петак, 22.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.03.2019. у 11:07

Отворена највећа џамија у Турској

Највећа новоизграђена џамија у модерној Турској (Фото Јутјуб)

ИСТАНБУЛ - Чамлиџа, највећа новоизграђена џамија у модерној Турској, која је првим езаном за јутарњу молитву отворена за вернике, смештена је на брду на азијској обали Босфора, одакле се поглед шири на готово цео Истанбул.

Верски комплекс ће на дан свечаног отворења добити нови назив, а очекује се да га отвори турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Џамија је изграђена у османско-селџучком стилу са елементима модерне градње и због изгледа и положаја већ представља упечатљив симбол града на Босфору.

Џамија је отворена јутрос поводом ноћи Лејлету-р-регаиб која обележава почетак три света месеца у хиџретском календару, јавила је Анадолија, преноси Танјуг.

Импозантни комплекс, поред џамије, садржи и музеј, уметничку галерију, књижару, конференцијску дворану, уметнички атеље и велики паркинг.

„Упоредо с џамијом, изграђени су и пропратни објекти, као и уређење пејзажа и рекреацијског парка на површини од 80-90 дунума (дунум је 1.000 метара квадратних). Изграђен је и тунел који ће олакшати приступ возилима”, изјавио је челник Удружења за изградњу и очување џамија и културе у Истанбулу Ергин Кулунк.

Он је истакао да је жеља била да џамија буде изграђена у турском стилу, али је на конкурсу изабран пројект две архитектице који је додатно дорађен тако да џамија представља дело османске, селџучке, али и модерне градње.

Џамија је инспирирана делима Мимара Синана, али није њихова копија.

Димензије џамије пуне су симболике. Богомоља има шест мунара, које представљају иманске шарте, односно шест стубова ислама. Четири (са три шерефа) су високе по 107,1 метар, а две (са два шерефа) су високе по 90 метара.

Главна купола џамије висока је 72 метра и представља 72 нације настањене у Истанбулу, док друга купола висока 34 метра симболизира регистрацијску ознаку тог града. У унутрашњости куполе написано је 16 Алахових имена, а на површини од 220 метара биће исписана сура ал-Фетх.

Џамија може примити више од 60.000 вјерника (око 25.000 у унутрашњости, 12.500 у дворишту и су спољном дворишту око 22.500).

У џамији је могуће и истовремено клањати осам џеназа-намаза.

Коментари20
1c114
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VIKTOR
Konstantinopolj, Carigrad... 72 nacije žive u sadašnjem Istanbulu pravi kosmopolitski grad... red bi bilo da se to i dokaže povratkom Aja Sofije pravoslavnom stanovništvu Istambula i Turske.
Anđa Đkolić
Aja Sofija nije nikada pripadala pravolsavnom stanovništvu, bila je napravljena samo za careve i svestenstvo iskljućivo. Postoji pravolsavna crkva blizu Aja Sofije, Aja Irina još od 4 vijeka koja je pravljena za stanovništvo i nikad nije pretovren au džamiju.
Боба
Босфор је био и остао географско и историјско размеђе различитих цивилизација и то треба отворено рећи. Ататурк је имао другачију визију Турске као секуларне државе која се креће у смеру грађанских слобода што је данас доведено у питање. Можда ће једнога дана Цариград постати нека врста места за сусретање наших различитих светова ако буде промена на боље. Враћање Аја Софије хришћанству би био корак у том смеру.
mr
Апсолутно сте у праву. Константинопољ тј Истамбул је као град на једном од 3-4 најбитнија стратешка места на свету. У данашњем времену а и увек се могао кретати у два смера, у смеру ширине и интеграције, и у смеру искоришћења зарад тренутних и углавном иских користи. И управо ова дилема показује ограниченост Ердогана. Човек је у међувремену успео да започне озбиљне сукобе са гомилом земаља, да направе лом унутар земље, на међународном плану да не уради буквално ништа осим да га сви препознају као некоперативног. И тако од стратешке тачке за развој постаде стратешка тачка за стоп. Уместо да их сви виде као проточну тачку и тачку спајања, он је направио да је то тачка где све престаје. Пре је та заглављеност била осигурана за ове јужније до њега, а он је сада то успео да прошири до изнад Турске. И последица свега је велики пад лире, унутрашња и регионалан неизвесност и огромне миграције становништва.
SLOBODAN MIKAVICA
Inspiracija vizantiska Sveta Sofija, to je ocigledno kao i ostale turske djamije za koju Turci govore da su u osmanliskom stilu!
Vladislav Marjanovic
Erdogan je poceo politicki uspon kao gradonacelnik Istanbula. Sad je predsednik koji sanja da vlada poput osmanskih sultana koji su, ujedno, bili i kalifi vascelog muslimanskog dunjaluka. Otud i dzamija kao spomenik i sebi i kao simbol kontinuiteta sa prethodnom dinastijom, pogotovu ako ga na vlasti nasledi sin mu Bilal. Ali nije Erdogan jedini sef drzave koji sebi dize spomenik. U Francuskoj su to cinili Pompidu, sa svojim cuvenim kulturnim centrom usred klasicnog dela Pariza, pa Miteran sa svojom bibliotekom u pariskoj cetvrti Grenelle, o seicima iz Emirata vec i da se ne govori. Zamalo da se i u Putinovom Sankt Petersburgu podigne vise stotina metara visoki toranj Gasproma (zamenjen je sportskim centrom u Sociju). A Beograd ima Slaviju i "Beograd na vodi". Kuda sve to vodi? Ali kad su sultani mogli da grade Topkapi, carevi Zimski dvorac, kraljevi Versaj, sto ne bi mogli i predsednici da idu njihovim stopama? Jedna generacija ce placati, a ostale se diviti (ili hvatati za glavu).
Vladislav Marjanovic
Koliko li je kostala izgradnja te dzamije i da li je bilo potrebno da se ulaze novac u jedan prestizni verski objekat umesto u resavanje socijalnih problema najsiromasnijih. Uzgred, isto pitanje vazi za sponzore Hrama Sv. Save u Beogradu. Secam se jednog oglasa iz glavnog glasila Patrijarsije SPC iz sredine osamdesetih: na levoj polovini zadnje stranice bio je poziv hijerarhijski rangiranim "dobrotvorima", a na drugoj fotografija izgladnelog etiopskog deteta sa porukom: "I ja sam prvoslavni hriscanin. Setite me se". I dok su na levoj polovini navedeni i podaci o visini dobrovoljnih priloga za hram Sv. Save, na desnoj nije stajao nikakav slican podatak. Ostaje (i dalje) otvoreno pitanje sta je vrednije: ulaganje u prestizne verske objekte u vreme kriza (u tadasnjoj Jugoslaviji je inflacija vec iznosila 100%) ili u poboljsavanje zivota gradjana? Osnivaci obeju verskih zajednica dali su pravilan odgovor, ali su potonje drzavne i verske elite skrenule s puta. Kako nekada, tako i sada.
michael
А сад вратите хришћанима,, АЈА СОФИЈУ".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља