У сред сезоне инфекција грла и дисајних путева, али и епидемије грипа која је проглашена у неколико округа у Србији, ове године многи су се присетили праксе ранијих година: било је довољно отићи у апотеку или код изабраног лекара и, уз мало мољакања и објашњавања тегоба које нас муче, добити антибиотик.

Сада је у већини здравствених установа другачија слика. Зато су се многи болесници са повишеном температуром, болним грлом и кашљем из дома здравља вратили разочарани, јер су од свог доктора уместо рецепта за антибиотик добили савет о мировању, узимању доста течности и лекова за снижавање температуре и ублажавање болова.

Да ли је кампања о рационалној употреби антибиотика којој се прикључила и Србија можда отишла у другу крајност одговара професор др Жарко Ранковић, инфектолог и дугогодишњи начелник Инфективне клинике у Нишу. Он је изричит у ставу да иако нам се чини да смо много болесни или да је епидемиолошка ситуација са грипом неповољна и ванредна – антибиотике никада не треба узимати самоиницијативно!

– Има много злоупотреба и некритичке примене ових лекова, који се узимају у недовољној дози и недовољно дуго, услед чега долази до настанка бактерија које су постале отпорне (резистентне) на многе моћне антибиотике. Имао сам прилику да се сретнем са тако резистентним бактеријама, где никакав лек не помаже и лекар не може ништа да уради.

Он додаје да су у већини случајева у току зимских месеци респираторне инфекције изазване вирусима, а у том случају је примена антибиотика потпуно беспредметна. Евентуално се антибиотик додаје код ових инфекција када треба спречити бактеријску суперинфекцију, јер под дејством вируса организам ослаби и дође до бујања бактерија.

Вирус грипа делује двојако: особе старије од 65 година највише угрожава због слабијег имуног одговора и тада може доћи до тежих оштећења, компликација и отказивања система у телу. Код младих људи, вирус грипа може да изазове изузетну бурну реакцију организма и услед ње може доћи до оштећења плућног ткива и појаве компликација које се, нажалост, могу завршити и трагичним исходом.

Грађани су прилично збуњени и препорукама да када осете прве симптоме болести у виду повишене температуре, ломности и болова у зглобовима и мишићима не морају истог часа у здравствену установу, већ је важно да мирују и узимају симптоматску терапију за ублажавање ових тегоба, а онда се чују објашњења да су код многих компликације настале јер се нису на време обратили лекару. Како знати када је преглед код специјалисте неопходан?

– Ако је неко у току данашњег дана добио температуру, почео да кашље, а пре тога је био здрав и нема неку хроничну болест, треба да узима неке таблете за обарање температуре, пије чај и одлежи неколико дана. Једна од највећих грешака је што се грип не одлежи. Уколико се температура одржава три дана, треба се обратити обавезно лекару. Ако се у току прва три дана јављају симптоми отежаног и убрзаног дисања, плаветнило око усана, такозвана цијаноза, што говори о слабијем присуство кисеоника у крви због слабије функције плућа, тада – правац код лекара. Иста препорука важи и за хроничне болеснике – објаснио је др Ранковић.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Проф. др Жарко Ранковић, инфектолог

Свако има времена да стигне до лекара

– Инкубација, време од уласка вируса грипа у организам до појаве првих симптома, обично траје један до два дана. Дакле, то је довољно времена да се лекару обратимо, а да ни у чему не закаснимо. Изговора нема. Свако, било где да се налази у здравственом систему Србије може да стигне до лекара у року од три дана – подсећа професор др Жарко Ранковић, инфектолог, дугогодишњи начелник Инфективне клинике у Нишу.

Они који су са грипом лоше прошли у већини случајева се нису лекару јавили благовремено, а клиничка слика једне болести код сваког пацијента може да буде различита. Неко има запаљење плућа и успешно се лечи код куће, пије антибиотике у таблетама и буде добро после неколико дана. Неко се излечи тек када у болници прима антибиотике преко инфузија, а има особа код којих, поред свих напора лекара, болест напредује, те долази до таквог оштећења плућног ткива да морају да буду прикључени на машину за вештачко дисање. Чак ни то није гаранција да ће компликација и болест бити побеђена. Сваки организам реагује на различите начине.

Најчешћа компликација код вирусних инфекција је упала плућа, а може да се јави запаљење срчаног мишића и централног нервног система. Честе компликације бактеријских инфекција су запаљење синуса, уха или бактеријска упала плућа, које се појаве као суперинфекција после вирусне инфекције.

– Највише сам у току свог радног века имао бојазан од компликације која се зове акутни респираторни дистрес синдром, код којег је оштећење плућа таквог степена да пацијенти готово неизоставно морају да буду прикопчани на респиратор.