Подношење захтева, обрада и исплата кредита без одласка у експозитуру. Огласи банака све више овако изгледају, а дигитализација, модерне технологије разлог су све мањег броја запослених у овом сектору. Истини за вољу, не могу се само нове технологије кривити за то, већ и консолидација банкарског сектора. Јер, у последњих неколико година са сцене је нестало неколико банака, а тај процес још није завршен тако и да се по том основу може очекивати да ће се број запослених банкара смањивати. Сада у Србији послује 28 банака.

Највише запослених у банкарском сектору било је 2008. године када је радило 32.342 људи. Од тада број се смањује па је у банкама на крају трећег квартала 2018. године на евиденцији било 23.067 банкара. Значи око девет хиљада њих је остало без посла.

Народна банка Србије (НБС) у свом извештају о контроли банака наводи да се у трећем тромесечју 2018. године број запослених у банкарском сектору Србије смањио. На крају трећег тромесечја, банкарски сектор запошљавао је 71 запосленог мање него у јуну 2018. године „што је последица истовременог повећања броја запослених код 13 банака за укупно 123 лица и смањења броја запослених евидентираног код 12 банака за укупно 194 запослена лица”.

Ако је за утеху, просек плате у банкарском сектору је два пута већи него у остатку запослених у Србији. Јер, банкарски службеници прошле године месечно су у просеку зарадили 101.678 динара, показују званични подаци статистике.

Милан Алемпијевић, председник Синдиката финансијских организација Србије, каже да просек не даје праву слику. Плате шалтерских службеника су тек око 40.000 динара, а управо они због дигитализације масовно остају без посла. Раде по девет, десет сати дневно и тако је у свим банкама. Апсурдно је, каже он, да они имају најмање плате, а управо они банци доносе приход. Норме су им велике, а ако их не испуне добијају отказ. Лако је добити отказ на Западу, а где га овде наћи, каже Алепијевић.

– Зато њихови руководиоци имају ненормалне плате за наше услове. Плус бонусе. Нижи директор има плату од две хиљаде евра, а они на вишим позицијама како видимо, и до 8.000. Огромне паре дају за разна спонзорства – каже овај синдикалац додајући да у банкама нема синдикалних организација. Изменама Закона о раду из 2014. године они који се синдикално ангажују нису заштићени од отказа па је отуда и пропало синдикално организовање.

У банкама се зарађује више него у осигурању. Банкарима је прошле године с просечном платом нешто већом од 101.000 динара најбоље ишло од свих запослених у финансијским делатностима и осигурању чији је просек зараде био 90.553 динара. У осигурању, реосигурању и пензијским фондовима просек зарада је био 84.441 динар. Јасно је да просек плата у свим финансијским делатностима дижу управо банке.

Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије, објашњава да кад долази до преузимања или спајања банака, смањује се број запослених, јер нема више потребе за паралелним рачуноводством, финансијама, то се све спаја у једну централу, а клијенти се преузимају. Додаје да је смањење броја радника у банкама последица дигитализације. Банке повећавају ниво квалитета својих услуга јер клијенти више не морају да долазе у банку, чекају у редовима, већ све могу да обаве интернетом. У многим банкама службеници већ раде од куће и заказују разговоре са клијентима преко скајпа. Такође, у неким банкама већ је трећина захтева за кредите поднета интернетом. На тај начин банка додатно смањује своје трошкове.

– Банке више немају оне зараде, обим активности и приходе које су имале пре десет година. Можемо очекивати да ће се тренд све мањег броја запослених у банкарском сектору наставити – каже Грубишић.