понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:12

Србија и даље без ГМО

Док опозиција сумња да се изменом прописа о безбедности хране на мала врата легализује ГМО, министар Недимовић тврди да нулта толеранција остаје на снази
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновићпетак, 08.03.2019. у 23:00
Производња ГМО негативно би утицала на извоз пољопривредних производа (Фото Пиксабеј)

Ниједан од прописа из области хране, који су тренутно у скупштинској процедури, не предвиђа никакве измене Закона о генетски модификованим организмима (ГМО), изјавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Он је на тај начин одговорио представницима Зелене странке али и другим опозиционим странкама, који су затражили од владе да се из процедуре повуче овај предлог јер наводно омогућава производњу, узгајање и промет ГМО-а у Србији. Ова странка је упозорила да је предлог нових прописа „у супротности са правним поретком наше земље” и да је свако увођење ГМО-а „атак и на нашу економију у пољопривреду”.

– Могућност узгоја и производње ГМ хране негативно би утицало на извоз пољопривредних производа а на дужи рок и угрозило производњу здраве органске хране – напомиње Зелена странка.

У Србији је забрањена производња и промет ГМО-а што нас сврстава међу ретке државе које се на овај начин односе према овој врсти озлоглашених производа. Међутим, ова странка истиче да се Предлогом измена Закона о безбедности хране у правни систем уводи „кодекс алиментаријус” (сет више хиљада прописа и препорука који се тичу безбедности и исправности хране). Истичу да се неке од њих тичу и ГМО-а као семену, храни и сировини за производњу хране.

– На овај начин кроз бочне прописе покушава се легитимисање ГМ хране – кажу у Зеленој странци.

Образлажући сет закона Недимовић је, међутим, поручио да приче које се тичу члана 5 измена и допуна Закона о безбедности хране „не стоје”.

– Нулта толеранција је и на производњу и на трговину ГМО – изјавио је министар пољопривреде и додао да је област безбедности хране приоритет Министарства пољопривреде и владе.

Иначе, увидом у предлог измена овог прописа може се видети да се члан 5 (о коме се тренутно највише полемише) односи на међународне обавезе Србије у области безбедности хране. И док је у старом закону наведено да се „обавезе у области безбедности хране извршавају у складу са препорукама релевантних међународних организација”, сада се додаје „укључујући и комисију „кодекс алиментаријус””.

Генетичар професор др Миодраг Димитријевић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, објашњава да је „кодекс алиментаријус” скуп смерница и савета о различитим аспектима безбедности хране. Када је реч о смерницама за ГМО оне су већ уграђене у законодавства из Европске уније. Дефинише се и шта је између осталог генетски модификована храна.

– О таквим стварима не треба да се полемише на овај начин без претходне озбиљне анализе. Друга је ствар какво законодавство Србији треба. На једном оваквом питању не треба да се убирају политички поени већ да се посматра искључиво кроз државни и национални интерес. Наравно, уз оцену стручне јавности – рекао је Димитријевић.

Србија је 2009. донела Закон о ГМО, који је строжи од европског законодавства и против је стандарда у Светској трговинској организацији (СТО) и ЕУ. Према правилима СТО, не може се увести забрана промета производима за које није доказано да штете људском здрављу. Већина земаља ЕУ, које су одобриле промет и даље воде рестриктивну политику и имају значајна ограничења и контролу промета тих производа, као и обавезу обележавања.

Комисија за стандарде о храни

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) на једанаестом заседању конференције, одржаном 1961. године, и Светска здравствена организација (СЗО) на шеснаестој скупштини, одржаној 1963. године, донеле су резолуцију да се оснује комисија за „кодекс алиментаријус”.  Та комисија је одговорна за подношење предлога и консултација са генералним директорима ФАО и СЗО о свим питањима у вези са применом заједничког програма везаним за стандарде хране.

 


Коментари3
a8e05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mr
Да се не лажемо, код нас се прометује храна која је направљена од ГМО сировина. Људи мешају ГМО семена са храном. Ми прећутно пристајемо да се мимо закона та храна прометује, па зато и покуњено добијемо тапшање по леђима од Клинтона. Добар деца.
Marko
BRAVO ! Tako se štiti zdravlje građana. Pri američkom veleposlanstvu u Zagrebu, javno je djelovao tim službenika sa ciljem "lobbiranja" na način da se dozvoli plasman GMO sjemenja u korist velikih američkih proizvođača. Nažalost, u tome su uspjeli i zdravlje građana je ugroženo odlukom ministra kojom je dopušteno do 1% GMO sastojka u proizvodu. Posebna opasnost je SOJA, fitohormon estrogena, sa snažnim djelovanjem na ogranizam, opasnim za razvoj reproduktivnih organa djevojčica, i sa snažnim utjecajem na rad štitnjače ... Soje (sojin lecithin, sojino brašno i ulje) ima u velikom broju namirnica, i mišljenja sam da treba biti zabranjena u prehrani ljudi.
Dejan
To je laz. GMO firme uveliko prodaju GMO seme, soja maltene i ne postoji da nije GMO a na proizvodima koji sadrze "glukozni sirup" nigde ne stoji napomena da se radi o seceru iz GMO proizvodnje. Pogledajte deklaracije, ona sitna slovca

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља