уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Мрежа подршке жртвама и сведоцима у целој земљи

Жртве имају право да знају када је учинилац кривичног дела изашао из затвора на слободу, предвиђа нацрт националне стратегије
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 04.03.2019. у 23:00
(Фото Т. Јањић)

Чак 75 милиона људи у Европској унији, или 15 одсто становништва, било је жртва неког кривичног дела. То је податак Европске комисије за 2017. годину, који је изнео државни секретар Министарства правде Радомир Илић када је недавно представљен нацрт „Националне стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела” за период од 2019. до 2025. године.

Стратегија налаже да се на читавој територији Републике Србије успостави мрежа служби за подршку жртвама и сведоцима. Сада такве службе постоје само у једном броју судова и тужилаштава, Тужилаштву за ратне злочине, Тужилаштву за организовани криминал и Првом основном јавном тужилаштву у Београду, као и при појединим центрима за социјални рад и организацијама цивилног друштва. Неопходно је, међутим, да географска распрострањеност и квалитет услуга ових служби буде уједначена на целој територији Србије, са умрежавањем свих служби и јединственом базом података.

Стратегија предвиђа и оснивање кол-центра, како би свака жртва имала могућност да се обрати државној служби за помоћ и подршку.

– Свако од нас може постати жртва. Заштита жртава кривичних дела је дужност државе и друштва – речено је прошле недеље поводом обележавања Европског дана жртава.

Поред успостављања националне мреже служби подршке, што је први циљ стратегије, постављена су још два специфична циља: унапређење заштите жртава и сведока и подизање свести о њиховим правима. У томе ће значајну улогу имати медији, а посебна пажња посвећена је нарочито осетљивим категоријама жртава и сведока, као што су деца, жртве родно заснованог насиља и трговине људима.

– Жртве кривичних дела су свакако најрањивији учесници кривичног поступка. Они своје прве контакте остварују са полицијом и тужиоцем, а тај први контакт је веома важан. Неопходна је заштита интереса деце, која не треба да буду саслушавана у службеним просторијама – рекла је Татјана Лагумџија, члан Државног већа тужилаца.

Појам жртве дефинисан је у нацрту стратегије: „Жртва је физичко лице које је претрпело штету, укључујући физичку, психичку или емоционалну штету или економски губитак који је непосредно проузрокован кривичним делом, као и чланови породице лица чија је смрт непосредно проузрокована кривичним делом и који су претрпели штету као последицу смрти тог лица, односно непосредне жртве.”

– Живот се мења оног тренутка када неко постане жртва кривичног дела. Без обзира на то шта је до тада радио и шта је био, човек се мења од момента када постане жртва и зато мора имати подршку – рекла је др Милица Колаковић Бојовић из Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Стратегија сугерише прописивање мера којим би се обезбедило избегавање контакта између жртве и учиниоца кривичног дела, заштита у току спровођења доказних радњи као што су испитивање или вештачење, као и заштита приватности.

Заменик републичког јавног тужиоца Тамара Мировић најавила је могућност да се о одштети за жртву одлучује у кривичном поступку, а не у парници.

– Судија који води кривични поступак сада не одлучује о износу штете, него упућује оштећеног на покретање парничног поступка. Сада је интенција да се о имовинскоправном захтеву жртве одлучи у кривичном поступку. На тај начин смањиће се број парничних поступака за накнаду штете – рекла је Тамара Мировић.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић указао је да парнице за накнаду штете често трају годинама и изискују нове трошкове и трауме за жртву. Због тога је важно да се успостави адекватан систем за сатисфакцију жртава.

Правосудни органи ће убудуће водити рачуна и о томе да жртве буду поштеђене такозване секундарне виктимизације која се догађа сваки пут када морају поново да говоре о преживљеној трауми. Осим тога, жртве ће увек бити обавештене о томе како могу да добију психолошку подршку и имаће право на дугорочну терапију после завршеног судског поступка.

Једна од значајних новина је и то што ће жртве насиља имати право да буду информисане о томе када је учинилац кривичног дела изашао из затвора на слободу. Жртве ће имати право на бесплатну правну и медицинску помоћ, збрињавање у оквиру сигурних кућа и укључивање у програме психосоцијалног и економског оснаживања.

Пројекат подршке жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији, под мотом „Нисте сами”, спроводи мисија ОЕБС-а у Србији а финансира Европска унија са 1,5 милиона евра.

У израду стратегије биле су укључене све надлежне институције – Републичко јавно тужилаштво, Врховни касациони суд, Државно веће тужилаца, Високи савет судства, Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и невладине организације Јуком, Астра и Српско удружење за кривично правну теорију и праксу.


Коментари1
c7a32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Цицка 20:07
Ја сам једна од жртви и остала жртва па тврдим да са оволико институција ништа се неће променити а колико је институција ево : У израду стратегије биле су укључене све надлежне институције – Републичко јавно тужилаштво, Врховни касациони суд, Државно веће тужилаца, Високи савет судства, Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и невладине организације Јуком, Астра и Српско удружење за кривично правну теорију и праксу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља