понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.03.2019. у 17:27 Др Милан Шкулић
Сећање на aкадемикa Слободана Перовића

Великан који је писао срцем

Професор Перовић је био сјајан пример да оно познато – мало руках, малена и снага, не мора баш увек бити тако, па је својим делом, бројем књига и других радова, Копаоничком школом природног права, Преднацртом грађанског законика, али и предавањима и говорима, показао да се и са мало „рука” може постићи много
(Фото Крунски савет)

Академик проф. др Слободан Перовић напустио нас је 17. фебруара ове године. Некако у слично време умрла су два раба божија. Трагична смрт певача народне музике Шабана Шаулића била је ударна вест у медијима, а одлазак у вечност једног академика и великог професора Правног факултета Универзитета у Београду није био тако велика медијска „бомба”. То је можда и нормално у времену и приликама у којима живимо и свакако није разлог за неку нову песму о „Два раба”, коју је својевремено спевао Бранислав Нушић. Велико дело професора Перовића, бар у круговима права и науке, вечно ће живети.

Професор Перовић је рођен 1932. године, дипломирао на Правном факултету у Београду 1956, на истом факултету докторирао 1963, на коме је биран у сва универзитетска звања. Матични предмет му је било грађанско право, посебно облигационо право. Аутор је више књига, уџбеника и монографија, научних студија и великог броја радова из области грађанског права, компаративног права и филозофије права. Нека од ових дела објављена су на француском, немачком и енглеском језику, као и на мађарском, пољском, руском, шпанском и кинеском. Био је председник Савеза Удружења правника Србије и Републике Српске, а раније председник Удружења правника Југославије. Оснивач је Копаоничке школе природног права, која је од 2005. године под покровитељством Унеска. Био је Председник суда Србије и Црне Горе од његовог оснивања 2004. године, па до престанка Државне заједнице Србија и Црна Гора, председник Комисије за израду Грађанског законика Републике Србије, члан неколико академија наука и уметности: словеначке, црногорске, Републике Српске, македонске, а однедавно и Руске академије природних наука. Носилац је Ордена Карађорђеве звезде и бројних повеља и признања.

Након набрајања само делића онога што је професор Перовић био, вреди истаћи и шта никада није био. Никада није био члан ниједне политичке партије. Данас када, нажалост, многи све што јесу, дугују „прелетима” из партије у партију, овај податак има посебну тежину.

Лепе и далекосежне мисли је проф. Перовић годинама упућивао стотинама учесника Копаоничке школе природног права. Проф. Перовић је на достојанствен начин, користећи сјајне илустративне примере објашњавао значај разума за право, истичући да у особеној борби измећу чулности и рационалности, када је реч о праву, рационалност мора однети превагу јер само тада право остаје право и само тада снага права побеђује неправо. Сјајно је проф. Перовић ону Паскалову мисао о човеку који је једна трска, али трска која мисли, модификовао тако што ју је веома ефектно повезао с мислима великог Његоша о „једној сламци међу вихорове, али сламци која мисли”.

Проф. Перовић у истицању значаја разума за право, ипак није искључио и значај осећаја и осећања, који нису увек рационални. И ту се можемо подсетити Паскала, који је сматрао да су „две претераности: искључити разум, и признати само разум”, те истицао да „истину сазнајемо не само разумом него и срцем”. Када је реч о таквом начину сазнања истине, треба се сетити да је проф. Перовић оставио много писаних радова иза себе, а давно је речено и да оловка пише срцем.

Изузетно су вредне мисли проф. Перовића, којима је указивао на велику неправду, али и врхунско неправо, који су учињени према нашој земљи и нашем народу. Сјајно је објаснио да бомбардовање осиромашеним уранијумом суштински произлази из осиромашених умова морално осиромашене цивилизације и њене осиромашене културе.

Мисао о осиромашеном уранијуму осиромашених умова се сјајно надовезује на ону познату лепу мисао Његоша који је рекао: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”, а проф. Перовић је у много наврата одлично објаснио да топуз може бити и „топуз (не)права”, тако да и трагови таквих „неправника” смрде нечовјештвом.

Узвишена је и једна тужна мисао проф. Перовића када је указивао да је данас најтежа болест у свету болест глади. И та страшна болест, по свему судећи, као и бомбардовање осиромашеним уранијумом, произлази из деловања осиромашених умова.

Проф. Перовић је био сјајан пример да оно познато – мало руках, малена и снага, не мора баш увек бити тако, па је тако проф. Перовић својим делом, бројем својих књига и других радова, Преднацртом Грађанског законика, али и својим великим предавањима и говорима, показао да се некада и са мало „рука”, може постићи много.

Живеће дело овог великог професора. Нека је вечна слава професору Перовићу, којим ће се увек поносити Удружење правника Србије и Правни факултет Универзитета у Београду. 

*Професор Правног факултета Универзитета у Београду

*Председник Удружења правника Србије

Коментари10
342fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

професор Божидар Митровић, доктор правних наука
Слободан Перовић је био велики научник, професор и учитељ. Перовић је био оличење науке. У уџбенику "Облигационо право" по сваком важнијем питању износи је неколико различитих погледа и чак теорија које су тим појмом обухватале различите елементе који га чине. А онда је износио и своје мишљење и своје виђење који све елементи чине тај појам. То је наука. То је оно што су многи заборавили. Могуће да због тога никад није постао академик Српске академије науке и уметности која се руководи догмом јер је и Француску академију наука основао кардинал Ришеље а тамо где су догме Слобдан Перовић велики човек и велики научник - није био. Због тога неће бити претеривање да је наш велики учитељ не само симбол науке већ и сама наука. Он се упокојио али многи са универзитета се морају подсетити да нука подразумева различита мишљења и научне школе. Новине на Балкану и даље ретко спомињу оне који мисле својом главом и не иду у "комитеју/удбу"по своје мишљење а камоли оне који су у Крунском савету!
Milica
Da li je predsednik Aleksandar Vučić izjavio saučešće porodici Perović?
simon
sve i da jeste mediji to nisu zabelezili. Dakle sve jedno je. ko i da nije.
Miloš
Dokle smo stigli u Srbiji je i primer smrti akademika, profesora dr Slobodana Perovića. Koliko sam primetio nijedan list to nije objavio sem Politike, a pune su nam novine raznoraznih smrti. Neka je večna slava i hvala profesoru Peroviću.
Goran.
Večnaja pamjat ! Dao je svoj veliki doprinos svojoj Srbiji. To dali će neko primeniti u praksi njegov naučni rad nije do profesora. Pohvala za Politiku...
Marko Tomasevic
Andjela, pomenuti se bavio teorijom prava a ne primenom istog.Pravo primenjuju sudovi i ostali drzavni organi, doduse cesto posredstvom onih cije gore list pokojni profesor nikada nije zeleo da bude! Covek je bio retko vidjen pravnicki um. Komentar vam je za DVE NULE!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља