петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:22

„Вампирски третмани” пеглају боре и кваре здравље

За разлику од САД, где влада помама за третманима подмлађивања уз помоћ трансфузије крвне плазме, у Србији се многи опредељују за борбу против старости убризгавањем сопствене прерађене крви
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 28.02.2019. у 23:00
(Фото EPA/Bas Czerwinski)

Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) упозорила је старије особе да не посежу за трансфузијама и инјекцијама са крвном плазмом младих људи, терапијом која се рекламира као начин борбе против старења и обољења попут деменције, Паркинсонове и Алцхајмерове болести. Челници агенције појаснили су да не постоје никакви клинички докази да од ових „вампирских третмана”, како се популарно називају, има користи, нагласивши да они могу да буду штетни јер подижу ризик од инфекција, алергијских реакција, респираторних и кардиоваскуларних проблема.

Једна од компанија које су нудиле такву терапију у Америци, „Амброзија хелт”, одмах је из своје понуде уклонила „убризгавање” плазме. Клијенти су иначе плаћали 8.000 долара како би добили литар крви младих људи, а 12.000 долара за два литра.

Код нас се таква врста третмана није нудила грађанима, а лекари се чуде како би неко уопште могао да поверује да ће трансфузијом крви млађе особе моћи да се излечи од деменције.

– Сигуран сам да тако нешто не може да помогне оболелима. Таква врста терапије није ни ефикасна ни етична. Неуролози то сигурно нису препоручивали, а људи који су ишли на такве терапије узалуд су бацили новац – сматра проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије.

И прим. др Наташа Вавић, специјалиста трансфузиолог Института за трансфузију крви Србије, каже да је бесмислено говорити о овоме, јер за трансфузију крви постоје строге терапијске индикације, међу којима свакако није та „да би се добили снага и освежење”. У трансфузиологији се примењује принцип усмерене хемотерапије, што значи да пацијент правовремено прима строго индиковану трансфузију само оне компоненте крви која му је потребна (еритроцити, тромбоцити или плазма), и то у довољној количини.

– Крв дају само здраве особе у доби од 18 до 65 година и не може се бирати од кога ће се она добити – појашњава др Вавић.

Тренд из Америке шокирао је и др Виолету Скоробаћ Ашанин, председницу Удружења естетских пластичних хирурга Србије, која сматра да се несврсисходно давање крви трансфузијом може сматрати и злоупотребом.

– Индикације за трансфузију строго су прописане, тако да спонтано давање крви може да доведе до бројних компликација, као што су имунолошке и алергијске реакције, висока температура или касна повећана концентрација крвних деривата, као и оштећење срца, бубрега, плућа, јетре и других органа. Ако говоримо хипотетички да старије особе примају крв младих да би се подмладиле, шта можемо рећи код индикованих трансфузија када млади људи примају крв старијих? Да ли то значи да ће они убрзано старити? Наравно да не, тако да злоупотреба овог ткива не може донети ништа добро корисницима овакве услуге и свакако није оправдана – сматра др Скоробаћ Ашанин.

Иако код нас није завладала мода примања здраве крви тинејџера, део тренда подмлађивања и „пеглања бора” уз помоћ крвне плазме и тромбоцита – такозване ПРП (тромбоцитима богата плазма) методе – којима се понекад додаје и природна супстанца хијалурон, постао је хит којем су се подвргле и многе естрадне звезде у Србији.

Како истиче др Тања Тирнанић, дерматолог Градског завода за кожне и венеричне болести, ПРП третман је због присуства високих концентрација фактора раста нашао примену у подмлађивању коже. Приликом ове терапије користи се крв самог пацијента, из које се центрифугирањем издваја тромбоцитима богата плазма. Добијени концентрат се иглом убризгава у кожу. Бројним студијама је потврђено, тврди она, да ПРП третман има значајну улогу у ревитализацији коже, поправљању њене структуре и еластичности, са позитивним деловањем на боре, знакове старења и промене на кожи.

– Сам механизам дејства овог третмана још није у потпуности јасан. ПРП се може користити у комбинацији са другим антиејџинг третманима, пре и после ласерских третмана, липосукције и липотрансфера – наглашава др Тирнанић.

Али, питање је ко се све у Србији бави овом методом, јер се она рекламира и у козметичким салонима, где не раде лекари. Координатор Министарства здравља за област пластичне хирургије проф. др Маријан Новаковић је изричит: ПРП могу да примењују искључиво особе које су за то обучене – хирурзи пластичари и дерматолози.

– Те третмане људи добро подносе, јер се користи крв, па се зато називају „вампирски”. Третмани освежавају лице особе, али морају да се понављају и не могу потпуно да избришу боре. У регенеративној медицини, зглобној хирургији и стоматологији оваква метода има ефекта – каже др Новаковић.

Др Скоробаћ Ашанин подсећа да данас готово сви желе инстант подмлађивање, тако да је оно што се нуди на тржишту, као интервенција која кратко траје и не захтева напорни опоравак јако пожељно и атрактивно за широку популацију. Ипак, она није заговорник оваквих терапија.

– Ретко ко размишља да ли је то оправдано и има ли заиста ефекта. На здраво ткиво, као што је неоштећена кожа лица, фактори раста немају никакав ефекат. Само убадање игле у кожу покреће регенерацију оштећене површине коже, покретањем бројних механизама зарастања. Тако да додатна имплементација фактора раста не може дати ништа боље од сопствених регенеративних потенцијала ткива. Свакако, прича добро звучи, јер је реч о трансплантацији сопственог ткива, али његово локално дејство на кожу лица у озбиљној научној заједници није прихваћено. Не може се поредити ни са једном процедуром у пластичној хирургији, а о замени нема ни говора – тврди др Скоробаћ Ашанин и додаје да, с друге стране, ПРП на оштећена ткива и хроничне ране, оштећења зглобова и тетива има терапеутско и веома ефикасно дејство.

„Вампирски третмани” никако не смеју да се користе код оболелих од малигнитета, системских обољења крви, недостатка тромбоцита, разних инфекција, аутоимунолошких обољења, трудница, као и код људи који су на антикоагулантној терапији.

Шта је крвна плазма

Прим. др Наташа Вавић из Института за трансфузију крви Србије објашњава да је плазма течни састојак крви сачињен од воде, протеина, електролита, липида и угљених хидрата. Сматра се транспортним медијумом за хранљиве састојке, хормоне, штетне продукте, лекове, јер им омогућава транспорт кроз цео организам. Најзаступљенији састојак плазме је вода, која чини око 85 до 90 одсто. Различита истраживања наводе да хумана плазма садржи око 700 до чак 10.000 протеина са различитим физиолошким карактеристикама и функцијама. И поред великог броја протеина, само неколико су изоловани и имају клиничку употребу, односно значајни су за трансфузију. Плазма, као компонента крви која се примењује за трансфузију, добија се центрифугирањем јединице целе крви добијене од добровољног даваоца при класичном давању крви или поступком плазмаферезом. Осим за трансфузију, плазма се користи и за производњу лекова из крви.

– Индикације за трансфузију плазме су надокнада дефицита појединачних чинилаца коагулације, уколико не стоје на располагању концентровани препарати, када постоји опасност од крварења, предозираност оралним антикоагулантним лековима, обољења јетре… Контраиндиковано је примењивати плазму за повећање волумена крви, за надокнаду имуноглобулина и нутритивну потпору – истиче др Вавић.


Коментари5
13f5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mustafa Aga
Kamo sreche da bogatashi pribegavaju samo ovim legalnim podmladjivanjima...Ko zna shta sve toga ima na nekakvom crnom trzishtu...Za sigurno mnogo horor pricha...
Sasa Trajkovic
Od šume NE vidimo drvo- suštinu za nekoga to je samo još jedna fensi zabava za bogate za neke dobra trač priča ali suštinski to je samo posledica društva u kome vlada totalna histerija ili tiranija mladosti i LEPOTE. Čovek je estetsko biće a potreba za lepim prirodna ali od toga farmaceutska mafija i estetska hirurgija lepo zarađuju. Kada ćemo se vratiti svojoj prirodi jer starenje je proces kao i menjanje god. doba ili smo se toliko udaljili od sebe samih da i neznamo šta smo?
ВлаДо
Чуди ме овакав став трансфузиолога.Па зар они не знају да се у многим земљама света добровољно давање крви наплаћује.У истим тим земљама добровољно примање крви се наплаћује и индикације су мало другачије него код нас.Што се тиче деменција, одавно је позната чињеница да је дружење са младим особама, а не примање од њих трансфузија крви, најбољи вид превенције.Деменција највише погађа оне људе који неће да се бакћу ни својом децом а камоли са унуцима.А тек о раду после пензионисања да и не причам.
Aleksandra
Ne znam odakle vam tako misljenje o demenciji. Bilo ko moze da oboli od demencije - i starije osobe koji su usamljeni i oni koji se druze sa mladjim osobama. Ja cak znam jednu zenu koja je obolela od demencije, iako je bila veoma komunikativna sa mladjim ljudima i volela je da se druzi, ali nazalost bolest ne bira zrtve.
Препоручујем 16
Nikola Kiric
Pa ako zelite da izgledate kao Al Gore, samo naprijed!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља