Баваниште – Она стара народна „Свету се не може угодити” обистињује се ових дана у јужнобанатском Баваништу. Само што су добили „прстен” око села у виду 40 година прижељкиване и готово деценију и по грађене обилазнице, те после сасвим оправданих апела како су животно угрожени, локално становништво, познатије као Пидике, опет није задовољно.
Заобилазни пут дужине пет километара пропустио је прва возила новембра прошле године и, што је много важније, пре свега тешке камионе, шлепере, који су деценијама секли, али и „исправљали” његове оштре, непрегледне кривине. Приређена је овим поводом велика свечаност, окупили се задовољни мештани, а врпцу пресекла премијерка Ана Брнабић. Само три месеца касније, расположење међу овдашњим живљем сасвим је другачије.
„Село је потпуно запустело. Тешког саобраћаја више нема, и то је у реду, али су те камионџије овде трошиле новац кад стану да направе паузу да се одморе. Због тога је било отворено и неколико ресторанчића и чевабџиница у центру, много више промета су имале и продавнице, а сада за такав посао више нема муштерија, зато што људи овде не иду у ресторане и ређе једу на киоску. Нешто мало промета још има са пецивом код школе, а шта ће бити када почну распусти?” пита се Баваништанац Бранко Грујић.
Почетак „прстена” око села, који је постао права медијска звезда, полази од улазу у село из правца Панчева и после пет километара улива се у магистрални пут на правцу за суседни Ковин, седиште истоимене општине. Његова изградња започета је званично пре 12 година, али је у више наврата прекидана. На дугом путу не тако дуге саобраћајнице испречиле су се својевремено поплаве, ванредно стање у земљи, обезбеђивање новца. Макадам који су пољопривредници користили као атарски пут четири лета је чекао асфалт док је пројектима и радовима управљало ЈП „Путеви Србије”, а средства у висини 3,5 милиона евра у целости дала држава.
Тако виновници честих саобраћајних удеса, који су још код Пожаревца излазили са ауто-пута избегавајући путарину, коначно заобилазе село у којем су почела да пљуште отпуштања радника због смањеног промета. Кукају Баваништанци да их је снашло неколико нових мука, с којима не знају шта ће, јер им лека, сва је прилика, нема.
„Биће и горе и тек ће да буде проблема”, мишљења је Дејан Јањић, још један мештанин. Он додаје да се нико није надао да ће тако дуго жељена обилазница „одсећи” село од света, а са првим сумраком неће бити ни живе душе да прође сокацима.
„Кад је у кафани у центру и кафићима било успутних гостију, највише шофера, и ми смо радије тамо одлазили. Те људе смо познавали, дружили се, одлазили на чашицу разговора, било је живље кад се мало поприча са неким ко дође са стране. Чујеш неке друге приче, шта има ново и ван села, а сада је све празно”, каже за наш лист Јањић, оцењујући да је за све је „крива” обилазница, јер је уклонила сеоске црне тачке, али и „сасвим збрисала Баваниште са мапе”.
„Од те приче нема ништа, никако се с оваквом оценом не слаже сељанин Добривоје Ђуричић и каже: „Овде је било прометније него на Ибарској магистрали. Нисте могли прећи пут, а да не претрчавате између камиона, шлепера… опасности на све стране. Људи су гинули, а сада коначно можемо да одахнемо. Прво еколошки, загађења од издувних гасова од толико возила више нема, четвртком можеш нормално да уђеш на уличну пијацу. Сто посто поздрављам ове промене, јер коначно имамо мира, овде је сада права милина”, вели Ђуричић, показујући почетак једне од седам сеоских кривина дуж које се некада протезала зелена ограда, а коју су камиони у међувремену уништили.
