среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМ

Инфраструктура да погура привредни раст

Министарка Зорана Михајловић најавила да градња ауто-пута Прељина–Пожега почиње крајем марта а током лета електрификација пруге Ниш–Димитровград
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 06.03.2019. у 17:30
(Фото Танјуг)

Србија ове године покреће инвестициони циклус од пет милијарди евра јер улагање у саобраћајну инфраструктуру има двоструки ефекат на привредни раст. Са једне стране повећава домаћу тражњу у периоду реализације, а после тога утиче на раст приватних инвестиција и уопште на привредни амбијент.

У том контексту Зорана Михајловић, потпредседница владе, јуче је на „Копаоник бизнис форму” најавила да градња ауто-пута Прељина–Пожега почиње крајем марта. Ускоро почињу радови на брзој прузи Нови Сад – Суботица, а током лета почиње електрификација пруге Ниш–Димитровград. У августу крећу радови и на Моравском коридору, који треба да повеже коридоре 10 и 11. У четвртом кварталу почиње градња ауто-пута Ниш–Мердаре.

Министарка је нагласила да ће на свим тим пројектима учешће домаћих извођача бити око 50 одсто. Она се осврнула и шта је у области инфраструктуре урађено до сада, а то је 300 километара ауто-путева. Број аутомобила на нашим ауто-путевима, прошле године, износио је 58 милиона, што је велики помак у односу на 2012. када је Коридор 10 користило тек 32.000 возила. Она очекује да у наредних 10 година тај број буде повећан на 110 милиона аутомобила.

Михајловићева је додала да је доста урађено и у ваздушном саобраћају. Аеродром „Никола Тесла” имао је шест милиона путника, на аеродрому у Нишу очекује се повећање броја путника 10 одсто, што ће бити између 380.000 и 400.000 путника, што је велики напредак у односу на пре неколико година када је овај аеродром користило 100.000 путника. У јуну би требало да буде отворен и еродром у Краљеву.

Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање и социјална питања, говорио и о томе како исељавање становништва утиче на привредни раст. Један од највећих проблема, не само Србије већ и других земаља, јесте недостатак радне снаге и економске миграције, које не могу да се контролишу. Србија, према његовим речима није поштеђена овог феномена. Да би се зауставили млади, или да би се њихов одлазак ублажио, неопходно је отварање нових радних места, образовање, као и усклађивање школства са потребама привреде.

– Не постоје релевантни подаци колико је људи отишло из Србије. Велики проблем је што људи одлазе у фертилном добу, смањен је број живорођене деце, просечно се људи у иностранству задрже 11 година – рекао је Ђорђевић и додао да је влада формирала Координациони тим за спречавање одлива људи.

Када је о запослености реч министар дели мишљење премијерке да ће Србија ускоро имати једноцифрену незапосленост. Подсетио је да је у протеклих годину дана пријављено 62.296 новозапослених.

Без дигиталне економије нема новог привредног раста, био је изричит Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој.

Извоз ИТ сектора, прошле године, износио је 1,135 милијарди евра и већи је од „Фијата” и железаре. Чак 615 милиона евра је спољнотрговински салдо, што значи да је за толико извоз био већи од увоза, а то је и 30 одсто више него 2017. године.

– По том параметру, сектор ИТ је најздравији сектор српске привреде. Он је уз грађевинарство и пољопривреду у прошлој години био најзначајнији мотор раста. Приходи од ИТ услуга већи су од прихода од туризма и транспорта. Ако се настави овим темпом за три године би могао да премаши и две милијарде евра – рекао је Поповић и подсетио да је тај сектор 2012. извозио пет пута мање него сада.

Четврта индустријска револуција, односно дигитализација привреде је приоритет Владе Србије, која је већ увела пореске олакшице за иновативне компаније, а постоји и идеја о оснивању гарантног фонда за подршку стартап компанија. Према Поповићевим речима у овом тренутку недостаје нам још 30.000 ИТ стручњака, они су на веома великој цени, а њихове високе плате имају утицај на већу потрошњу у Србији.


Коментари2
32d48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovanka
Nema onoga ko vise moze da se snadje u njihovim obecanjima i planovima. To prsti na sve strane. Kao da smo neki od emirata. Pruge,tuneli,gondole...opsti haos od planova,izgradnje ...E sad,ako je to i istina onda nije nikakvo cudo sto se bedno zivi jer sve pare dadose na ta silna obecanja. No, nazalost, ovo laganje bez podloge izgleda bas tako-sve je "za dve godine,najvise tri" ,narod vise ne moze da se snadje sta je obecano i terajmo tako u krug.
Brad
Lepo vam pise u tekstu da je koridor 10 2012 koristilo svega 300.000 ljudi a sad 58 miliona sto znaci da je obecanje za izgradnju ispunjeno jer 2012 koridor se nije koristio jer ljudi nisu imali za gorivo vec jer velikim delom nije bio iskoristen. Izmedju ostalog lepo se navodi. Deonica od 30 km preljina pozega krece krajem marta, elektrifikacija nis-dimitrovgrad sa letom a moravski koridor (povezuje koridor 10 i 11) u avgustu ove godine
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља