уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:55
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Часови менталног здравља

У Србији у просеку сваког дана троје људи изврши самоубиство и ова појава захтева енергичан одговор друштва: млади уче каква је улога бубрега, јетре и плућа, али не знају шта је функција љутње, туге, забринутости
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 04.03.2019. у 09:00
(Срђан Печеничић)

Резултати недавних истраживања показују да је ментално здравље младих у Србији озбиљно угрожено: скоро половина школске популације је забринута и анксиозна, око 28 одсто је потиштено и лако заплаче, 12 одсто сматра да су безвредна људска бића, а око седам одсто размишља о самоубиству. У Србији у просеку сваког дана троје људи изврши самоубиство, па ови веома забрињавајући показатељи захтевају енергичан одговор друштва. Европске статистике показују да је самоубиство водећи узрок смрти младих у земљама са средњим и ниским приходима, а други водећи узрок у земљама са високим приходима.

Да би се супротставили сличној тенденцији међу младима, у Великој Британији у основним школама у нижим разредима уводе часове на којима би млади учили како да заштите и унапреде своје ментално здравље. Нужно је и код нас, у нашим школама, осмислити и применити сличан програм.

Губитак самопоштовања

Многи се питају како би изгледао неки програм који би помагао младима да заштите и да унапреде своје ментално здравље?

Обавезна компонента овог програма био би рад на „слици о себи” младих људи, то јест рад на смањењу негативних, а повећању позитивних дефиниција себе. И она деца која су од својих родитеља била довољно хваљена, у пубертету и адолесценцији се окрећу групи вршњака која треба да им потврди или оспори слику о себи. За младе људе тог узраста типично је да осећање личне вредности мере на основу тога колико су прихваћени у групи вршњака. Како не могу сви бити најпопуларнији, конкуренција је велика, тако да они чине свашта, укључујући и разна негативна понашања, како би вршњачкој групи постали интересантни, симпатични, популарни. Они који нису прихваћени или нису по својој оцени довољно прихваћени губе самопоштовање и почињу да верују да су недовољно вредна људска бића.

Кроз групни рад, по принципима групне терапије, млади људи би могли да уче да код себе препознају квалитете које имају и да тако изграђују и ојачају позитивни део слике о себи, граде самопоштовање, самопоуздање, прихватање себе. Могли би да дискутују да ли је прихваћеност заиста потврда личне вредности и да ли је губитак љубави заиста разлог за самоубиство.

Друга обавезна компонента овог програма је емоционално описмењивање. Млади уче шта је функција бубрега, јетре и плућа, али не знају шта је функција љутње, туге, забринутости итд. Када млади науче да забринутост – а скоро половина је забринута – има своју јасну функцију: тако што замишљамо будуће вероватне негативне сценарије, ми се питамо да ли можемо да у садашњости спречимо њихов развој, то јест како да се припремимо и дочекамо их уколико не можемо да их спречимо, тада ће знати како паметно да брину и када да престану да брину. Када препознају своја осећања и знају чему она служе, када могу да процене да ли су она рационална или ирационална, тада се много боље сналазе сами са собом, али и због пораста емпатије и са другим људима.

Разумевање кризних ситуација

Трећа компонента јесу социјалне вештине, у свом најширем смислу, од тога како да приђу непознатој особи, како да воде разговор и ћаскају, па до тога како да улазе у конфликте и да преговарају из позиције самопоштовања и поштовања других. Развој технологије доводи до смањења социјалних вештина у млађим генерацијама. Тако, на пример, америчка истраживања показују да су млади око седам сати дневно уз неки дигитални екран, док само два сата комуницирају са стварним људима. Боље социјалне вештине би им омогућиле да се добро снађу са људима, постану социјално успешни, имају складне партнерске односе итд.

Четврта компонента је учење „технике решавања проблема” и других вештина размишљања и доношења одлука. То јача њихову способност да се боље носе са различитим животним ситуацијама, јер их боље разумеју и боље познају начине на које могу да их решавају. Довољно је указати на ирационалност двадесетак кључних, а распрострањених уверења о себи другима и свету, да би се подигао квалитет емотивног живота генерације.

Имамо довољно стручњака у Савезу психотерапеута Србије и Друштву психолога Србије, као и у сличним организацијама, који би осмислили и оспособили водитеље ових програма. На држави је да да сигнал.


Коментари11
7a514
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Gajic
Radim u skoli kao psiholog i direktor skole sputava skoro svaki moj razgovor sa ucenicima, nastavnicima.. jer njemu to nije vazno, kaze ironicno kako psiholozi "sve znaju". Nemam od koga da zatrazim podrsku i pomoc, niko se ne bavi realnim problemima ni nas odraslih a ni dece. Ovde je mentalna higijena matrix .
Dragica Milosav
Volela bih da se da predlog na razmatranje o uvodjenju još jednog,po meni,veoma bitnog predmeta u bilo kom smislu o mentalnom zdravlju.Moze i u vidu izbornog predmeta i školskog slusanja.
Nena
Da su nas naucili sve cetiri komponente kako treba mozda bi danas bili bolji roitelji nasoj deci .Lakse bi trazili strucnu pomoc i za sebe i za decu ,tako da pozdravljam svako emocionalno opismenjavanje dece .Mozda ce biti bolji roditelji njihovoj deci (nasim unucima ).Znace na vreme da primete problem i bice manje skloni osudjivanju ,znace da razumeju druge .
Lusi Snou
Solidno napisano. Ali autor nije prepoznao ili nije hteo da napiše išta o uzroku ovog problema svih ljudi, a ne samo mladih, a to je, gle čuda, kapitalizam. Erih From je napisao silne knjige i dao silne intervjue o ovoj temi, posebno značajno je razumevanje otuđenja (alijenacije). Preporuka i za roditelje i mlade, From je pristupačan intelektualac.
veritas
Uz dužno poštovanje, razumevanje napisanog i podržavanje neke osnovne ideje, smisla osmišljavanja i formalnog uvođenja jednog ovakvog predmeta u redovni program školstva u Srbiji (ali i drugde), moram reći da je veoma diskutabilno i problematično definisano šta i kako bi se trebalo praktikovati - s tim podrazumevajući i naučne teorije na kojima bi se zasnivala sama praksa ovih "obuka". Najveći problem ovde je čini mi se u definisanju prve i četvrte tačke. Prvo, navedeno je: "Обавезна компонента овог програма био би рад на „слици о себи” младих људи, то јест рад на смањењу негативних, а повећању позитивних дефиниција себе." - ovo je veoma diskutabilno jer su i negativna iskustva veoma veoma bitna za konstituisanje integriteta ličnosti. S druge strane, ono o čemu se priča u četvrtoj komponenti je sve već sadržano, još od davne istorije, u samoj filozofiji kao formalnoj, naučnoj disciplini - a imamo je kao predmet. Takođe, izveštaji govore da uvođenje "časa meditiranja" veoma pomaže.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља