понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Благодети читања

четвртак, 07.03.2019. у 13:44
(Фото Ансплеш)

Ових дана, кад је Народна библиотека Србије прославила 187 година успешног рада, кад и друге библиотеке обележавају своје јубилеје, уз све поштовање њиховог труда и рада, морамо се осврнути и на читаоце, кориснике библиотекарског блага.

Са својим богатим фондовима нових, старих и ретких књига, многих збирки, фондова културне баштине и другим елементима непроцењиве грађе од националног и светског значаја, библиотеке служе корисницима на задовољство. Но, читалачке публике је све мање. Поједине генерације, нарочито млађе, недовољно се друже с књигом, као са својим пријатељем или учитељем.

Читајући проширујемо знања, обогаћујемо речник, стварамо и остварујемо идеје и проширујемо поглед на свет. Читање мора да прати и превазилази издаваштво и труд писаца.

Још је Јован Дучић, наш истакнути књижевник и дипломата, у „Политици” од 26. новембра 1929. године, у свом чланку „Наше књижевно време”, у рубрици „Књижевност и уметност”, поред осталог писао: „Могло би се рећи за једну књижевност да ће бити осуђена на пропаст кад људи у њој буду више писали него читали и кад зато буде више писаца него читалаца”.

Читање нам омогућава да своје мишљење и осећања употребом правих речи искажемо на прави начин. Дучић је у поменутом чланку и на то скретао пажњу, пишући да су на француским вашарима тог доба постојале тезге са понудом љубавних писама и стихова за полуписмене заљубљенике. Ни данас се није много одмакло од ових француских вашара. Данас се то исто може наћи, али на интернету. Одлазак у библиотеку или куповина, па и све популарније онлајн читање књига свакоме треба да буде од користи.

Чувени Ернест Хемингвеј нас подсећа „Никада нећете наћи оданијег пријатеља од књиге”, док Салман Ружди поручује „Књига је верзија света. Ако ти се не допада, игнориши је или понуди свету сопствену верзију”.

Зато се треба дружити с књигом.

Миливоје Мишо Рупић,
Београд


Коментари2
5ae7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draskone
Izgleda da se Dučićevo loše predosećanje ostvaruje. Ovoga puta je to globalna pojava sveopšte hiperprodukcije. U gradskim bibliotekama preferifaju se nove pamfletsko -političke matrice i jeftine ljubavno-rialiti tračarije. Višetomna izdanja se buđaju i retko ili nikako traže. Odani čitaoci zbunjuju bibliotekare kopajući po starim dobrim klasicima, i još pomalo održavaju privid nacije koja čita. Tačno je da se danas više čita nego u ranijim epohama, ali to nije lepa književnost. Gotovo sve pročitano je sa neke vrste displeja. Da li je to TV, monitor, tablet ili telefon, svejedno je. Displej će izgleda trajno proterati skoro svaku papirnu verziju bilo koje vrste teksta. To i nebi bila velika tragedija da tekstovi sa displeja nisu u ogromnoj većini needukativni previše uprošćeni, često i nepismeni prazni - sročeni u frazama i poštapalicama. Izražavanje je i slikovno, kao kod pećinskih ljudi. A knjige? Ko još to čita? .....
Sinisa Stojcic
Knjiga ce biti ogledalo u koje se niko ogledati nece. Pesimizam ali realizam

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља