среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:32

Јефтина мода скупо кошта планету

Британски посланици предлажу мере против стихијске потрошње одеће, јер текстилна индустрија избаци више угљен-диоксида од авиона и бродова
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 03.03.2019. у 23:30
Распродаје маме купце да купују и оно што им не треба (Фото EPA/DIEGO AZUBEL)

Највећи модни ланци у Уједињеном Краљевству морали су протеклих месеци да се правдају због тога што робу продају јефтино. Како може мајица да кошта две или три фунте и где је ту зарада, питали су их чланови парламентарног одбора за екологију, који је имао задатак да утврди ефекте такозване брзе моде на животну средину и предложи мере да ублажи последице.

У извештају објављеном ових дана упозорава се да британска модна индустрија годишње произведе милион тона отпада и да је већи извор угљен-диоксида од авиона и бродова заједно. Документ је резултат вишемесечне истраге парламентараца о еколошкој одрживости текстилне производње. Саслушавши представнике 16 компанија, одбор је закључио да су досад предузети напори на заштити животне средине поништени самом чињеницом да се продаја одеће за последњих шест година увећала за 200.000 тона и да је „животни циклус” данашњег одевног предмета краћи него што је икада био – траје у просеку само две године.

Међу предложеним мерама је порез од једног пенија на сваки комад одеће, како би се од прикупљених 35 милиона фунти финансирао програм рециклаже. Статистика каже да се тренутно рециклира само један одсто одбачених крпица. Потрошачима је упућен апел да купују мање и да поправљају одећу, а предлог је да ђаци у школама уче ситне поправке, на пример – да нешто закрпе или скрате.

Модерно доба донело је поред брзе хране и брзу моду. Ланци попут шведског „Ејч енд ема” и шпанске „Заре” демократизовали су моду, омогућивши широким масама да по приступачним ценама прате трендове. Још даље су отишле компаније попут „Прајмарка”, спустивши цену појединих комада на само два евра. На питање посланика како може мајица да кошта два евра, директор овог ирског ланца је одговорио да су им марже мале и да не троше на рекламу. Председавајућа одбора, лабуристкиња Мери Крег, прокоментарисала је да се купцима тако шаље порука да мајица не вреди више и да онда није чудо што се третира као ствар за једнократну употребу.

Професор са Лондонског модног колеџа Дилис Вилијамс рекао је посланицима да мајица произведена по еколошким стандардима и у правичним условима рада не може да се произведе ни за шест фунти, а камоли за две.

Британци годишње баце гардеробе у вредности од 140 милиона фунти и купују више одевних предмета од било које друге европске нације. Сваке недеље купе 38 милиона комада, а 11 милиона баце у смеће. У просеку годишње у ормаре унесу 26,7 килограма нове одеће, више него дупло у односу на Швеђане који купе 12,6 кг. Модну машинерију мање хране и Немци (16,7 кг) и Италијани (14,5 кг), наводи се у извештају.

Последице по животну средину и друштво су огромне. Процењује се да текстилна индустрија, једна од пет најпрљавијих, годишње емитује 1,25 милијарди тона угљен-диоксида, док у океане избаци 20 до 35 одсто све пластике која тамо заврши. Да би се произвео килограм памука, довољан за једну мајицу и фармерке, потроши се између 10.000 до 20.000 литара воде.

Производња се често обавља у суровим условима рада у Великој Британији и сиромашним земљама „трећег света”. У извештају одбора за екологију изнете су критике и на рачун услова рада у фабрикама. Предложено је да потрошачима буду доступни подаци о томе ко је произвео одећу и у каквим условима. Откако је 2013. године 1.100 радника страдало у рушењу текстилне фабрике у Бангладешу, где се шило углавном за европске потрошаче, расте притисак на компаније да транспарентије прикажу ланац добављача.

Такође се тражи забрана спаљивања и бацања непродате одеће. Луксузни бренд „Барбери” је прошле године шокирао многе када је објавио да је спалио непродате одеће, ташне и парфеме у вредности од скоро 30 милиона фунти да би заштитио бренд и сачувао ексклузивност. Упућени кажу да је спаљивање непродате робе најпрљавија јавна тајна модне индустрије и чак су похвалили „Барбери” због отворености, јер други обично не објављују податке.


Коментари14
bfce7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар
Зато и даље крпим панталоне иако су толико плаћене да не би требало да осете нопење 5 година, а не да страдају поле 8 месеци ношења. А мени се смеју - имаш панталоне за 1000 динара, шта крпиш то!? Е па нећу, мој приступ је: разврстај смеће, рециклирај шта можеш, не купуј синтетику, а ово што је природно користи што дуже можеш. Једва нађох цедилицу за лимун од инокса. Али знам да ћу хе користити до краја живота. Пластичне људи користе док не пожути. Током живота ће их свеукупно платити више, него ову што ја купих себи. А те моје приступе у Србији нико не разуме. Поштујмо оно што наммБог даде! Неизмерно је богатство српско!
Nikola
Neokolonijalizam je dostupna jeftina radna snaga + jeftine sirovine + nepoštovnjanje čoveka i prirode = zatrpaćemo se đubretom i zagaditi zemiljište, vodu, vazduh. Koliko je sve postalo kratkotrajno ali i ne razgradivo da će deponije sve brže rasti i u skoroj budućnosti ćemo videti nove planine, od đubreta, koje će dominirati pejzažom. Nema načina da se sve reciklira, nema načina da ude upotrebljivo posle roka trajanja. Da ne pričam o štetnosti majice koja se pravi za 100 dinara, od koje se usmrdim za par sati i ne smem da je obučem na posao, jer i pored kupanja i stika protiv znoja, ne može da izdrži ni osam sati da ne dobije neprijatan miris. Plastična flaša sa gaziranim sokom, oslobađa fenile koji utiču i na hormone, pa devočiće dobiju policistične jajnike, i muče se sa svakom mensturacijom. Ali eto, lakše je baciti pet flašu nego reciklirati staklo, pa nek nam je u zdravlje.
Божидар
Написали сте колико се воде потроши да би се произвело 1 кг памука али нисте написали да се за 1 кг индустријске конопље и лан потроши 6 пута мање. Они који много воле џинс можда и не знају да су прве левиске биле од конопље. Квалитетна вуна је измишљени материјал! Добру мајцу од вуне можете да носите 20 дана и ако одржавате личну хигијену нема мењања 20 дана! Може само да вам досади боја! Што се тиче Енглеза па ништа чудно за њих, култ синтетике и бацања одеће. Зато не можете да одгледате један час БиБиСија без обавезног гледања материјалнх проблема ЕнЕчЕсa. Како се облаче тако се и хране.
Боривоје Банковић
Није то само питање шивења у земљама трећег света. Квалитет одеће је драстично опао. До пре десетак година сам још имао поједине комаде одеће купљене крајем осамдесетих. Данас је незамисливо да нешто траје више од неколико година. Можда звучи као клише да је некада све било боље, али то је заиста тако. Некада су ствари прављене да трају, данас се све прави да би се бацило и купило друго. На све се примењује концепт планираног застаревања, па чак и на одећу. Пазарски џинс из времена санкција је појам за ово што нам се данас нуди.
Gdje je zarada
Zarade su ogromne a taj 1 peni je vrhunac hipokrizije. Neka plate one u Bangladesu vise (rade za 55€ mjesecno) i nece biti majci od 2-3 funte i prepunih ormara. Njih niko i ne spominje. Carobna rijec "globalno otopljavanje" to je problem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља