недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

О бесплатним концертима, бонтону и још понечему

субота, 02.03.2019. у 11:45
(Фото А. Васиљевић)

У недељу, 24. фебруара, пре подне, у препуној сали Коларца присуствовали смо концерту челисткиње Ирене Јосифоске, виолинисткиње Уне Станић и пијанисте Ивана Башића. Свирали су два трија Рахмањинова (Елегични трио број 1) и Чајковског (Трио а-мол, опус 50). Сам програм је био веома вешто одабран, леп и интересантан, а троје младих су га извели као да годинама наступају заједно, складно, музикално, савршено избалансираним звуком и финим нијансама, иако су имали – како смо чули – само мали број заједничких проба. Можемо да будемо поносни што Србија има тако талентоване младе музичаре. Не би шкодило да постоји новогодишња телевизијска ревија свих наших уметника, који су више цењени у свету него код нас, код своје куће. Тако би их сви грађани широм земље упознали, као што знамо наше сјајне спортисте и глумце.

Београд је заиста метропола, кад је реч о богатом избору најразличитијих догађања на плану културе и има (још) увек концерата највишег нивоа за које се не плаћају улазнице. Врхунска уметност овде је доступна баш свима који су заиста заинтересовани за концерте класичне музике, изложбе сјајних ликовних уметника или научна предавања. Надајмо се да ће тако и остати, јер је и то знак демократије. Велике заслуге има и Музички центар Коларца (на челу са Мимом Лазаревић), који сваке недеље пре подне уступа своју свечану салу музичарима, а на те концертне матинее, на радост свих нас, улаз је бесплатан.

Све би било изванредно, да наша, иначе знатижељна и захвална публика, није помало неупућена како треба да се понаша на (макар и бесплатним) концертима класичне музике. Правила су једноставна, али коначно треба да их науче сви који улазе у озбиљну салу на озбиљан концерт. У салу се улази пре почетка концерта, а по прекој потреби (и не по правилу), улази се и излази само између музичких дела, док траје аплауз. За време концерта се не грицкају бомбоне, не разговара се, ни тихо, ни гласно, не праве се фотографије, не шушка се најлонским кесама, деци се извади из руке играчка која прави буку, а пре свега се искључују мобилни телефони. Прехлађен човек остане код куће, да не би кашљао усред пијанисима. Концерти се често снимају, а ти шумови сметају и публици која је дошла да на миру слуша музику. Лепо је што се београдска публика заиста све више интересује за концерте класичне музике, али би било још лепше да цени то што без плаћања улазница може да посећује врхунске концерте у нашој елитној музичкој сали.

Ана Ковенц Вујић,
архитекта и љубитељ музике


Коментари2
dcc07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јелена Пантелић
Потпуно подржавам ставове Гђе Ковенц Вујић. Додајем да публика треба апсолутно да се уздржава од аплауза између ставова музичких комада. Тренуци важни за континуирану концентрацију извођача, али и за непомућено уживање публике, су тишина између ставова - или, уколико музичко дело захтева, тихи прелаз између ставова без заустављања (“атака” - “attacca subito) - напр. прелаз између другог (адађо) и трећег (рондо) става Бетовеновог V клавирског концерта (“Царски”) у Ес- дуру, Op. 73. Сви ови предлози се једноставно могу спровести као у великој већини најпознатијих светских дворана, а то је емитовањем снимљене поруке, или личном најавом организатора, у моменту када се сала замрачи, а музичари тек што нису изашли на сцену: “Молимо публику да искључи своје мобилне телефоне, не пљеска између ставова.” А за улазак/излазак током извођења задужени су “разводници!” Тако се полако гради култура слушања класичне музике у Србији. Некадашња “Музичка омладина” је била незаменљива у тој важној улози.
Defecto artist
Apsolutno tačan, lepo sročen tekst, a zapažanje autorke je skoro na profesionalnom nivou.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља