понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:38

Иницијатива за плаћање само делотворних лекова

Стручњаци сматрају да би у Србији било добро применити модел по коме здравствени систем плаћа произвођачу само за терапију ефикасну за пацијента
Аутор: Данијела Давидов-Кесаруторак, 05.03.2019. у 23:00
Потребно је мерити резултате успешности лечења сваког пацијента (Фото EPA/Darek Delmanovicz Poland out)

Платити лек који делује и који је пацијентима помогао да оздраве, на оне лоше који нису дали учинак не трошити паре. Уз помоћ компјутера то је врло лако применити, што значи да би добро развијен информациони систем и прецизна статистика ускоро могли да промене начин набавке лекова.

Како је за „Политику” појаснила др Aна Говедарица, потпредседница Српско-швајцарске привредне коморе, која ће на ову тему говорити на Копаоник бизнису форуму, тренутно се базично мери само цена лека која се види као трошак, али се не мере економски резултати његове примене: колике су уштеде остварене његовим коришћењем, на пример, мањим бројем дана проведених у болници, краћим одсуствовањем с посла, могућностима да се искључе неке друге терапије, јер побољшање квалитета живота пацијента углавном не улази у те калкулације.

– Није исто ако је пацијент везан за кревет или мора сваког дана да иде на терапију и кад особа живи нормалним животом. Питање је и да ли је нека терапија онколошком пацијенту продужила живот за годину, две или пет, да ли је поправљен квалитет живота особе оболеле од хемофилије и у којој мери. Зато је битно да се и у Србији мере резултати успешности лечења сваког пацијента, али и сви трошкови који настају током читавог циклуса лечења – сматра др Говедарица.

Наша саговорница истиче да постоји још један напредан модел сарадње здравствених система и фармацеутске индустрије који се успешно примењује у добро организованим здравственим системима, а може да се користи и у Србији. Реч је о такозваном pay for perfomance систему. Најједноставније речено, то је подела ризика: здравствени систем плаћа произвођачу лека само за оне терапије које су биле ефикасне код пацијента, а за оне које нису дале задовољавајући резултат – не.

– Овај систем је могуће применити у терапеутским областима код којих постоји велики број пацијената и код којих је могуће јасно одредити шта је успешно лечење, а шта није. Верујемо да би у Србији овај систем могао да на почетку да буде примењен кроз пилот-програме, на пример, код карцинома плућа или дојке, а да се на основу тих искустава даље проширује на друге терапијске области – додаје др Говедарица.

Уз коришћење моћних информатичких платформи које у великој мери већ постоје у Србији, оптимизација свих здравствених ресурса никада није била ближа. Базе података у здравству су изузетно велике, а основе савремене медицине толико су ослоњене на ИТ сектор да ће лечење без рачунара и приступа мрежи информација у блиској будућности бити изузетно тешко. Управо та „зависност” медицине од ИТ платформи може да представља историјску шансу да Србија, уз сачувано језгро квалитетних здравствених радника, направи корак од седам миља и прикључи се групи земаља са врхунском здравственом заштитом. Др Говедарица наглашава да експерти у овој области тврде да је уз мање модификације постојећих информатичких платформи у Србији могуће направити систем у коме није немогућа мисија добити све информације које су потребне за ефикасно лечење.

– У Србији можемо да урадимо геномски профил пацијената који болују од малигних болести. То нам омогућава да туморе прецизно и ефикасно лечимо. Замислите колики је то помак за туморе који се тешко или недовољно успешно лече. Дакле, први корак од седам миља смо већ направили. Нова медицина је закорачила – додала је др Говедарица.


Коментари4
85d6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Све што је описано је делотворно и има смисла али је много компликовано.Најједноставније је лаб анализама утврдити концентрацију активне супстанце у леку и тако одређивати цену лека.
Стеван Марковић -Париз
Тешко ми је да разумем како то да постоје људи који , не обавестивши се, „загризу“ у неки проблем који јесте интересантан, али о којем не знају довољно. Мало знања је опасна ствар, рече неко. Лекова који су „сигурно“ ефикасни је мало. Обично су деловања лекова једва приметна или неспецифична. У већим дозама су ефекти или општи или чак токсични. А нема ни довољно студија које су сигурне. Нема клиничких студија за највише кришћене лекове, аспирин или за многе лекове против болова... Али ентузијасти „гризу“. Некима је ИТ технологија завртела мозак. Дакле, да закључим. Има ефикасних лекова, али велики број лекова се тешко може окарактерисати на начин како то аутор текста чини. Антиканзерозни лекови, аналгетици, психотропни лекови су све категорије лекова који по поменутој логици спадају у „неефикасне“. Можда би могли да се плаћају они лекови за које постоји евиденцијом заснована ефикасност (ЕБМ) а они који су на најнижој лествици ЕБМ да се не плаћају? Али и то остаје проблематично.
Bane
Kao doktor nauka sa dvadesetogodisnjim iskustvom u oblasti onkologije mogu reci da je zadnja recenica cista magla. Sve razvijenije zemlje sveta rade ovaj test, radim ga i ja licno, ali stopa izlecivosti raka nije povecana. A i cela ova prica je samo magla, koliko vidim!
Mr Ph
Zašto radite stvar koja je magla i time trošite pare poreskih obveznika ili u slučaju privatnog sektora pare svojih pacijenata? Možda ste doktor nauka ali (farma)ekonomija Vam nije jača strana...
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља