понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Највеће плате у Београду, а најмање у Сврљигу

Због промена методологије, по којој се зараде рачунају на основу тога где неко живи, а не где ради, лидер по висини зарада није више Сурчин
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 06.03.2019. у 11:32

Прошле године највише су биле плате Београђана, а најмање житеља Сврљига. Највиши просек зарада имали су житељи Врачара – 78.619 динара, затим становници Новог Београда, који су кући носили 75.469 динара, следе они са Старог града с платом од 74.332 динара. На четвртом месту по висини зараде у Србији су становници Савског венца, с просечном платом од 67.111 динара, а пети су Лазаревчани, који су примали у просеку 64.243 динара.

Просечна плата за град Београд лане је била 60.689 динара, док је просек зарада на нивоу целе републике био 49.650 динара. И остали житељи Београда зарађивали су више него остатак републике. Звездарци су у просеку кући носили 62.515 динара, Земунци 55.668 динара, Обреновчани 51.135 динара, на Палилули је то било 55.125 динара, у Раковици 55.977 динара, а на Чукарици 59.273 динара.

У граду Београду плате су биле ниже у рубним општинама, па су тако Барајевчани зарађивали 43.223 динара у просеку, Грочани 43.336 динара, Сопоћани 41.867, а Младеновчани 42.055 динара.

Интересантно је да у 2018. години лидер по висини зарада није београдска општина Сурчин, која је то била годинама. Лане је просек плате за ову општину износио 44.440 динара, а годинама је био 70.000–80.000. Разлог за овај, условно речено, пад зарада је промена статистичке методологије, по којој се сада зараде рачунају на основу тога где неко живи, а не где неко ради, односно где је седиште фирме у којој ради. Када се рачунало по томе ко где ради, односно по месту запослења, лидер по платама је била најмлађа од 17 београдских општина, која је високи просек плата дуговала пре свега Аеродрому „Никола Тесла”.

Најмање су прошле године зарађивали запослени у Сврљигу, чији је просек плата био само 32.152 динара. Међу онима с најнижим просечним примањима су и житељи Гаџиног Хана, с платом од 34.391 динар, Ражња с 36.110 динара, Мерошине у којој су плате биле 36.776 динара и Дољевца с 36.834 динара.

Просечна новосадска плата лане износила је 54.075 динара, а за цео регион Војводине 47.095 динара. Што се тиче војвођанских региона, у западној Бачкој, где су Сомбор, Апатин, Кула, Оџаци, просек је био 42.756 динара.

У Јужнобанатској области у ковертама је у просеку било 47.510 динара, а лидери по платама у овом делу земље су Вршац с просечна 51.943 динара и Панчево, где се зарађивао 49.291 динар. У северној Бачкој у ковертама је у просеку било 45.723 динара, а на северу Баната 44.696. Сремци зарађују слично, јер им је плата била 44.565 динара.

У Шумадији и западној Србији запослени су у просеку добили 42.963 динара. У Златиборској области запослени су кући носили 43.006 динара. У Ужицу је плата била 47.881 динар, у Севојну 48.282, а у Косјерићу 43.094 динара.

У Колубарској области плата је била 45.881 динар. У овој области највише су лајковачке плате, с просеком од чак 59.080 динара, док су у Ваљеву износиле 44.508 динара. У Мачви су запослени примили у просеку 41.697 динара, а у Шапцу 44.150.

И у Моравичком округу плате су сличне, с просеком од 43.817 динара. Чачани, на пример, зарађују 43.260, Горњомилановчани 46.307, док је просечна плата у Лучанима 52.659 динара. Плате у Поморављу су још мање, с просеком од 40.620 динара. У Јагодини је просек зарада 40.589, а у Параћину 40.506 динара.

У Расинској области просек плата лане је био 41.083 динара, а у Крушевцу 42.981 динар. Сличне су плате и у Рашкој области, чији је просек 40.569 динара, а у Краљеву, административном седишту области, 42.708 динара.

У Шумадији плате су износиле 46.279 динара, с тим што је просек вукао Крагујевац, с платама од 48.079 динара. У јужној и источној Србији прошле године месечно су запослени у просеку добијали 44.130 динара. У Бору, на пример, плате су износиле 53.023 динара, а у Неготину 42.331 динар.

У Браничевској области у ковертама је било 47.053 динара, а у Пожаревцу 52.348. У Зајечарској области плата је била 41.809, а у самом Зајечару 43.695 динара. У Јабланичкој области запослени и даље мало зарађују, о чему сведочи и просек од 39.191 динар. У Лесковцу је плата 39.999 динара, а у Медвеђи 45.143 динара.

Нишлије зарађују 46.383, а Пироћанци 51.968 динара. Што се тиче Подунавске области, Смедеревци зарађују 49.611 динара, у Великој Плани 41.362, а у Смедеревској Паланци 42.272 динара.

Ниске су и плате у Врању, с просеком од 42.356, и Прокупљу, где износе 41.068 динара.


Коментари11
180a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Poredjenje plata nema smisla bez poredjenja troskova. 40 000 na jugu je kao 70 000 u Beogradu gde su kirije i duplo vece (mozda cak i vise) kao i cene kvadrata stambenog prostora, placeva itd, a to je ubedljivo najznacajnija stavka u zivotu svakog coveka. A gde je prevoz,infostan.. Bio sam na jugu i video. Cene po pekarama, na pijacama znatno nize nego u Bg. Tamo je i otvoreno najvise fabrika u poslednjih nekoliko godina. Uz to se i dobar deo bavi i poljoprivredom, a takodje svako drugi ima rodjaka u inostranstvu koji salje novac.I kod nas se danas proizvodni pogoni izmestaju u manja mesta, veci gradovi skoro da i nemaju industriju zbog preskupog gradjevinskog zemljista za investitore. Zale mi se neke kolege sa fakulteta da ne mogu da pronadju inzenjere razlicitih struka u svojim mestima,niko nece da se vrati nakon studija a u Bg vecina jedva sastavlja kraj sa krajem. Nije nikako sjajno, ali ni tako crno belo, a iz prilozenog se vidi i da pojedine Bg opstine imaju platu na nivou juga.
Sinisa Stojcic
Najmanje plate su u Beogradu ko ima minimalac
Mustafa Aga
Znachi Beogradjani krkaju meso a Svrljizani su strogi vegetarijanci...
Боба
Једини излаз је расељавање државне администрације по неразвијеним крајевима онако како то Канада ради одавно. Са администрацијом стижу и буџетски послови и услужне делатности и временом и привреда. Београд би се тако растеретио од вишка непродуктивног становништва које само прави загушење у саобраћају и повећава аерозагађење.
Леон Давидович
Индустријски погони у малим местима и селима то је добро за уравнотежен развој регија. Ако неко има мало имање и још ради у фабрици у комбинацији та два занимања моћиће да обезбеди солидан стандард. Иначе нити може преживети од само малог имања, нити може имати нормалан стандард у великом граду са малом зарадом.Aли шта од овог има у пракси. Дкоро па ништа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља