недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Компјутери замењују банкаре

Због дигитализације и укрупњавања банака за десет година број запослених смањен за девет хиљада
Аутор: Ј. Рабреновићчетвртак, 28.02.2019. у 23:00

Подношење захтева, обрада и исплата кредита без одласка у експозитуру. Огласи банака све више овако изгледају, а дигитализација, модерне технологије разлог су све мањег броја запослених у овом сектору. Истини за вољу, не могу се само нове технологије кривити за то, већ и консолидација банкарског сектора. Јер, у последњих неколико година са сцене је нестало неколико банака, а тај процес још није завршен тако и да се по том основу може очекивати да ће се број запослених банкара смањивати. Сада у Србији послује 28 банака.

Највише запослених у банкарском сектору било је 2008. године када је радило 32.342 људи. Од тада број се смањује па је у банкама на крају трећег квартала 2018. године на евиденцији било 23.067 банкара. Значи око девет хиљада њих је остало без посла.

Народна банка Србије (НБС) у свом извештају о контроли банака наводи да се у трећем тромесечју 2018. године број запослених у банкарском сектору Србије смањио. На крају трећег тромесечја, банкарски сектор запошљавао је 71 запосленог мање него у јуну 2018. године „што је последица истовременог повећања броја запослених код 13 банака за укупно 123 лица и смањења броја запослених евидентираног код 12 банака за укупно 194 запослена лица”.

Ако је за утеху, просек плате у банкарском сектору је два пута већи него у остатку запослених у Србији. Јер, банкарски службеници прошле године месечно су у просеку зарадили 101.678 динара, показују званични подаци статистике.

Милан Алемпијевић, председник Синдиката финансијских организација Србије, каже да просек не даје праву слику. Плате шалтерских службеника су тек око 40.000 динара, а управо они због дигитализације масовно остају без посла. Раде по девет, десет сати дневно и тако је у свим банкама. Апсурдно је, каже он, да они имају најмање плате, а управо они банци доносе приход. Норме су им велике, а ако их не испуне добијају отказ. Лако је добити отказ на Западу, а где га овде наћи, каже Алепијевић.

– Зато њихови руководиоци имају ненормалне плате за наше услове. Плус бонусе. Нижи директор има плату од две хиљаде евра, а они на вишим позицијама како видимо, и до 8.000. Огромне паре дају за разна спонзорства – каже овај синдикалац додајући да у банкама нема синдикалних организација. Изменама Закона о раду из 2014. године они који се синдикално ангажују нису заштићени од отказа па је отуда и пропало синдикално организовање.

У банкама се зарађује више него у осигурању. Банкарима је прошле године с просечном платом нешто већом од 101.000 динара најбоље ишло од свих запослених у финансијским делатностима и осигурању чији је просек зараде био 90.553 динара. У осигурању, реосигурању и пензијским фондовима просек зарада је био 84.441 динар. Јасно је да просек плата у свим финансијским делатностима дижу управо банке.

Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије, објашњава да кад долази до преузимања или спајања банака, смањује се број запослених, јер нема више потребе за паралелним рачуноводством, финансијама, то се све спаја у једну централу, а клијенти се преузимају. Додаје да је смањење броја радника у банкама последица дигитализације. Банке повећавају ниво квалитета својих услуга јер клијенти више не морају да долазе у банку, чекају у редовима, већ све могу да обаве интернетом. У многим банкама службеници већ раде од куће и заказују разговоре са клијентима преко скајпа. Такође, у неким банкама већ је трећина захтева за кредите поднета интернетом. На тај начин банка додатно смањује своје трошкове.

– Банке више немају оне зараде, обим активности и приходе које су имале пре десет година. Можемо очекивати да ће се тренд све мањег броја запослених у банкарском сектору наставити – каже Грубишић.


Коментари6
28d57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogdan
Crypto zamenjuje FIAT ( Fiat je sredstvo placanja; Dinar, $, €, Yen...) ! Nadam se da ce Brnabicka blagovremeno i na vreme, da skrene malo paznje i na taj fenomen jer, dedolarizacija je uveliko u jeku, petro dolar gubi na vrdnosti, Rusija je zvanicno pokrenula pitanje regulacije, sistematizacije, razvoje i adopcije Crypto tehnologije! naravno, Kina, Korea, Indija, Iran, SAD... su takodje u trci ko ce brze i bolje da razvije i pokrije trziste svojom Crypto tehnologijom! Mi smo trenutno na pragu tehnolosko-informativne revolucije, koja ce vec u sledecih ±20god da promeni ne samo nacin na koji ce ljudi da obavljaju poslove i razmenjuju vrednosti, gde ce Banke, kao i novcanice koje mi danas znamo, da postanu muzejski eksponati, nego ce i AI tehnologija, roboti i svakojake industrijske i finansijske razmene, da postanu svakodnenvna realnost u novoj eri tehnolosko informativne revolucije ljudske rase! Srbija, svoju "zaostalost", upravo zbog takve, moze preko noci da pretvori u Naprednost!
Sasa Trajkovic
Kakva ironija ali za instituciju koja nema "dušu" odnosno koja se NE bavi ljudima već eksplatiše njihove mane hladno, pragmatično i suštinski DE humanizovano. Ali ima tu i neke nebeske "pravde" naime novac je virtuelna vrednost a bankarski činovnik postaje virtelna stvarnost... osmeh je nekad prodavao novac a sada će samo zubne paste.
hajduk veljko
nisu kompjuteri već softver
zstoja
Softver bez komjutera ne radi nista.
Препоручујем 7
Radovan
Kod nas se sve digitalizuje, a kada putem interneta platite za izdavanje novog pasoša policija vas vrati da odštampane uplatnice overite u banci. Ne može bez šaltera i pečata. Kad državni organ ne veruje u uplatu putem interneta kako će ostali? Izgleda da će šalterskih sližbenika, kod nas, trebati još dugo.
Roj
Zato što se te odštampane uplatnice mogu lako falsifikovati. Svako ko se razumije u kompjuter može bez problema napraviti potvrdu da izgleda kao original. Da nije tako, šta mislite koliko bi se našlo lopova da prodaju lažne tj. krivotvorene potvrde?!
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља