субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:29

Куповина месечних карата није обавеза послодаваца

Члан 118 Закона о раду фирмама једино налаже да радницима морају да исплате новац за долазак и одлазак на посао, у висини цене превоза у јавном саобраћају, ако немају сопствени. -Закон не предвиђа казну ако предузећа не уплате допуну за јавни превоз
Аутор: Дејан Алексићпетак, 01.03.2019. у 16:13
Путници траже да карте буду јефтиније и да се поштује ред вожње (Фото Р. Крстинић)

Најава надлежних да би ускоро могла да почне провера да ли послодавци запосленима купују месечне карте или им само уплаћују новац за те намене прилично је узнемирила и раднике и фирме у престоници. Осим што их занима на који начин би надлежни то контролисали, запослени се већ данима питају имају ли градски и државни органи права на тако нешто.

– На износ накнаде за превоз не плаћају се порези ни доприноси и зато може да се користи само за превоз. Неки послодавци злоупотребљавају ту законску могућност, па ову накнаду укључују у плату чиме варају државу јер не плаћају доприносе, а варају и запослене којима одузимају право на превоз. Зато ће, убудуће, послодавац бити обавезан да за сваки динар који исплати запосленом на име превоза докаже да је новац заиста за то искоришћен – истакао је ових дана заменик градоначелника Горан Весић.

Недавно је и Министарство финансија издало мишљење којим се указује да уколико послодавац нема веродостојне исправе на основу којих доказује да је на адекватан начин надокнадио трошак запосленог за пут до и од посла ти трошкови му се не могу признати као расход. А у те трошкове спадају рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне или карте за једну вожњу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила.

Али, да ли републички акти заиста баш овако уређују област плаћања превоза запосленима?

Делимичан одговор на то да ли је по закону најава да ће послодавци убудуће морати до докажу да је сваки динар исплаћен за превоз на то и потрошен даје управо важећи Закон о раду. У његовом 118. члану наводи се да „запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз”.

То у преводу значи да фирма мора да исплати раднику трошкове за радне дане, односно за пут до и од посла. Али, у овом акту нигде се не наводи да компанија запосленом мора да купи месечну карту за превоз. У делу закона који се односи на казнене одредбе нигде није наведена новчана нити било која друга казна за послодавца уколико он не купи карту већ само уплати новац.

Пошто су све овe „претње” градских отаца отвориле питање „шта је најпаметније да се чини убудуће”, прецизније одговоре покушали смо да добијемо од оних који су оштрије мере и најавили – надлежних у граду.

Занимало нас је, између осталог, на који начин је планирано да се контролишу послодавци, ко ће бити за то задужен, шта ће и коме ће послодавци морати да достављају као доказ, да ли ће ово важити и за приватнике и за државна предузећа, као и хоће ли постојати казне и какве ће оне бити. Питање је било и да ли је ова мера већ заживела у јавним градским предузећима, пошто су то градски оци најављивали и раније. Одговори су изостали.

Али, објашњење је ових дана стигло од више правника. Како су указали, Закон о раду ни у једном делу не обавезује послодавце да купују карту запосленима, већ само да им исплаћују накнаду за превоз, а осим тога, како су додали, ни мишљење Министарства финансија није правно обавезујуће. Правници упозоравају и да Закон о раду ни у једном члану не предвиђа да радници који на посао иду пешака или бициклом морају да се одрекну надокнаде за превоз.

По свему судећи, ово је још један у низу пробни балон и покушај тренирања строгоће градских отаца који годинама не могу да нађу лековито решење за посрнули ГСП „Београд”. Надлежни су ових недеља најавили и појачану контролу у возилима ГСП-а, али и да ће возачи имати обавезу да прате оверу карата. Када је реч о већој бројности контролора, како незванично сазнајемо, о томе се уопште није разговарало нити је у плану.

Тешко је очекивати да ће заживети и мера „возач као контролор”. Већ дуже шоферима су већи проблем лоша возила којима управљају и стање у коме се налазе градске саобраћајнице, него да ли се валидирају карте.

Када је реч о путницима, већина њих и даље тражи да се уведу јефтиније дневне карте, да се поштује ред вожње, да не чекају по пола сата у шпицу, али и да возила буду исправна и чиста. Тек тада, како истичу, редовно ће почети да плаћају превоз.

Градски оци играју на другу карту – већ дуже понављају реченицу „Без боље наплате нема ни квалитетнијег превоза”. Тако се годинама понавља зачарани круг у коме нема победника.


Коментари14
dc2d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
ovo je jedan od primera da nas poreski sistem nije prilagodjen za ulazak u Evropu i treba ga sto pre menjati. Skoro u svim clanicama Evropske Unije medju ostalom poslodavaci isplacuju bruto zarade zaposlenim i placaju samo svoj deo poreskih i osalih obaveza, a zaposleni po jasnim kriterijumima placanju svoje poreske, socijalne i druge obaveze. Pa koliko para toliko muzike i niko nije ni ostecen ni prvilegovan. Na taj nacin se privrednici rasterecuju nepotrebnih izdavanja, zaposleni koriste dosta mogucnosti da ustede porez, a drzava profitira kroz povecanje uplata PDV-a od povecanja potrosnje i investicija.
Baka vepar
Poslodavac moze i NIS u da plati gorivo u iznosu markice i da dobije racun. I opravda troskove. Ja dodjem sa lk i sipam svoj prevoz. Sto moram javnim prevozom?
Даре
Retko dobar članak.
Славиша Гавриловић
Све је овдје наопачке постављено. Град има проблем па га покушава рјешити наручивањем мишљења од Министарства финансија и натјеривањем послодавца да поступају по нарученом мишљењу. Они који не користе градски превоз углавном и даље неће користити градски превоз. Ићи ће својим колима, бициклом, мотором или пјешке. Онај мањи дио који се преоријентише на гградски превоз само ће направити још већи кркљанац и превоз ће бити само лошији. Путник који уредно плаћа превоз биће жртва нове мјере, у још горем положају него данас, а град би требао да смањи финансирање губитака градског превозника, иако превоз неће бити бољи. Зар није једноставније да се уведу екоомске цијене превоза, укине субвенционисани превоз ако нема финансијера тих субвенција и првенствено да се руководство градско превоза ослободи туторства градске управе , али и смјењује ако прави губитке.
PRL
Pa kuda veće cene prevoza? U Beču (ako se pozivamo na Zapad, onda se pozivamo za sve) na platu od 2000 € mesečna karta je 50 €. Znači, faktor je 40. Ako primenimo tu matematiku, na našu prosečnu od 50.000 din pa podelimo sa 40 markica bi koštala 1250 din. GSP može biti profitabilan u roku od 30 dana.
Препоручујем 9
Иван
Већ више од десет година један број градова у Европи увео је бесплатан градски превоз. Тако су знатно повећали промет у трговини и услугама, вишеструко отплатили трошкове за превоз преко пореза, смањили загађења у граду. Стварно не разумем наше градске челнике да нешто што је у свету проверено и свима на корист не примене. Овако штету чине свима.
Miško
Ne može da se krade
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља