субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Зашто БиХ избегава попис становништва

Стручњаци упозоравају да једнима не одговара да се 2021. види колико је људи напустило земљу, а другима одговара привид да их има више у односу на стварно стање
Аутор: Младен Кременовићсубота, 02.03.2019. у 16:45
Званично БиХ има 3,5 милиона становника: центар Бањалуке (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Зашто све у вези са бројем житеља БиХ – па тиме и пописивањем грађана – увек постане проблематично до мере да се ово техничко питање наметне као судбинско? Може ли се, како неки верују, део одговора скривати у стрепњи да би нови попис становништва у БиХ потврдио најновије податке невладиног сектора по којима је земљу и њена два ентитета у протеклих пет година напустило 173.011 људи?

Или су, уистину, подаци колико кога има по националном кључу толико уткани у овдашњу свест, да на свим странама распламсавају страхове или стремљења?          

Медији спекулишу да је прилично извесно да пописа 2021. неће ни бити или ће то бити урађено са закашњењем од две године у односу на земље Европске уније и регије. Али, како су известиле „Независне”, могуће је да попис изостане и 2023. године.

Лист се позива на саговорника који је посведочио да се у БиХ на том плану ништа не предузима, јер закон није донет, а нема планова ни за пробни попис, методологију, базу података...  

Србија ће спровести попис становништва од 1. до 30. априла 2021, а пробни попис у априлу ове године. У Хрватској се озбиљно ради на овом питању...

После писања медија у РС, из Републичког завода за статистику РС наводе да би наредни попис требало да буде одржан 2021. те износе свој став по ком „што пре треба почети припреме за тај посао”.

Кажу да су у току активности „које би требало да доведу до одлуке када ће попис бити спроведен”. Но, и они истичу да „важну улогу у томе имају институције власти”. Напоменули су да три статистичке агенције у БиХ (РС, ФБиХ и БиХ) разматрају како спровести попис и отклонити потешкоће из претходног.  

Но, припреме за пописивање трају од три до пет година, пишу медији. Тако је било и у БиХ јер се 2008. планирало да попис у БиХ буде одржан 2011. У Агенцији за статистику БиХ навели су да „озбиљно размишљају о попису 2021”, али истовремено износе процену да је „сада већ касно за то”, пише „Дневни аваз”.

Демографи су за овај лист изнели мишљење како би наредни попис требало спровести 2023, то јест десет година од претходног.

„Експерти упозоравају да БиХ више ни приближно нема онолико становника колико их је било 2013”, рекао је Амер Осмић, демограф са ФПН у Сарајеву. Да ли све то наговештава проблеме сличне онима на претходном попису, због којих је и претходно пребројавање уз тешке муке спроведено са две године закашњења, то јест 2013, а подаци верификовани тек три године после, и то „прегласавањем”, како су то тврдили српски представници.

Пре претходног пописа становника годинама су трајале политичке расправе како треба да изгледа формулар за попис. Када је закључено да грађанима треба да се понуди и национално и верско изјашњавање, прешло се на дебату ко ће чинити резиденте. Договорено је да то не могу бити они који дуже од годину дана не живе у БиХ.

Ипак, када је попис спроведен наступили су проблеми. У РС су убеђени да су подаци из пописа нетачни. Одлука донета 2016. без српских представника да се и део оних који не живе у БиХ сматрају резидентима, за представнике РС у органима БиХ био је „најозбиљнији пример прегласавања”.

Верује се да је такав обрачун резидената утицао и на национални омер, по ком је испало да у БиХ тренутно живи преко 50 одсто Бошњака. Званично, БиХ има 3,5 милиона становника, али у стварности их је ипак мање, тврде статистичари.

Баратало се неким подацима о наводно неколико стотина хиљада пописаних становника који не „заноће” у БиХ. Како коментаришу медији, очито је да једнима не одговара да се 2021. види колико је људи напустило БиХ, а другима одговара привид да их има више у односу на стварно стање.


Коментари49
3554c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

др Милан Лекић
У документима Дубровачког архива, међу најстаријим и најбогатијим у Европи, као и у најстаријим дубровачким аналима, не спомињу се "Хрвати" и њихов језик. Али зато, други дио дубровачког Статута ( писан 1272) носи наслов - "Закон о Србима", док су реформације Малог, Великог и Вијећа умољених писане латинским, италијанским и "сербским словима" и у њима се чита да су "Астареа и сва земља Републике поклон српских владара". Треба читати Србе католике Туберона, Лукаревића и Орбинија (који нпр. 1601, у Краљевству Словена о Србима пише на 171 страни, а о Хрватима на две). Познато је да се у ДУ архиву чувају преднемањићке и повеље Немањића - српске тапије на Астареју, Конавле, Локрум, Приморје дубровачко, Мљет, Пељешац, Корчулу, макарско приморје, Неретву, Тихаљину. На крају, подсетимо се речи М. Решетара, рођеног дубровчанина, члана Српског католичког покрета у Дубровнику, филолога у Бечу, који каже "да свако мора признати да је Дубровник по језику и писаној заоставштини увијек био српски"...
Miodrag Markovic
Били су католици, али Срби католици, и то су јасно изражавали, од најученијих и наијстакнутијих Дубровчана, попут Медa Пуцићa, Балтазарa Богишићa, Матијe Банa, Петра Колендићa, Миланa Решетарa, Лујa Војновићa, дум Иванa Стојановићa, Перa Будманиja, Лукa Зоре итд., до обичног народа. Хрвата у Дубровнику практично да нема до 1941.
Како да не
Па то је опште познато да су сви католици на подручју данашње Хрватске у Аустро-Угарској па и у Добровнику били Срби! А оних 600 православаца у Дубровнику по попису из 1890. су ваљда Хрвати? Значи по вама међу 11 хиљада становника Дубровника из 1890. нема ниједног Хрвата? Интересантно. Где сте ви студирали?
Препоручујем 5
Odgovornost
Nikako mi nije jasno zbog cega Republika Srpska pristaje na zajednicki popis.
srba
Nije BiH jedina, RH pominje 4.5 miliona koliko su imali 91?Srbija nikad nije utvrdila broj Siptara tj. Albanaca kako na prostoru KiMa tako i na ostatku, isto vazi za RM s epitetom Sjeverna, CG broji koga hoce i brise koga hoce?Danas saznam s HRTa da je NIN stari hrvatski Kraljevski Grad s istorijom duzom od 3.000-god. pa dragi Srbi tj. doseljeni sloveni sto vas uci vasa Becka Skola vidite ko je ko i ko je dodos a ko oduvek na svetoj hrvatskoj zemlji jer ste se vi svoje svetinje odrekli!?
Зорица Аврамовић
@fjodor! Са којег то марса Ви падосте? Бошњаци, по Вама, по мени муслимани, живе на територији БиХ, Србије, Црне Горе...Зар то нису њихове домовине? Елементарно непознавање чињеница...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља