima i da li smo... setimo se samo reči glumačke legende Čkalje koji je umro zaboravljen i napušten od svih setimo se samo velikih glumačkih imena koji su nas nažalost napustili ove i prošle godine koji smo doživeli kao veliki pa i lični gubitak da li smo osetili stid ili dug pred tim veličinama? U društvu u kome se umetnost tretira kao trošak teško je išta očekivati ali ako već postoji kao nagrada za životno delo onda je nemojte unižavati, banalizovati nekavim komisijama, sačuvajte dignitet i dostojanstvo ovih ljudi koji zaslužuju mnogo više.
АЛЕКСАНДАР
Умјесто да расправљају о српском становишту и враћању српске културне политике на прави колосјек, на колосјек прије титоизма и југословенства који нас је дезинтегрисао и унаказио културно, они расправљају о овоме.. Боље нека раде на очувању српске културне баштине, да бране Његоша, Андрића, Селимовића и остале као српску културну баштину што и јесу, да избаце уплитање хрватске културне политике преко наших подобних „интелектуалаца" који су југословенство замјенили „југосфером" а коминтерну са „заједницом европских народа".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља