уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51
ПОГЛЕДИ

Да ли ће бити новог балканског рата

Балкан јесте буре барута и место могућег сукоба, али исто тако се сукоби на овим просторима нису дешавали без отвореног или прикривеног утицаја великих сила
Аутор: Бранко Радунуторак, 05.03.2019. у 18:00

Кад се у извештају америчке Националне обавештајне агенције који је разматран у Сенату говори о могућим сукобима на Балкану, то треба да буде повод озбиљних анализа, без обзира на то да ли је реч о обавештајним спиновима или реалној могућности. Неки наши медији су „превели” извештај тако да звучи као да ће рата бити и да ће га Русија изазвати. Наравно, тако нешто у тексту се није помињало. Но, да не би било дилеме, тај део текста гласи: „Западни Балкан ће сигурно бити под одређеним ризиком од насиља ниског нивоа и могућег отвореног војног сукоба током 2019. Русија ће настојати да искористи етничке напетости и високе нивое корупције како би спречила да се земље овог региона крећу ка ЕУ и НАТО-у”.

Да ли је сукоб на Балкану реалност по себи или је реалан због тога што га неки прижељкују и помињу у извештајима? Одговор је негде између – Балкан јесте буре барута и место могућег сукоба, али исто тако се сукоби на овим просторима нису дешавали без отвореног или прикривеног утицаја великих сила. Балкан је неуралгична тачка и оно што Вашингтон чини нервозним јесте повећан утицај Русије, Кине и Турске (која је у новије време ушла на „црну листу”) на полуострву. Доминација Вашингтона, како директна, тако и посредна преко ЕУ, над Балканом није спорна, али их брину трендови. Да би их преокренули потребни су радикалније методе. Поред тога, брегзит чини да је Лондон постао нервозан и „лак на окидачу”, јер нема план како да убеди ЕУ, а пре свега Немце, да их пусте да изађу из ЕУ али да остану присутни на европском тржишту. Чини се да се повећава број играча којима одговара хаос, а можда и рат на Балкану. С друге стране, и поред миротворне реторике, мало је великих сила којима одговара стабилност и просперитет „западног Балкана”.

Промена власти у Македонији која је довела до капитулације македонске политичке елите пред Западом и захтевима Албанаца само је још једна епизода која показује да ова државица нема капацитет за независност и да је погодно тло за изазивање ширих сукоба на Балкану. Косово и тамошња власт нарко и терористичких картела кренули су агресивно у правцу довршавања пројекта „независности” кроз формирање војске и увођењем такса на српску робу. Очигледно је да су за то добили зелено светлу у неким центрима моћи јер се „оглушују” о позиве на укидање такса који долазе из Брисела и Вашингтона. Таксе јесу „јерес” за либералну глобалистичку елиту и другима, чак ни много већима, то се не би толерисало. То је лош пример или преседан који би и неко други могао да користи, рецимо против Америке.

Срђан Печеничић

Генерално, понашање локалних лидера у Загребу, Сарајеву или Приштини у којима доминира антисрпски дискурс и потези који директно провоцирају Србе и Србију говори нам да се поново спремају кулисе за мањи или већи сукоб. Потпирују се њихове аспирације и јача шовинистичка реторика, не само кроз обнову усташке иконографије или најаве промене имена Републике Српске, већ и кроз конкретне потезе приштинских власти, попут формирања војске или покушаја избацивања Србије из „Трепче”. Са друге стране се одједном појављују и неки „душебрижници” са Запада који нам „нуде” уједињење Србије и Српске 2020, када ЕУ утоне у дубоку економску кризу и у унутрашње зађевице. Овом приликом се можемо сетити оне античке „чувај се Данајаца чак и кад дарове доносе”. Можда баш нарочито тада.

Кад се узме у обзир и то да су Албанци са пројектом велике Албаније заиста највећи реметилачки фактор на Балкану и да за тај пројекат имају прећутну подршку неких сила, да ли је онда рат изгледан? Верујемо да Трампова америчка администрација, без обзира на активности делова „државе у држави”, као и Русија и Немачка, без обзира на различите интересе и циљеве, не желе у овом моменту сукобе на Балкану. Исто тако су и балканска друштва и њихове елите у већини уморне од сукоба и „нису раде кавзи”. Хаос у Албанији барем привремено може имобилисати великоалбанске аспирације, али их и после кризе може интензивирати.

Стога се чини да није реална реприза ратних деведесетих, иако су могући краћи сукоби нижег интензитета и генерално јачање тензија. А то у овом или оном облику већ имамо. Иако је значајна одговорност локалних политичких елита, пресудну реч о томе да ли је могућ нови балкански сукоб имаће велике силе, које су се доста пута обрачунавале преко наших леђа.

Политички аналитичар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари17
98dc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mr
Дилема као са почетка Лепих села, хоћ`л бит рата, хоћем`о ли се тућ. Како било морамо ко у филму, правимо сервис, играмо спорт, па како буде.
MN
Ma, kakav bi bio Balkan bez rata.....dosada ziva...
Felipe
U tekstu su uglavnom istinite činjenice nabacane na sto da bi stvorile veliku gomilu ali one nisu dovoljno interaktivne da bi stvorile određenu posledicu. Severna Makedonija nije moguće mesto sukoba pošto severnomakedonci nemaju kapacitet da se suprotstave stvaranju velike Albanije na svojoj teritoriji i to nas uopšte ne treba interesovati. Naša simpatija može da bude na njihovoj strani ali ništa više od toga. Strašno je da se protura teza kako su albanci najveći remetilački faktor ukoliko se zna za koga oni izvode radove i da to nije stvar od juče. Plan postoji najmanje 150 godina i u njegovom sprovođenju su se često smenjivali investitori i arhitekti dok je šiptarima ostavljeno mešanje betona. Ima još sličnih tvrdnji u tekstu. Kako god da bude ovaj put eventualni rat neće proći bez učešća Rusije i to je dovoljan razlog da budemo mirni. Ako bude svetskog rata, ruski tenkovi su tu preko Odese najkasnije za mesec dana. Ako se pređe na nuklearno oružje, isto će biti svima.
Felipe
Avaj, Slavko... nema ništa od Odese ali nema ni od Berlina, Beča, Nju Jorka, a bogami, niti Zagreba. Šta da radimo... Ako je za utehu, oni koji su sanjali o gospodarenju planetom neće biti u mogućnosti da uživaju u plodovima svog truda.
Препоручујем 7
slavko
Pa naravno da če se u tom slučaju preči na nuklearno naoružanje. Tako da Rusi nikada neče stiči ni do Odese a kamoli dalje.
Препоручујем 2
Мунгос
Није питање да ли ће бити новог рата, већ када ће бити мира на овим просторима? А мира ће бити оног дана када не буде Албаније, када се Косово врати под власт Србије и када американци и британци се врате у своје земље и престану са ратно-хушкачкокм политиком на Балкану.
slavko
A neki misli kako če biti mira onog dana kada ne bude Srbije. Sto ljudi sto čudi!
Препоручујем 4
sergije miletic
Novi balkanski sukob nije moguc jer je Srbija okruzena clanicama NATO saveza(ukljucujuci i KFOR na Kosovu.)Sem ako nasoj vladajucoj eliti,opet ne padne na pamet da ratuje protiv NATO(koga smo vec jednom pobedili i protiv koga vodimo sa 5:0.)Jedini sukobi u izgledu su oni unutar Srbije,izmedju "pametne"Srbije(Vucicevih pristalica) i "olosa"kako ih naziva vlast,a koji protestvuju danima na ulicama gradova u Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља