среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Да ли мама „боље” храни и облачи дете

Што је емотивни однос са партнерком квалитетнији, отац ће више бити код куће и бавити се децом, каже др Драган Станојевић
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 05.03.2019. у 23:00
У родитељству је важна подела обавеза (Фото Д. Јевремовић)

Савремени отац сматра да је његова доминантна улога да буде хранитељ породице. Упркос чињеници да не постоје никакви биолошки ни психолошки докази да мајка боље од тате храни дете, повија га, облачи и учи, највећи број очева не учествује у већини активности око новог члана породице. Њихов ангажман углавном се своди на забављање и успављивање бебе. Тек кад дете почне да расте, очеви почињу да преузимају поједине родитељске обавезе, али су и даље у позицији да бирају чиме ће се бавити – највећи број њих наставља да заобилази досадне и репетитивне активности као што су храњење, облачење, купање и успављивање и најчешће води децу у вртић, школу и на ваннаставне активности.

Овим речима очеве нове генерације портретише др Драган Станојевић, доцент на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, који у свом докторском раду под називом „Ново очинство у Србији – социолошка студија о праксама и идентитетима очева” доказује да је тек сваки двадесети отац у нашој земљи комплетно укључен у родитељство.

– Ова студија показује да четвртина очева уопште није укључена у негу деце, 12 процената је веома ниско укључено, а трећина је високо укључена. Нега деце подразумева храњење, купање, забављање и читање, преповијање и успављивање. Очеви који су учествовали у овом истраживању показали су нижи степен укључености и у индиректне активности око детета, у смислу чишћења, прања одеће, пеглања, спремања оброка, одвођења детета у вртић. Највише дељене активности су одвођење детета код лекара, одвођење деце на ваншколске активности, одлазак на родитељске састанке и помагање детету око школских задатака. Кад је реч о великом детету, са повећањем година старости оца долази до смањења његове укључености у обавезе. Занимљиво је, међутим, да мушкарци сматрају да је мали корак који направе у правцу родне равноправности синоним за пуну равноправност полова – примера ради, ако са децом решавају само домаће задатке сматрају да сто одсто учествују у родитељству – у шали истиче др Станојевић.

Иако су кроз нашу средину почели да дувају неки нови ветрови еманципације, стиче се утисак да је родитељство и даље „женско” занимање. У прилог тој тези говори и податак да тек сваки двестоти отац узима породиљско, односно одсуство ради неге детета, иако је законодавац још 2001. године дозволио очевима ову могућност. Студија Републичког завода за статистику показује да се просечни отац родитељством бави – једанаест минута дневно.

Мада не постоји формула на основу које се може израчунати вероватноћа да ће се отац бавити дететом, пракса говори да су ангажованији они мушкарци чије су мајке биле запослене, а очеви радили кућне послове.

– Ако су односи у породици складни и ако међу супружницима постоји виши степен интимности, то у великој мери утиче на укључивање очева у родитељство. Занимљиво је да су очеви који су имали лоше искуство са својим родитељима много бољи и брижнији родитељи. Треба рећи и то да је за складан партнерски однос веома важно да партнери одвоје време само за себе, односно да имају баке и деке које могу да преузму дете викендом или током недеље. Ипак, мислим да је од кључне важности мотивација самог оца – ако он није мотивисан, „случајно” ће му загорети млеко, разбиће тањир, заборавиће да промени пелене... Доказано је и да постоји директна веза између квалитета интимности, сексуалног живота и укључености оца у родитељство. Што је емотивни однос са партнерком квалитетнији, он ће више бити код куће и бавити се децом. Ако није, он ће „бежати” у кафану или на фудбал. Међутим, важан део мотивације је и страх од развода, односно одвајање од детета – објашњава наш саговорник.

Др Драган Станојевић сматра да за мушкарце најснажнију мотивацију да се баве очинством представља сазнање да брак више није сигурна лука на дужи рок, да расте број супруга које траже развод и да је веза са дететом – једини стабилни однос.

– То је емоционално сидро мушкарца. Због тога мењају своје понашање у правцу родне равноправности. Они знају да морају да воде рачуна о потребама свог партнера, буду укључени у родитељство и чувају партнерски однос независно од породице и деце – објашњава др Станојевић и додаје да је нашим мушкарцима и даље веома важна улога храниоца, односно онога ко доноси новац у породицу.

– Родитељство није трка на сто метара већ доживотни маратон, а да би успешно истрчали тај маратон партнери морају да деле обавезе. Наша истраживања говоре да се дечаци не уче родној равноправности у својој породици, јер су наша деца, а посебно синови, ослобођена готово свих кућних обавеза. Прве лекције о родној равноправности српски мушкарци уче када почну да живе са својим партнеркама, а градиво апсолвирају – када добију дете – закључује др Станојевић.


Коментари13
3db09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima
Ako se srpski ocevi detetom bave samo 11 minuta dnevno i pritom istrazivanja pokazuju da se decaci ne uce rodnoj ravnopravnosti u svojoj porodici –to samo govori da ostalo vreme u 24 sata a to je 1429 minuta majke ne rade bas nista da to poprave. Ako majke nisu sposobne da uticu na svoje sinove I kceri da ih nauce rodnoj ravnopravnosti i pravilima sveta u kome ce ziveti – ni otac ne moze isto u tih 11 minuta. Porazavajuce za majke. Od oceva se ocekuje da pored vremena koje provedu van kuce da zarade vecinu kucnog budzeta, ocekuje jednako angazovanje u kuci kao i majke koja po svim istrazivanjima doprinosi manje u kucnom budzetu.
Бела
Родитељи могу да се посвете детету колико желе само ако су веома богати па не морају да раде , раде неки посао код куће или имају флексибилно радно време.Огромна већина родитеља је по цео дан на послу а деца им одрастају у вртићима са васпитачиицама, што је много већи проблем од родне неравноправности.
Marijana
Rad pravi haos moja koleginica kada je usvajala dete, rekli su joj psiholog, pedagog i socijalni radnik, au gospodjo vi puno radite. I sa detetom je otac, vise nego majka.
Препоручујем 5
Miloš
Ali mamama je jednostavno to u krvi. Tako je prirodno. Da rađaju, da se brinu i odgajaju decu. To što emancipacija I feminizam govore nešto sasvim drugo je za ne komentarisanje. Ne očekujete valjda od muškarca da kuva, pegla i čisti. To jedino prolazi ako živi sam, pa mu je i život preusmeren u tom smislu. A i to što ima više razvoda, znači da su se žene razmazile. Biološki da, otac se ne može brinuti o porodici tako kao majka.
J
Neki ocevi se mogu brinuti o deci i vise nego majke. To sto ste napisali jednostavno nije tacno. Sta biste rekli za oceve koji ostaju kod kuce dok zene rade? Je l' su mozda gej ili ne znam.. manje muskarci? Moj otac i mnogi drugi muskarci koje gledam u okolini pomazu svojim zenama i da, peglaju svoje stvari, ciste, neki i kuvaju, prostiru ves. Stvari su se mnogo promenile, ne zivimo vise u 15tom veku. Do razvoda dolazi zbog ko zna kojih razloga, ne zato sto su se zene razmazile. Ocigledno si mnogo mlad ili ogranicenih shvatanja ili ne vidis stvari kako treba.
Препоручујем 17
Miloš
Fuj je ovo što ste upravo napisali. Pomirite se da mi muškarci i žene nismo isto i da ne radimo iste stvari. Niti da smo određeni za nas. Znate šta, Anka? Bolje se vi držite Skandinavije i ne brinite za nas. Tamo ionako muškarci se ne pitaju nizašta. Ne moramo mi da se brinemo o kući. To je vaš posao.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Aleksandra
Opet se na zenu svaljuje krivica sto otac nije prisutan. Zar nije prirodno da muskarac zeli da vidi svoju decu? Nijedan dobar odnos ili ulizivanje muskarcu ga nece istinski ubediti da vise pomogne oko odgajanju, osim ako on to stvarno ne zeli. To sve potice od dobrog vaspitanja decaka gde treba biti naucen da bude privrzen porodici, a ne da svrlja okolo, gleda fudbal i vara zenu.
Ivica
Hajde malo da pricamo malo o zenama i o njihovom beskonacnom kapacitetu za zvocanje i prebacivanje posto mi se cini da smo ovu temu vec iscrpli
Анка
А како би било да се мало позабавите разлогом за “звоцање”? Када то установите, и звоцање ће престати.
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља