понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Од „Балканских источника” до заборава

Књига Милана Будимира, нашег најзначајнијег класичног филолога, издата је 1969. године. – Дао је допринос филологији, археологији, балканологији… а данас нема ни улицу са својим именом
Аутор: Ана Вуковићпонедељак, 04.03.2019. у 22:00
Кућа у којој је живео Милан Будимир (Фо­то­гра­фи­је Ана Ву­ко­вић)

Више пута због бунтовничког става робовао је по којекаквим казаматима, Гаврила Принципа је подучавао латинском језику, а упркос томе што је ослепео пре тридесете године, у завештање нам је оставио најзначајнија дела класичне филологије и велики допринос археологији, балканологији, етнологији, историји религије… Ове године обележава се пола века од како је изашло дело „Балкански источници” Милана Будимира, великана кога је шира јавност готово заборавила. Реч је о књизи која је синтеза целог његовог научног рада дугог четири деценије, а бави се значајем старог и новог Балкана за нас, али и за цео свет.

– Бавио се класичним језицима, истраживањима из античке лингвистике и књижевности, и старобалканским језицима. Студије је завршио у Бечу и после тога је радио као професор на Универзитету у Београду. Библиотека Савеза слепих носи његово име, што је нама велика част. Драго нам је што је један тако значајан човек повезан са нашом установом. Уједно, мислимо да његово име на прави начин репрезентује ову институцију будући да је и сам Будимир припадао популацији којој је она намењена – каже Борис Дончић, запослен у овој библиотеци.

Портрет у Библиотеци Савеза слепих  

Осим овде, Будимира се сећају у научним круговима, и у Српској академији наука и уметности, чији је дописни члан био од 1948. године, а редовни од 1955. Иако постоји таква иницијатива, по њему још није именован ни најмањи сокак у Београду, чија би табла, можда, навела неке млађе људе да се запитају ко је Будимир и заинтересују за његов изузетно плодан рад.

Рођен је 2. новембра 1891. године у Мркоњић Граду, а како је својевремено говорио, био је приморан да се бави филологијом јер му је мајка говорила икавским, а отац ијекавским наречјем. Међутим, како нам открива Будимиров унук по ћерки, Зоран Плавшић, некадашњи новинар нашег листа, он је ипак више нагињао математици. Случај је међутим хтео да му буде одобрена стипендија за језике, па се управо тој области и посветио.

Још као студент показао је немиран дух, а био је близак организацији „Млада Босна”. Када је Принцип желео да пређе из трговачке школе у гимназију, баш Будимир му је био тутор за латински језик.

– У једном тексту још 1938. године писао је да опасност прети од Немачке. Бавио се револуционарним радом и као студент, па је због тога изгубио аустроугарску стипендију. Зато што је више пута био у затворима, изгубио је и вид – прича Плавшић.

Будимиров унук станује у кући у коју се његов деда доселио 1931. године из Професорске колоније.

– Некада је постојао један покрет који се звао Радничка демократска напредна омладина. Тако је и моја мајка Радена добила име. Она се удала за мог оца, Николу Плавшића који је био комуниста па се није слагао са дедом. Тако да једно време у детињству нисам живео са њим. Али, причали су ми да је, када сам се родио, у Тиршовој улици, као треће дете у ослобођеном Београду, деда извадио једну фотељу, ставио је на шпедитерска кола и тако су ме довезли кући – прича Зоран.

Пошто је његов дека био слеп, највише се о њему старала жена Цвијета, а кроз кућу су стално пролазили студенти. Будимир им је диктирао текстове, па је тако себе у шали називао „диктатором”.

– Тачно је знао где му се која књига налази на полици. Устао би из фотеље, пружио ми је и тражио да му пронађем део који му је потребан. Радио је од 9 ујутру до поднева, па онда од 16 до 19 сати. Често је тражио да му читам, а ја сам имао проблем јер сам знао само француски и енглески. Он је говорио четири језика, а служио се са њих 12, 13 – присећа се Плавшић времена које је проводио са дедом.

Радни сто који је његов унук сачувао

Милан Будимир је, каже, био пасионирани слушалац радија. Тако је једном чуо да је у Загребу изашао нови генератор и свом унуку предложио да му то буде тема за матурски рад. Наручили су научни часопис из Хрватске, а онда је Зоран одушевио професоре причајући о овој, потпуно новој теми о којој они тад нису ништа знали.

– Учио је своје студенте да размишљају и тврдио да није довољно изучавати само латински и грчки, већ истраживати много дубље. Сматрао је да смо ми, Срби, били на „извору” јер смо били близу античке Грчке, а да су сви остали језици и културе „чорбине чорбе чорба”. Култура се одатле, говорио је, проширила прво на Рим, а тек онда на читаву Европу – казује Плавшић додајући да је његов деда издавао неколико часописа о балканским народима и пореклу Срба.

Био је то човек који је са Ивом Андрићем по смедеревском крају бирао вина, а уједно друговао и са берберином Богољубом који му је долазио на свака два дана да га брије. Познавао је тајне језика и културе, али је, упркос томе што је био слеп, знао да чисти грашак и спрема вечере по рецептима које је научио док је био кувар у аустроугарској војсци. И док се свакодневно бавио менталном „атлетиком” пишући књиге, студије, расправе и чланке, сваког јутра радио је и „фискултуру”. И то тако, објашњава Плавшић, што је намештао кревете себи и жени. Ујутру је, знало се, имао обичај и да из ормарића узме флашу ракије, и повуче само један гутљај, да пропере грло. 


Коментари3
b1f5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Лазић
Академик Милан Будимир свакако заслужује улицу у Београду, али многима је промакло да је по њему названа библиотека Савеза слепих Србије, она при дну Јеврејске улице, једна од највећих и најбоље опремљених на Балкану.
Зорица Аврамовић
Прича занимљива, лепа, топла, по мало тужна... Зар улица, у којој се налази кућа са слике, у којој је живео академик Будимир, не може, или може да понесе име Милана Будимира?Зар нека улица у близини Економског факултета, и Улице Гаврила Принципа, не може да понесе име његовог саборца? Највише ми се допадају оне реченице, у којима аутор "Балканских источника" говори о култури античке Грчке, којој смо ми били близу, а која се "прво проширила на Рим". Реч је, наиме, о држави Грка, која се у то време звала Мегали Елада, и која се протезала до Рима. Отуда знак цара Константина (признао хришћанство), грчка слова: Ро, Хи, Алфа! А на прослави јубилеја пре неколико година, колико се сећам, позван је само амбасадор Италије...
Зорица Аврамовић
@З. А. Моја брзоплетост! Поред грчких слова Ро, Хи, на Константиновом знаку је уписано и слово омега (велико слово о), а не алфа. Грци за Александра Великог кажу О Мегас (О означава мушки род). Велико извињење свима!
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља