петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Србија заштитила ивањички, а увози белоруски кромпир

Произвођачи из брдско-планинских подручја, где нема услова за наводњавање, морали би да имају много веће субвенције – упозорава наш саговорник Зоран Броћић
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 06.03.2019. у 23:00
Ивањички кромпир појам за квалитет (Фото Д. Јевремовић)

Кромпир из Ивањице добио је у Заводу за интелектуалну својину Србије ознаку географског порекла, као производ који испуњава захтеве за посебним одликама.

Ивањички кромпир, како истиче портал „Глас западне Србије”, деценијама je на гласу као крупна кртола која расте у планинском подручју, даље од поља која посећују биљне штеточине. Али последњих година произвођачи из овог краја суочавају се са много проблема. Осим што на пијацама накупци неовлашћено рекламирају разне врсте кромпира као „ивањички” и увоз расте. Трговци су, рецимо, 2016. године увезли кромпир у вредности од 1,7 милиона долара. Годину дана касније, увоз овог пољопривредног производа вредео је 2,6 милиона долара.

Професор др Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Београду каже да се кромпир тренутно махом увози из Белорусије због нижих цена. Раније су то биле Холандија или Белгија, али сада је кромпир у овим европским државама јако скуп и, углавном, недоступан домаћим потрошачима.

– Увозни кромпир често се набавља по неколико пута нижој цени од домаће произвођачке. То је допринело да су последњих десетак година значајно смањене површине под кромпиром у Србији – каже наш саговорник. За произвођаче кола су кренула низбрдо пре пет година када је увоз ослобођен царина. Остали су да се на махом уситњеним парцелама са застарелом механизацијом и минималним субвенцијама боре са професионалцима из ЕУ.

Наша земља има дугу традицију узгајања кромпира, а тренутно га највише извозимо у Албанију, друге околне земље и мањим делом у Русију. Сада је питање хоће ли произвођачима из Ивањице ознака географског порекла, која је на свим европским тржиштима значајно маркетиншко средство, донети неке користи и предност у односу на конкуренцију.

– Мале су шансе да извозимо кромпир са географским пореклом. Једино у појединим, изузетно родним годинама. Али то може да буде шанса за домаће тржиште. Пре свега, да се ивањички кромпир одвоји од кромпира из равнице у смислу квалитета и да се, као такав, мало боље позиционира на тржишту – сматра Броћић. Истиче да би кромпир из Ивањице, који може дуже да се чува, морао да буде скупљи од осталих. То сада најчешће није случај јер код нас, за разлику од Европе, нема те врсте градација цена по квалитету.

Предност ивањичког кромпира је здраво брдско-планинско подручје, земљиште које није загађено од разних агенаса, сагоревања издувних гасова, фабрика…

Како објашњава Броћић, реч је о сортама које се иначе гаје у Србији. Међутим, ово поднебље је здраво и чисто, а како кромпир тражи прохладно лето, све то скупа даје предност овом крају, одакле долази квалитетан пољопривредни производ.

– Нажалост, села су нам тамо празна. Подстицаји су минимални и дају се линеарно свима, што није добро. Произвођачи из брдско-планинских подручја, где нема услова за наводњавање, морали би да имају много веће субвенције – упозорава наш саговорник.

Ознакама географског порекла обележавају се природни производи (вода, камен…), пољопривредни, прехрамбени, индустријски и производи домаће радиности. У Србији су најбројнији прехрамбени и пољопривредни производи који имају овај сертификат, који гарантује контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло.


Коментари22
78ed4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana K.
Interesantno bi bilo istražiti ko uvozi krompir iz Belorusije, da li se uopšte kontroliše kvalitet i koji trgovinski lanci taj krompir prodaju, s obzirom da je činjenica da je Belogusija daleko više nastradala od posledica černobiljske havarije nego Ukrajina (roman beloruske nobelovke Svetlane Aleksijevič, Černobiljska molitva). Pritom, krompir u trgovinskim lancima nije jeftin, cena se približila kilogramu limuna ili banana.
Prica se
Cuo sam da krompir nece sam od sebe da uspijeva, treba oko njega i raditi.
Proizvodi od krompira
Ako ne ide prodaja sirovog ivanjickog krompira, moze da se proizvodi ZDRAV chips od ivanjichkog krompira (pechen, a ne przen, sa malo soli bez vestachkih ukusa i aditiva) koji bi se prodavao u prodavnicama zdrave hrane ili manje kvalitetne kolicine votke od, takodje ivanjichkog krompira. Ivanjichani, slozite se i organizujte. Mozete i bolje i vishe od obichne sirove proizvodnje. Mozete vi to.
Seljak
Neznam da li je koji od ovih vajnih strucnjaka sto po portalima seju krompir prosetao selima sirom Srbije i da li je pogledao na kojoj se povrsini krompir seje, a kolko za godinu dana jedna prosecna petoclana porodica krompira pojede. Nemoj ovi strucnjaci da racunaju kolko krompira ode u preradu, cips, pire…. Svako na portalu lupeta i busa se u grudi kao mi imamo poljoprivredno zemljiste, treba samo da to drzava finansira. Ma moze da finansira i sam Bog, ali Niko nece da uzme motiku u sake i da se preznaja celog dana, sejuci, prskajuci, praseci, vadeci krompir. Mi se zalimo da nam je krompir jeftin, a eto iz Belorusije i to iz uvoza dobijamo jeftini. Nije Problem u tome, nego sto svi oce da se sa dvadeset ari obogati, a brate mlogo je i ovih sto kopaju po portalima, a neznaju da naprave odzak za krompir.
Иван Грозни
Оно што не знамо је да ли Белорусија својим произвођачима кромпира даје субвенције. Ако даје, онда се то може сматрати видом нелојалне конкуренције. Ако не, то онда значи да нешто боље раде од наших произвођача.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља