четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:38

Међународна мисија у Хрватској због забрињавајућег стања у медијима

понедељак, 04.03.2019. у 15:04
(Фото Бета/АП)

ЗАГРЕБ – Мисија представника Медијске организације југоисточне Европе (СЕЕМО), Европске федерације новинара (ЕФЈ), Европске радиодифузијске уније (ЕБУ) и Посматрачка мисија за подручје Балкана и Кавказа - Трансеуропа (ОБЦ) долази у посету Хрватској поводом забрињавајућег стања у хрватским медијима, саопштило је данас Хрватско новинарско друштво (ХНД).

Међународна мисија боравиће у Хрватској 6. и 7. марта да би добила додатне информације о тренутној ситуацији у медијима у Хрватској. Реч је о трећој посети у последње три године.

Мисија је после посете у јануару 2018. закључила да су стање на Хрватској радиотелевизији, пораст говора мржње и недовршена медијска политика највећи проблеми на хрватској медијској сцени, а средином исте године објавила је извештај под називом „Хрватска: говор мржње у порасту, али има наде за промене”, са низом препорука за побољшање ситуације.

Представници међународне мисије долазе у Хрватску само неколико дана после великог протеста новинара у Загребу против цензуре, тужби против медија и новинара, као и уништавања новинарства као јавног добра, преноси Бета.

Више стотина новинара учествовало је на протесту у организацији ХНД под слоганом „Отели сте медије, новинарство не дамо!”.

Новинари су у протестној колони прошли поред Министарства културе, седишта Универзитета у Загребу, а потом дошли до седишта Владе на Марковом тргу, где су оставили својих осам захтева против цензуре, међу осталим, да се прекине злоупотреба судских тужби, да се законски заштите новинари који упозоравају на притиске којима су изложени, као и захтев за разрешење водства Хрватске радиотелевизије (ХРТ).

Међу захтевима су и хитно проналажење и процесуирање нападача на новинаре и онемогућавање локалним шерифима да узурпирају медије.

Премијер Андреј Пленковић изјавио је данас да је сто одсто уверен да проблем слободе медија у Хрватској не постоји тако како се се то жели представити.

„Сто посто сам уверен да не постоји проблем слободе медија на који се настоји алудирати, антиципирати, интернационализовати овако како се то жели представити у Хрватској”, рекао је Пленковић новинарима у Загребу и додао да не постоји „нека рука која проводи цензуру”.

Он је, међутим, рекао да ће о захтевима новинара разговарати с министарком културе Нином Обуљен-Коржинек и видети има ли елемената који се тичу медијске политике који могу бити бољи, који се тичу финансирања профитних и непрофитних медија.

Уочи новинарског протеста у суботу, више политичких странака, углавном опозиционих, и невладиних организација учествовало је у вишедневном бојкоту ХРТ због чак 36 тужби који је хрватски јавни сервис покренуо против новинара и медија.

Према подацима струковне организације, јавни сервис досад је поднео најмање 36 тужби против новинара и медија ради заштите части и угледа, од којих су два против новинарске организације и њених представника. Највише тужби, по седам, ХРТ је поднео против недељника Национал и портала Индекс, а на попису тужених су готово сви значајнији писани медији у земљи.

Укупна висина тражених одштетних захтева износи око 2, 3 милиона куна (300.000 евра).

По почетку бојкота, генерални директор ХРТ Казимир Бачић изјавио је да је та телевизијска кућа због тужби подигнутих у сврху заштите части и угледа, изложена политичком притиску и оркестрираним нападима. Он је у саопштењу навео да „ХРТ не жели да буде средство дневно политичких размирица и предизборних кампања било које политичке оријентације” и додао да је „ХРТ покренуо поступке мирења с туженим издавачима”.


Коментари0
c31be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља