понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

О Винаверу у Француском институту

Аутор: К. Р.среда, 06.03.2019. у 10:50
Станислав Винавер (Фото ФИ)

У оквиру Месеца франкофоније у Србији, вечерас у Француском институту с почетком у 18 сати, говориће се о споменику који је српски писац и преводилац Станислав Винавер одано подигао Француској, својим многобројним текстовима о француској књижевности, филозофији, ликовним уметностима, музици и политичким идејама. Биће пре свега речи о збирци „Видело света” – Књига о Француској (Дела Станислава Винавера, „Службени гласник”, 2012, приредио Гојко Тешић), о научном зборнику са скупа „Станислав Винавер и француска култура” одржаном у оквиру „Винаверових дана европске културе у Шапцу” (Винаверово огледало, Шабац, 2018, приредио Гојко Тешић), те о Винаверовом преводилаштву. Учествују проф. др Радивоје Константиновић, проф. др Гојко Тешић, др Жарка Свирчев и доц. др Милица Винавер Ковић.


Коментари5
81b33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
O Винаверу можете наћи најбољи опис у књизи Ребеке Вест - Црно јагње и сиви соко, - путопис о предратној Југославији, где је описан под именом Константин. "Jedna Engleskinja, koja je Jugoslaviju posećivala uoči Drugog svetskog rata, opisala ga je pod imenom Konstantin kao oduševljenog Srbina-Evropljanina koji je njoj i njenom mužu na Kosovu polju zaneseno pričao o Lazaru i Muratu, o Obiliću i Vuku Brankoviću. Glasom potpuno uverenog čoveka, pred Gračanicom im je rekao: „Zastaćemo u Gračanici, crkvi koja se nalazi na ivici Kosova polja, ali ne verujem da ćete je razumeti, jer je ona za nas Srbe nešto posebno, a vi stranci to nikako ne možete shvatiti. Za vas je sve to isuviše teško, mi smo pregrubi i preduboki za vašu prefinjenost i plitkoću. Zato su mnoge knjige napisane o nama u inostranstvu uvredljivo neistinite.“ Tu im je recitovao kosovsku epiku, od „Musića Stevana“ do „Propasti carstva srpskoga“."
n ercegovac
Vinaver nam je ostavio i jedan izuzetan prevod Hašekovog "Dobrog vojnika Švejka"
Nebojša Joveljić
Interesantno je da se u brojnim biografijama Stanislava Vinavera objavljenim na internetu vrlo malo informacija može naći o njegovoj porodici. Obično se to svodi samo na pominjanje da je bio oženjen Njemicom Elizabetom, sa kojom je imao dva sina: Vuka i Konstantina. Nigdje ni pomena čime su se oni bavili i da li su iza sebe ostavili neke potomke. Na porodičnom spomeniku u Beogradu se Elizabeta naziva Jelisavetom i vidi se da je umrla 1979. u 82. godini života. Tu je i Konstantin sahranjen 2000. godine, u 70. godini života. On je bio ugledan istoričar sa bogatom bibliografijom iz koje se ne vidi da li se uopšte bavio ocem. Drugi Stanislavov sin Vuk nije sahranjen sa roditeljima. Umro je 1986. u 59. godini života. Gdje je umro i čime se on bavio nigdje ne piše.
istorijska biblioteka 2
Konstantin Vinaver, pijanista, muzikolog i operski dramaturg (preminuo 8.7.2000) - pomesali ste imena
Препоручујем 2
istorijska biblioteka
Вук Винавер (13. јули 1927. године, Берн, Швајцарска — 24. август 1986, Београд, СФРЈ) је био српски историчар. Вук је био син познатог српског књижевника јеврејске народности Станислава Винавера. Школовао се у Београду где је студирао на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1949. године. Асистент на Историјском институту САН постао је 1951. и ту је започео своја историографска истраживања. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са дисертацијом Дубровник и Турска у XVIII веку која је објављена као књига 1960. године у издању Српске академије наука. Као научни сарадник радио је у Историјском институту до 1962. године. Од 1962. до 1969. радио је на Институту друштвених наука, а затим на Институту за савремену историју где је стекао звање научног саветника.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља