уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:55
МЛАДИ ПОВРАТНИЦИ

Пружају Србији другу прилику

Младе који се после школовања у иностранству врате у домовину муче исти проблеми као и све друге, али су у предности јер знају страни језик, самосталнији су и храбрији и могу да осете носталгију за нечим што је било „преко”
Аутор: Андријана Цветићаниннедеља, 03.03.2019. у 18:00
Ана Марија Маринковић
Милош Рашић, антрополог Етнографског института САНУ (Фото лична архива)

Тема одласка младих из Србије у последње време је свеприсутна. Упозоравајући су подаци истраживања попут оног које је урадио аналитичко-истраживачки центар Галуп, по којем скоро половина младих између 15 и 29 година жели да оде из земље и да истоветни став има трећина високообразованих. Познате су процене колико их одлази (само у 2015. се одселило 60.000 становника), где најчешће проналазе нову адресу (Немачка, Аустрија, Словенија, Шведска, САД...), те другачија врста миграција остаје у сенци ове алармантне.

Шта је са онима који се враћају? Тек спорадични текстови у штампи, прилози на телевизијама осветљавају младе повратнике, оне који су се након школовања, стицања првих професионалних искустава у иностранству, одлучили на повратак у домовину.

На питање да ли се неко уопште бави, на истраживачки начин, младим повратницима, Милош Рашић, антрополог Етнографског института САНУ, одговара одречно.

– Истраживања о младим повратницима готово да не постоје. У само неколико научних радова аутори су овој проблематици приступили из перспективе квантитативних истраживања – статистичким информацијама и бројкама. Квалитативна истраживања, која би антропологија могла да понуди на најбољи могући начин, нису ми позната. Ранијих година тема су били повратници, али гастарбајтери, генерације емигрирале из Србије почетком друге половине 20. века.

Глобални просек

Након студирања у Италији, Белгији, завршетка мастера са темом „Одрживи територијални развој” на престижној Сорбони, Ана Марија Маринковић, директорка Ино агенције, већ шест година је „поново” становница Србије. Вратила се јер је, како каже, желела да живи у својој земљи.

 – Водила ме је жеља да покренем свој посао, и за сада сам задовољна. Од студентског блога, где је преносила лично искуство потраге за стипендијом и реализације тадашње жеље да учи у иностранству, постала је експерт за академску мобилност и мобилност младих.

За „Магазин” истиче да званичних података о броју младих повратника, након школовања у свету, у Србију, нема.

– Моја процена је да је се око половине њих врати, што одговара и глобалном просеку. Знате, и Американци који студирају у Француској остају у Европи, Французи у Америци и слично. Међу нашим студентима у свету често су деца предузетника, па се враћају да наставе породични посао.

Наша саговорница додаје да не би требало у групу масовне миграције сврставати данашње студенте школоване у иностранству, јер их нема у високом проценту, више одлазе они који су дипломе стекли код куће, попут лекара, медицинских сестара, возача…

Како је сама прошла искуство одласка и повратка, питамо је шта је највећи проблем када се дође назад ?

 – То су исти проблеми који муче све друге. Лош правни систем, збуњујућа пореска решења, бесмислени намети, слабе институције, недовољно развијена економија. Они који су били „преко” то јасније и брже уочавају. Али, ми немамо нити тражимо специјални третман. С друге стране, свако ко се школовао у иностранству, има бољу почетну позицију. Зна страни језик, има боље практичне вештине, савременије знање. Оно што је најбитније, боље разуме друге културе и друштва. Лакше напредују у међународним компанијама – сматра она, и додаје да школовања у туђој земљи челичи; самосталнији су, храбрији. – Самим тим, лакше превазилазе препреке, не интересују их изговори – истиче Ана Марија.

Када се јавља носталгија

А да ли се повремено може јавити осећај обрнуте носталгије за оним што је остало преко границе, тамо негде далеко? Истражујући различите групе српских миграната, Милош Рашић је уочио да оно за чиме највише чезну јесте уређеност.

– Гастарбајтери истичу да у западноевропским земљама не морају да стоје у редовима, не чекају формалне процедуре у здравственом или неком другом систему. Такође, носталгични су за уређеним улицама, парковима. Али, носталгија је таква – углавном памтимо пријатне догађаје, искуства, док се лоше заборавља.

За разлику од емоција које имају када одлазе из домовине, помешане позиције туристе и исељеника, било због рада, било због школовања, морају да се припреме и на период навикавања када кофер коначно распакују у домовини. Уколико су тамо били само зарад школовања, задржавају у свести ту чињеницу да ће се после неколико месеци, година вратити у своју земљу. Без обзира на то да ли имају у плану да остану, продуже у другу земљу или се врате у домовину, увек пролазе тај транзиторни период. Промене су у том смислу неминовне. Навикавање на нову средину, нови контекст, начин живота; мора да се прође својеврсна интеграција у потпуно другачији друштвени систем.

– Повратак кући је такође интеграција, тј. реинтеграција у систем у коме су некада живели и функционисали. Често може да буде тежи од оне прве, нарочито уколико се враћају у контекст који је по било ком принципу лошији. Однос нашег друштва према повратницима је различит, можда индивидуализован – свако се односи према неком свом личном нахођењу. Институционална подршка није довољно развијена. О томе можда најбоље сведоче компликоване процедуре нострификације диплома, проблеми при запошљавању и слични – закључује Милош Рашић.

Српски клубови

Свако измештање из одређеног контекста је промена, било да је реч о емотивном стању, било о функционисању у свакодневици. Зато особа мора да прође процес поновног навикавања, прилагођавања. Када оду у иностранство, није редак случај да одлазе на места окупљања сународника. Када је реч о народима бивше Југославије, то су били клубови. Почели су да се оснивају у западноевропским земљама од седамдесетих година 20. века; оснивали су их тадашњи гастарбајтери, управо с циљем да буду места самоидентификације. Ту су могли да причају на свом матерњем језику, сусретали су земљаке, делили искуства о новом животу са неким ко је одрастао на истој културолошкој матрици. Такви клубови и даље постоје. Мада нови мигранти не желе да се у потпуности одвоје од својих претходних искустава и да „избришу” своје порекло, те их избегавају. Окрећу се садржајима нове земље. Управо од личног става – да ли је желео да се у потпуности уклопи, асимилује или пак само да покупи знања и вештине које ће касније примењивати у домовини – зависи како ће особа проћи реинтеграцију у домовини. У тим тренуцима може да се јави носталгија за оним прошлим животом у туђој, развијенијој земљи, поготово ако су искуства у тој земљи била боља.

Прво пробати код куће

– Живимо у глобалном селу. Није 18. век, па кад се пређе Атлантски океан мора да се заувек остане у Америци. Живим у Србији, али не значи да нећу покренути бизнис на другом месту. Са тридесет и једном годином желим много тога. Мој савет младима је да пробају студије у иностранству, то је улагање за цео живот, приватно и пословно. Други савет је да буду отворени за прилике. Заговорник сам циркуларне мобилности – да идеш, али и да се вратиш. Увек треба прво пробати код куће, у Србији, па ако не успе, пробај још негде. Али дај домовини шансу – сматра Ана Марија Маринковић.


Коментари0
a7bad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља