понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: СЕЈШЕЛИ

Дом џиновских корњача

На острву Махе, на ком се налази и главни град Викторија, природа је заиста нетакнута, кокоси су надохват руке, песак на плажи попут брашна, а Ботаничка башта се не зове случајно Рајски врт
Аутор: Текст и фотографије Драгана Пољакнедеља, 03.03.2019. у 12:00

Сејшели су стварно дестинација снова. Тиркизно острво где ветрови, кише и сунце обликују песак и растиње, и где се човек сједини са природом и заборави на свакодневне стресове. Али, до њих је требало стићи и у ово се уверити након дугачког лета преко Истанбула.

На североистоку од Мадагаскара, 1.600 километара од афричке обале, у Индијском океану, налазе се ови острвски бисери. Наиме, Сејшели се састоје од невероватних 115 острва од којих су само 33 насељена. Ми смо се упутили на острво Махе, дугачко 28 км, а широко 8 км, које је поред Праслина и Ла Дигуе једно од најпопуларнијих. Ова унутрашња острва већином нису коралног порекла (попут Малдива), а ни вулканског (попут Хаваја), већ се састоје од гранита. Такво је и највеће острво Махе, на ком се налази главни град Сејшела Викторија, у којем живи 80 одсто становништва.

Тиркизно море

Овде се налази и највиши врх Сејшела Морне Сејшелос, висок 905 метара. Већ у првом сусрету, на путу са аеродрома запажамо урбани изглед места, али са бујном вегетацијом и траговима некадашњег колонијалног живота. Предивне куће, углавном беле боје са широким тремовима и степеником гледају на океан. Има и оних сиромашнијих са сламнатим крововима.

Место није само туристичка оаза, већ је живот подељен на луксузне комплексе и на онај свакодневни, обичан живот локалаца. Поред океана, свака плажа, дивља или култивисана је као са фотографија. Море је тиркизно, али убрзо нам је јасно да ово место не чине само плаже, песак и боје мора. Вегетација је необична, углавном се састоји од панданус палми и великих кишних шума, али и од поља ваниле и цимета.

У долини Де Маји на острву Праслин, другом по величини, смештена је највећа шума природних палми која је под заштитом Унеска. Воће је доступно и примамљиво, свуда се продају кокоси, папаја и манго.

Наше одредиште је плажа Боу Валон, заправо увала на северозападу острва Махе, можда најлепша и најпосећенија на Сејшелима, где је популарно роњење и разгледање разних корала. Поред многих мањих, на овој плажи се налазе три главна хотела: „ Ле Меридијен”, „Берјаја Бо Валон”и „Корал странд” као и новији „Савој”. Први и последњи су најстарији, изграђени на плажи, тачно пре ограничења даље градње од стране владе. Ова предивна и прилично дугачка плажа је стециште базара сувенира и различите, углавном уличне хране. Ту има и неколико ресторана из којих можете да посматрате кристалну пучину Индијског океана и предиван залазак сунца.

Клима је тропска, са пуно кише, што значи да је влага прилична. И температура је прилично уједначена, те варира између 24 до 30 степени Целзијусових. Врели месеци су од децембра до априла, а влага је огромна. Већина острва лежи ван појаса циклона, тако да су јаки ветрови ретки. Југоисточни ветар дува од маја до новембра и ово је најпријатније време у години.

Национална валута су сејшелски рупији. Становништво је мултинационално, како нам је речено, нема домородачког становништва: афрички, азијски и европски потомци креирали су креолску културу, а то се највише огледа у храни која је предивна фузија француске, индијске и кинеске кухиње. Званични језик је тзв. сејшелски креолски, који је углавном заснован на француском, али и примесама речи из енглеског језика.

Острво је најбоље обићи аутом, те је рентакар прилично приступачан. Тако смо открили предивну сурферску плажу на југу острва, где смо јели најлепши „фиш енд чипс”, посматрајући јаке таласе како се ломе до обале. Ту је природа заиста нетакнута, кокоси су надохват руке, песак је попут брашна и то је управо оно што највише одузима дах.

У близини је ботаничка башта са сасвим ретким примерцима биљака, али и животиња, као што су џиновске корњаче. Сејшели су иначе међу лидерима у свету по конзервацији природне средине, можда баш зато што су најосетљивији острвски екосистем који је имао прилике да види како присуство човека уништава поједине врсте, попут сејшелског папагаја, браон птичице са белим оком, као и морског крокодил, који су изумрли. Редак сејшелски црни папагај је сада заштићен.

Кокос симбол острва

Шетајући кроз типичне кишне шуме, имате утисак да сте стварно на некој другој планети. Али до њих долазите тако што прво морате да прођете поред највеће кокос палме на свету (биљка lodoicea) или морски кокос, познатији и као „коко де мер”. Плод ове палме је познат по величини и необичном облику и може се рећи да је заштитни знак Сејшела с обзиром на то да је приказан на разним сувенирима. Овај морски кокос има облик, како кажу, а и како се наслућује простим оком, женских бедара на једној страни и женског стомака на другој. Многе легенде круже око овог плода, као и саме палме која га доноси. У викторијанском добу генерал Чарлс Џорџ Гордон који је посетио Сејшеле 1881. године, веровао је да се на острву Праслин, где је смештена цела долина са овом биљком, налази оригинални Рајски врт који је описан у Библији и да је „коко де мер” заправо забрањено воће из Врта добра и зла. Чак је, и помало духовито онда, војвода од Единбурга посадио најплоднију палму кокоса у овој башти.

Подводни свет је спектакуларан, са удаљеним коралним острвцима Алдабра и Космоледо. Забележено је преко хиљаду врста рибе, али и велике колоније птица.

У овом тропском рају, неизоставно треба видети и фабрику чаја, једно од најпознатијих туристичких места на острву Махе, где ћете чути причу о плантажама чаја, како се производи и који су они најукуснији или најбољи.

Бамбусово лишће за грдосије

Ретке биљке предивних облика и боја, попут орхидеја, су очаравајуће, али оно што у Ботаничкој башти највише занима туристе, а и посебно се наплаћује, јесте део са џиновским корњачама које смо слободно хранили бамбусовим лишћем. Оригинално потичу из места Алдабра, и врло, врло су старе! Ова огромна створења која изблиза изгледају попут праисторијских, могу да живе преко 100 година и настањивали су острво пре него што су пристигли први дошљаци. Иако су споре, делују врло мудро и поглед им је јасан. Можете да их помазите по глави, неће се бунити, а поготову ако држите у руци укусну зелену храну.

Цунами у рају

Као и у сваком рају и овде могу да се догоде непредвиђене ствари па је тако цунами једна од претњи. Након оног разарајућег из 2004. године, који је однео животе 9.000 туриста од укупних 230 хиљада у Индијском океану, Влада Сејшела увела је многе мере заштите да се размере такве катастрофе никада више не понови. У јануару 2013. на Сејшелима је проглашено ванредно стање када је тропски циклон „Феленг” узроковао огромну кишу и поплаве, те је уништено стотине кућа. Ипак и поред тога, Сејшеле вреди обићи.

Бели сат краљице Викторије

Главни град Викторија је пријатан и динамичан. У самом центру се налази бели сат краљице Викторије који подсећа на (додуше минијатурнији) Биг Бен, те је симбол енглеског колонијализма. Иако су га пронашли Португалци, држали Енглези, Сејшели су постали самостална државица тек 1976. године.


Коментари3
09e10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljic
Lijepo napisana reportaža. Ta ostrva su zaista divna, no šteta što je dobrim dijelom godine klima nepodnošljivo vlažna. Čitaoce ove reportaže će možda interesovati kako su Sejšeli dobili ime. Seychelles, kako se Sejšeli zovu na engleskom, potiče od Vicomte des Séchelles, imena ministra finansija na dvoru francuskog kralja Luisa XV (Francuzi su proglasili Sejšele svojom teritorijom 1756 ali je kolonizacije počela tek 1768). Šteta što domoroci ovo bezvezno ime nikad nisu zamijenili nekim svojim, domaćim. Na Novom Zelandu, na primjer, još uvijek ima dosta ljudi koji se zalažu da zvanično ime te zemlje postane maorski naziv Aotearoa, koji je inače u čestoj upotrebi a značenje mu je “zemlja dugog bijelog oblaka”. Nažalost, male su šanse da do te promjene zaista dodje jer se njoj opire većinska britanska populacija, iako i oni nemaju nikakve asocijacije s imenom koje su njihovoj državi dali holandski kartografi po njihovoj provinciji Zeeland (što je kasnije James Cook preveo u New Zealand).
Vikipedia
Zaista posedujete enciklopedijsko znanje.
Препоручујем 12
MBunije
Navali narode Srbski na Sejšele.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља