понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Студентска оаза у Лепосавићу

Тишина, мир, чисте собе, ваздух без дуванског дима, а стандард на нивоу европских студентских домова. – Академаци се придржавају правила „ред, рад и дисциплина”
Аутор: Биљана Радомировићпонедељак, 04.03.2019. у 23:00
Цимерке и колегинице: Марија Цвијовић, Миланка Радусиновић и Дина Маслак, бруцошкиње Учитељског факултета (Фото Б. Радомировић)

Лепосавић – На портирници Студентског дома број један, једног од два студентска комплекса у Лепосавићу, дочекује нас црн, крупан момак, легитимише и упућује у канцеларију управника Николе Виторовића.

Тишина, као да смо у библиотеци, као да нисмо у посети девојкама и момцима од којих су многи тек закорачили у нови живот, одвојени од свог места, од родитеља, безбрижног средњошколског живота.

У 44 собе сместило се 176 студената прве, друге и неколико студената треће године Учитељског факултета, Факултета за физичку културу, Пољопривредног факултета, Високе економске и Високе техничке школе.

На првом спрату су собе за студенте, на другом за студенткиње.

Двоспратна зграда, новијег датума, одише миром.

„Ово је њихова друга кућа. Поштује се ред, дисциплина, а студентима је јасно да је њихов задатак да уче и да се понашају домаћински. Онако како су их родитељи учили. А ми према њима поступамо очински. Ту смо за њих 24 сата и они то знају. Знају да могу да се обрате и мени или било коме од радника, у свако доба”, каже Виторовић. На место управника дошао је крајем 2017. године и за њега, како смо касније чули, сви имају само речи хвале.

Не пропушта Виторовић да каже да је, захваљујући директору Студентског центра Приштина с привременим седиштем у Косовској Митровици Јову Поповићу, студентски стандард подигнут на највиши ниво, на чему могу да позавиде и већи центри, не само у централној Србији већ и у региону.

Управник додаје да се у овом студентском дому негује фамилијарни однос, без обзира на то одакле деца долазе, које су вере и нације.

Покуцали смо на врата собе број 27. Отвара нам Дина Маслак, студенткиња прве године Учитељског факултета. Из Бијелог Поља је, као и Марија Цвијовић, а Миланка Радусиновић је у Лепосавић дошла из Подгорице.

Вршњакиње су, све три имају по 19 година. И све три су обучене у розе џемпере.

„Све Црногорке”, кренусмо причу.

Стиде се, одговарају само на оно што питамо!

Још не могу да се навикну на студентски живот, па на сваке две, три недеље иду кући.

„Највише времена проводимо на факултету, али и у соби, где можемо да учимо”, говори Дина, слатка девојка крупних црних очију, којој недостају родитељи, али и брат Денис, ученик другог разреда средње школе.

И Миланка се ужелела родитеља, сестре и двојице браће, али се чују телефоном бесплатно, јер је цео дом покривен бежичним интернетом.

„Лежемо рано, јер морамо да поранимо на предавања. Слабо излазимо у град, јер овде имамо све. Храну у мензи, а близу нам је и продавница, ако нам нешто затреба. У клубу можемо да гледам телевизију, а имамо могућност и да се рекреирамо у спортској сали”, тихо говори Марија, која се као и њене цимерке спремала за предавања.

Учитељски факултет је, као и Факултет за физичку културу, у кругу студентских домова.

У чистој, девојачкој соби, све под конац. На полицама плишане играчке, на сточићу опране шоље од чаја.

Завирисмо и у купатило, у којем 24 сата има топле воде. Полице пуне шампона, крема, дезодоранаса, као у каквој малој козметичкој радњи.

У соби 33 Анђа Попара, плава девојка, студенткиња прве године Учитељског факултета, али и Факултета савремених уметности, Одсека глуме, у Београду.

Из Крушевца је, а ниједног момента се није предомишљала да ли да започне студије на Космету.

„Да, родитељи су се бринули када сам решила да овде упишем факултет. И сада, кад год чују да овде није баш мирно, да се нешто догодило било где на Космету, уплашени зову. Смирујем их, убеђујем да не брину”, прича нежна плавуша.

Њена цимерка Јелена Зубац из Косовске Митровице је такође студент прве године Учитељског факултета. Каже да се навикла на Лепосавић.

„Незгодно ми је да путујем због обавеза на факултету, па сам у дому. Али, недељно идем кући”, казује ова висока девојка, дуге косе везане у реп.

Све време разговора ове две бруцошкиње нису скидале осмех с лица.

Собе у овом студентском дому немају терасе. Веш суше у купатилу, а на прозорима није било ниједне тегле са зимницом, која је иначе својствена студентским собама било где у ово доба.

Чујемо забрањено је било шта стављати на симс од прозора!

Такав је овде ред. А ред је и да собе буду чисте, да се по зидовима ништа не лепи и да на њима могу једино да стоје лампе постављене изнад сваког кревета.

Забрањено је и пушење у собама. Кажњиво је, а приметисмо да се у ниједној од соба, чак ни у мушкој није осетио мирис цигарете.

У ходнику тишина коју ни спремачице нису реметиле.

На првом спрату, у соби број седам, затекосмо Ервина Мехметија из села Љубошта из Горе, студента Факултета за физичко васпитање, Лазара Караџића из Лапљег Села, који студира пољопривреду у Лешку, Николу Данића из Ливађа, који се определио за Учитељски факултет.

Нису сви цимери, али се добро слажу. Убрзо су им се придружили Саша Вуксановић и Ђорђе Максимовић, обојица студенти Високе економске школе.

Саша, високи плавушан, родом је из Прилужја, а већ неколико година са родитељима и братом живи у Крагујевцу.

Ђорђе је из Новог Пазара. Њему је најближе да стигне до куће, па одлази сваке недеље.

Кажу да иду у теретану која је у склопу студентског дома, а воле да сврате и у кафиће у граду.

„Посете су нам дозвољене до 23 сата. У један по поноћи закључавају се врата студентског дома. Дешава се да управник бане у пола ноћи. Само чујемо, дошао је. А зна и да нас зове телефоном кад је нека лоша ситуација да види да ли смо безбедно стигли кући”, скоро углас говоре момци.

Кажу да чак имају и управников број телефона и да у свако доба могу да га позову и да рачунају на њега.

„Наш управник је посебан. По кораку га препознајемо кад прође ходником. Као официр”, смеју се, опет углас.

Причају да је дом број један, својеврсна оаза у Лепосавићу. Нема буке, нема гласног славља. Чак се и на прославама рођендана музика једва чује.

Кажу да су навикли на Лепосавић, а кад имају времена оду и до Косовске Митровице.

Излазимо из собе чистих зидова, чистог пода, као да су у њој девојке.

На ходнику се мимоилазимо с Јасном, Јованом, Катарином, Јулијаном. Већ се враћају са факултета.

Поново смо код управника Виторовића. Заједно полазимо ка теретани, али и котларници. Кренуо је да провери да ли грејање добро функционише. Уосталом, управник је машински инжењер по струци, па му провера котларнице, која греје студентске домове, два факултета, Високу економску школу, али и Културни центар, дође као друго занимање.

Студенти су се размилели. Време је ручка. Они који су завршили с оброком одмарају се на клупама у парку. Изашли су да се огреју на зубатом фебруарском сунцу. Није им сметао хладан ветар који се укрштао с Копаоника и Рогозне.

А кад дође викенд, по дворишту студентског градића, али и улицама Лепосавића, тамо ка аутобуској станици, само се чују точкићи кофера који вуку студенти, накратко напуштајући север Космета. Натоварени и путним торбама, одлазе својим најближима, својим кућама, да би се после само два дана поново вратили у своју оазу мира и студентским обавезама.

По капацитету трећи у Србији

„Наш студентски центар превазилази друге у Србији, па се по стандарду може поредити са сличним установама у Европи. По капацитету смо трећи у Србији, после Београда и Новог Сада”, каже за „Политику” управник Никола Виторовић.

„Имамо утисак да држава Србија чак и више брине о нама, издвајајући значајнија средства, с циљем да се наша деца не осећају инфериорно у односу на веће средине, а има и у виду да је ово трусно подручје”.


Коментари0
01119
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља