понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.03.2019. у 22:00 Катарина Ђорђевић
У СУСРЕТ ДАНУ ЖЕНА

У протеклој деценији убијено 350 жена

Фо­то-тест „ко­је је бо­је ха­љи­на”, ко­ји је уз­бур­као дру­штве­не мре­же, Вој­ска спа­са је ис­ко­ри­сти­ла за кам­па­њу про­тив на­си­ља над женама „За­што је те­шко ви­де­ти цр­но и пла­во? Зло­ста­вље­на је јед­на од шест же­на. То ни­је илу­зи­ја” (Фото Војска спаса)

Упркос чињеници да из године у годину расте број закона, конвенција и прописа, који штите жену од насиља у породици, сваких десет дана једну жену убија најближи – муж, отац или брат. Статистика сведочи да је у претходних десет година око 350 жена у Србији завршило у читуљи након породичних свађа, а афоризам који кружи друштвеним мрежама „Нико не гарантује удатој жени да ће умрети природном смрћу” можда на најстрашнији начин сведочи о реалности у којој је жена најмање заштићена у свом дому.

Статистике такође говоре да свака трећа жена трпи неки облик физичког или психичког насиља. Случај Марије Лукић, службенице општине Брус, која је пријавила председника ове општине Милутина Јеличића за сексуално узнемиравање, након чега су њени лични подаци из здравственог картона завршили на друштвеним мрежама, заједно с адресом и матичним бројем, најбоља је илустрација тезе какав третман жртве насиља имају у нашем друштву.

Ни ту није био крај малтретирања и понижавања Марије Лукић. Цела општина Брус остала је без кабловске телевизије пет минута уочи телевизијске емисије у којој је она гостовала и испричала какве непријатне ситуације је пролазила током две године колико је радила као секретарица председника општине. Јеличић је у петак ипак поднео оставку, али, како су пренели медији, не својом вољом, већ под притиском Српске напредне странке чији је био члан.

Док социјални аналитичари оцењују да смо ми друштво које озбиљно толерише насиље и дозвољава га на различитим местима, координаторка Саветовалишта против насиља у породици Весна Станојевић тврди да свака жена може да постане жртва насиља. У сигурним женским кућама боравиле су жене готово свих образовних и социјалних профила, од чистачица до професорки универзитета.

„Све три сигурне женске куће стално су пуне – у њима се тренутно налази преко педесет жена и деце, а само током претходне године спас у последњи час у њима је потражило 164 жена и деце. Код нас бораве жене које су годинама батине буквално добијале за доручак, ручак и вечеру и нису имале подршку околине за излазак из тог породичног пакла. Многе жене долазе у сигурну кућу, јер једноставно немају куда да побегну од насилног партнера, а неке свесно избегавају одлазак код породице и пријатеља јер страхују да ће насилник покуцати на њихова врата и казнити их због пружања уточишта”, прича наша саговорница.

На питање – како коментарише парадокс да са порастом закона који штите жену од породичног насиља, расте и број жртава насиља, она одговара да промена закона, на жалост, не утиче на свест насилника, ни на убеђење околине да је насиље „приватна” ствар породице.

„Многа убиства била би спречена да су комшије позвале полицију, уместо што су појачавале телевизор када би чуле препознатљиву буку у суседном стану. Будући да многе особе кажу да се плаше освете пијаног и агресивног комшије, ја желим да подсетим да свако може да поднесе анонимну пријаву полицији”, истиче Весна Станојевић.

Она додаје да јој није јасно због чега се насиље у породици не гони по службеној дужности, већ је жена та која мора да поведе судски поступак против насилника. Пракса, наиме, говори да највећи број њих одустаје или прекида судски поступак због притиска породице и страха од освете насилника. Због тога се у пракси жртве насиља понекад суочавају с бизарним ситуацијама – уместо да насилника приведу када виде жену у модрицама, полиција подноси пријаву због ремећења јавног реда и мира, због чега на суд стижу оба супружника.

Иако је у првих годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици изречено око 10.000 хитних мера удаљења насилника из куће, односно заштите жртве, координаторка Саветовалишта против насиља у породици Весна Станојевић истиче да су у унутрашњости Србије лични односи јачи од сваког закона.

„Када живите у малом месту, у коме се сви међусобно познају и повезани су комшијским, кумовским, пријатељским и родбинским везама, вероватноћа да ће полиција доћи у кућу жене која је пријавила насиље и приведе домаћина изузетно је мала. Чак и ако се насилник ухапси и проведе у притвору месец дана, он се враћа у исту кућу и неретко прави прославу с музиком како би целом селу, а пре свега жени, показао ко је газда и колико је моћан. Податак да већина убијених жена није пријавила насиље говори о томе да оне нису имале поверења у институције или да су се плашиле реакције насилника”, наглашава наша саговорница.

Коментари19
67afb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra
Nisu prijavile i zato sto nisu imale podršku okoline. Prijatelji i ljudi koji okruzuju zene u tim trenucima imaju kljucnu funkciju. Svi smo odgovorni za nasilje i svi treba da radimo na sebi kako bismo pomogli i sebi i drugima i bili prava podrska.
Miloš
Možda ih bilo manje da žene znaju da se ponašaju u skladu sa normama društva i porodice, a ne da glume neko ludilo.
Ана
По дефиницији жена није беспомоћно,злостављано биће коју требају да чувају "Војска спаса", законодавци и разне феминистичке органиѕације.Жртве насиља су не само жене него и деца и мушкарци а међу насилницима и убцама има и жена ,чак и деце.Као што је већ примећену у коментарима у тексту се селективно дају подаци , сужава проблем насиља и читаоци наводе на одређене закључке.У сусрет дану жена ,који ће већина жена провести у дрштву својих даргих мушкараца,очекују се лепше теме.
Aleksandar Vuković
Koliko je muškaraca ubijeno u istom periodu? Koliko je mladih muškaraca izvršilo samoubistvo u poređenju sa devojkama?
Boris
Bilo bi korektno navesti broj ubijenih muškaraca za isti vremenski period.
Roj
Nadam se da mislite, koliko je muškaraca ubijeno od ženske ruke!
NenadM
Pa taman posla da to objave, u Srbiji se godisnje u proseku ubije 1400 osoba od cega su malo ispod 80% muskarci ali naravno nikada nece biti obavljeno istrazivanje koliko njih podigne ruku na sebe usled dusevnog maltretiranja svojih supruga, omalovazavanja itd. Koliko puta ste samo culi zene da pljuju svoje supruge pred svima "nista mi nisi pruzio, ti si nesposoban". Kada bi se objavilo takvo istrazivanje i videlo da npr za godinu dana umre vise muskaraca od zena nego sto umre zena od muskaraca za 10 godina doticne feministkinje bi ostale bez donacija i masnih plata zbog kojih se i "bore za prava zena"
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља